Dr Adnan Prekić, istoričar

Raspakivanje kosovskog mita

Kosovski mit je jedno od centralnih mjesta srpske nacionalne politike. Formiran nakon 14. vijeka, mit je vremenom dopunjavan, politički oblikovan, od sredine 19. vijeka postao je ideološka osnova oslobodilačkog pokreta protiv Osmanskog carstva. 
Objavljeno: 17. 09. 2018 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Piše: Dr Adnan PREKIĆ - istoričar

U uproštenom tumačenju, njegova osnovna funkcija je da kroz motive nesloge i izdajstva objasni uzroke poraza na Kosovu, i da u tom porazu, odnosno vrijednostima za koje su se kosovski ratnici poginuli, pronađe izvor novog nadahnuća, koji će biti inspiracija za novu snagu, osvetu i povratak teritorija izgubljenih u 14. vijeku. Iako je upotrebna vrijednost Kosovskog mita potrošena još 1918. godine, šezdesetih godina 20. vijeka dolazi do njegove rehabilitacije. Od kraja osmdesetih, on postaje ključni element državne politike Srbije koje tek sada, nakon tri decenije šalje prve poruke da bi ovaj mit konačno trebalo arhivirati.

Nepune tri decenije nakon pojavljivanja Slobodana Miloševića na Kosovu, i istorijskog govora na Gazimestanu, njegov naslijednik u fotelji prvog čovjeka Srbije, pokušao je da odigra na sličnu kartu. Aleksandar Vučić poručio je sa Kosova da Srbi dugo nisu htjeli da čuju istinu i da je on stigao da im bez okolišanja tu istinu saopšti u oči. Između dva govora na Kosovu, stalo je previše istorije: Raspad Jugoslavije, četiri rata, na hiljade mrtvih, protjeranih i raseljenih, sankcije i tranzicija koja je iznova potvrđivala kako se mogu pomjerati granice dna. Došlo je vrijeme za podvlačenje crte, i suočavanje sa rezultatima političkih i strateških odluka, u kojima je Kosovski mit imao važno mjesto. Zbog toga i ne čudi, zašto je Vučić na Kosovu poručio da treba odustati od Nebeske Srbije, i sudbinu vezati za realne ciljeve i budućnost srpskog naroda.

Kosovski mit, i sve ono što on predstavlja, bio je ugaoni kamen politike koju su srpske političke elite sprovodile protekle tri decenije. Pažljivo usmjeravana svijest o nepravdi prema srpskom narodu, stvaranje osjećaja žrtve i ugroženosti, uz konstantno podgrijavanje straha i neprijateljstva prema svim susjednim narodima, ostavila je ozbiljne posljedice. Zbog toga i najava o odustajanju od Carstva Nebeskog, čak i da je iskrena, neće biti jednostavna. Dodatni razloga za to je i činjenica da Srpska pravoslavna crkva, kao ključna institucija u oblikovanju ovog mita, ne pomišlja da se odrekne kosovskog naslijeđa, što su demonstrirali i bojkotom Vučićeve posjete i oštrim stavovima na svaku njegovu poruku o kompromisu sa Albancima.

EVOLUCIJA KOSOVSKOG MITA

boj-na-kosovuKako bi razumjeli dubinu, slojevitost i obim indoktrinacije, podsjetićemo se osnovnih elemenata i evolucije Kosovskog mita od 14. vijeka do danas. Prvi zapisi o Kosovskoj bitki pojavili su se u pravoslavnim manastirima, neposredno nakon sukoba 1389. godine. U tim tekstovima, osim nekoliko detalja o vojnom sukobu, fokus je stavljen na veličanje kneza Lazara i njegove žene Milice. Bilo je potrebno utemeljiti kult kneza Lazara, pripremiti teren za njegovo proglašenje za sveca, kako bi Milica i njeni nasljednici obezbjedili legitimitet i političku težinu nakon Kosovske bitke. U tim prvim zapisima iz pravoslavnih manastira, uloga kneza Lazara i njegove vojske oblikuje se po motivima nadahnutim hrišćanskim sadržajima. Vojnici koji su se sa Lazarom borili na Kosovu, dobijaju ulogu Hristovih vojnika koji se žrtvuju, odriču svetovnog života, prinose žrtvu i biraju Carstvo Nebesko. Sam motiv o Carstvu Nebeskom, ima korjene u hrišćanskoj tradiciji, a u konkretnom slučaju, preuzet je iz tada popularnog srednjovjekovnog viteškog romana Aleksandrida.

Prvobitnu fabulu Kosovskog mita, vremenom će dopunjavati dvorski pjesnici i epski naratori koji će u priču uvoditi i nove likove. Prvo Miloša Obilića, a kasnije, dodavanjem priče o “kneževoj večeri”, i ostale vitezove i junake sa Kosova. Početkom 17. vijeka Mavro Orbin u djelu Il Regno de gli Slavi, kosovskoj fabuli priključuje jedan od ključnih elemenata – priču o izdaji Vuka Brankovića, koja se oslanja na hrišćanski motiv Judine izdaje. Tako Kosovski mit dobija strukturu zaokružene ideološke cjeline, sa elementima herojstva, žrtve, izdaje i nesloge.

Sa ovako postavljenom fabulom, jasnom crno-bijelom identifikacijom, Kosovski mit postaje idealno sredstvo za mobilzaciju u borbi protiv Osmanskog carstva. Ipak, tu funkciju, on će preuzeti tek od sredine 19. vijeka, o čemu svjedoči činjenica, da se ideološka podloga prvog srpskog ustanka 1804. godine, nije oslanjala na Kosovski mit, već na sjećanja o Stefanu Prvovjenčanom i caru Dušanu. Ključnu ulogu, u utemeljenju Kosovskog mita kao centralnog ideološkog obrasca borbe protiv Osmanskog carstva, obezbjediće Petar II Petrović Njegoš kroz svoje književno djelo. Njegoševa obrada Kosovskog mita postaće obrazac za dalju interpretaciju, i inspiracija svih oslobodilačkih pokreta protiv Osmanskog carstva. Pod nesumnjivim uticajem svog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije, Njegoš kroz književno djelo, Crnogorcima i njihovom otporu prema Osmanskom cartsvu dodjeljuje ulogu novih Obilića. Crnu Goru predstavlja kao centar antiosmanskog pokreta na Balkanu, nazivajući je Srpskom Spartom. U tom kontekstu, Njegoš ideološki prilagođava i modelira postojeći narativ o Kosovu, nudeći tezu da su se kosovski junaci i vitezovi koji nijesu htjeli da prihvate izdaju i osmansku okupaciju (što na vjeru pravu na pohuli/što se ne šće u lance vezati) sklonili u Crnu Goru da čuvaju amanet i da se u novim okolnostima osvete za poraz na Kosovu. Crnogorcima je tako kroz književno djelo Njegoša dodijeljena ekskluzivna uloga baštinika Kosovske misli. Njegoševo oblikovanje Kosovskog mita potpuno je prihvatio i Knjaz Nikola koji je u svojim političkim ciljevima koristio Njegoševu fabulu kako bi legitimisao sopstvene političke ambicije da on postane car svih pravoslavaca na Balkanu, i Osvetnik Kosova.

Kosovski mit je tako, krajem 19. vijeka, postao najznačajnije ideološko nadahnuće oslobodilačkog pokreta protiv Osmanskog carstva. U Srbiji je kroz ideje Ilije Garašanina, Kosovski mit postao osnov za definisanje političkih i državnih ciljeva. U takvom tumačenju, on je bio argument za legitimisanje istorijskog prava Srba na obnovu srednjovjekovnog srpskog carstva i svih teritorija koje je ono zauzimalo. Još zanimljivija je činjenica da je simbolika Kosovskog mita bila toliko snažna da se koristila i kao simbol oslobodilačkog pokreta i protiv Austro-ugarske monarhije. Pripadnici Mlade Bosne inspiraciju za svoje aktivnosti crpili su upravo iz sadržaja Kosovskog mita. Intelektualci okupljeni oko ideje ujedinjenja Južnih slovena u Hrvatskoj i Sloveniji, baštinili su tradicije Kosovskog mita a na tim pozicijama bili su i intelektualci okupljeni oko Ilirskog i Bošnjačkog nacionalnog pokreta. Svi oni su ukazivali da su se na strani hrišćanske vojske na Kosovu borili srednjovjekovni feudalci svih Južnoslovenskih naroda i da je Kosovo mjesto okupljanja svih Jugoslovena.

maketa-vidovdanEPILOG

Balkanski a kasnije i Prvi svjetski rat, otvorili su prostor za konačnu realizaciju svih državnih i političkih ciljeva definisanih u Kosovskom mitu. Osmansko carstvo je protjerano iz Evrope, osveta za Kosovski poraz bila je potpuna, a nacionalno objedinjavanje iz 14. vijeka navodno je ostvareno formiranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Time su formalno stvoreni uslovi za arhiviranje Kosovskog mita i njegovo pakovanje u muzeje i biblioteke. Tako je zakratko i bilo: Vidovdan je proglašen jednim od tri državna praznika, započeta je ideja izgradnje grandioznog Vidovdanskog hrama a motivi kosovskog narativa postali su inspiracija književnicima i pjesnicima. Dolaskom komunista na vlast nakon Drugog svjetskog rata izgledalo je da će Kosovski mit pasti u zaborav. Komunisti nijesu imali ambiciju za novom interpretacijom, i pored činjenice da su neki intelektualci tvrdili da bi Kosovski mit mogao biti dobra podloga za afirmisanje ideje o bratstvu i jedinstvu i borbi protiv okupatora. Inspiraciju za svoje ratne mitove, komunisti su tražili u Narodnooslobodilačkoj borbi čime je Kosovski narativ ostavljen po strani.

Kosovski mit tako bi ostao zarobljen u kolektivnom sjećanju naroda da ga šezdesetih godina 20. vijeka, srpske intelektualne elite nijesu ponovo oživjele. Na talasu nacionalizma koji se pojavljuje u Jugoslaviji od 60-tih godina, Kosovski mit je stavljen u funkciju jačanja srpskog nacionalnog identieta. Stvaralačke slobode omogućile su srpskim intelektualcima da kroz književnost, likovnu umjetnost, pozorište, film, oživljavanju nacionalni identitet kroz sjećanje na Kosovo. To će doći do izražaja naručito nakon 1966. godine i smjene Aleksandra Rankovića, koji je u jugoslovenkim komunističkim strukturama, važio za zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Kosovski mit, ili kako su ga neki autori nazivali Kosovsko opredjeljenje postaje izvor novog srpskog nacionalizma. Vremenom će ovaj pokret dobiti i institucionalnu podršku Srpske pravoslavne crkve koja od 70-tih i 80-tih godine počinje da obnavlja svoj društveni uticaj. Konačno, demonstracije Albanaca na Kosovu otvoriće prostor da Kosovski mit na velika vrata uđe na politički scenu Srbije. U memorandumu SANU iz 1986. godine Kosovski mit i novi nacionalni program Srbije biće uobličen u jedinstven tekst čiji će glavni protagonista biti Slobodan Milošević koji će iste godine postati prvi čovjek Komunističke partije Srbije.

Protekle tri decenije pokazale su nefunkcionalnost Kosovskog mita sa savremenim političkim procesima. Iz tog razloga i uslovni otklon političkih elita u Beogradu od Kosovskog mita treba pažljivo tumačiti jer su njegovi korjeni duboko u unutrašnjem biću srpskog naroda. U tim okolnostima, teško je očekivati racionalne odluke, jer je sadržaj Kosovskog narativa postao sastavni dio identiteta.

Komentari: 66

Nestle

17. 09. 2018 - 02:17

Sve im je autenticno kao Milos Obilic, izmisljeni junak iz stripa.
Dan D

17. 09. 2018 - 09:52

SJEĆAM SE OVOG VREMENA (POMAHNITALOG) KADA JE KROZ MOJ GRAD PROŠLO I PROLAZILO NA POHOD PREMA GAZIMESTANU (SLOBU MILOSEVICU) SVE STO JE PRAVOSLAVNO IZ CRNE GORE , SVI SU TADA BILI IZ CG SRBI I VELIKO SRBI ,SVI SU NOSILI SLOBOVE SLIKE ,AUTA, KAMIJONI ,AUTOBUSI, SVE STO SE KRETALO I STO JE STAJALO, A DANAS ,DANAS SU KAO AUTOKTONI CRNOGORCI ŽELE SE PRESTAVITI GRAĐANIMA KAOA ČUVARI CRNE GORE I SVEGA STO JE ,,CRNOGORSKO"
Dan S

17. 09. 2018 - 16:12

Sjecam se kad je Tito umro tuge i zalosti po Beogradu, cijeloj Jugi. Ali vec 1992 god, kada je Slobo postao novi idol, nijesi vise po Beogradu mogao naci covjeka kp mu je bio na sahrani. Ko bi onaj narod ko ga isplaka onoliko po Beogradu, boga pitaj, bice ih dovodili iz Afrike. E sad vise nema toga ko je bio clan komunisticke partije, svi bili anti komunisti, pa ispada da vise clanova partije ima recimo PzP nego syo je imala KPJ. Prilagodljiv narod, on glasa onoga koji je pobijedio na izborima. Srba ovdje bilo 3%, 7% kad odjednom preko 30%. Sta bi? Nijesu znali da su Srbi dok se politika nije promijenila.
ko se stidi KPJ

17. 09. 2018 - 18:51

Ja moju knjizicu crvenu jos drzim i ponosno pokazivam drugovima ,proleterima i nadam se da kad ovaj narod mahniti ostane bez kruva , go ,bos obespravljen ponovo ozivimo duh proletera .
Bivsi proleter

17. 09. 2018 - 19:53

Ozivimo duh proletera i usput "savladamo gramatiku" da ne misle da su svi proleteri polu/pismeni.
ck kpcg

17. 09. 2018 - 22:23

Jedan nas drug mladi komunista tek sto je primljen u partiju dosao ushicen i ostavio partinsku knjizicu na stolu na terasi . Naisla koza i izjela je .Tako je bio clan samo jedan dan
Нас два брата....!

17. 09. 2018 - 16:14

Ко то смије да нам дира, нашег Мила и Момира ....! Сједели су у првом реду на Газиместану.
Braca od strica

17. 09. 2018 - 19:08

Neki koje placamo debelo i dalje tamo sjede u prvpm redu.
aferim cestiti efendijo

17. 09. 2018 - 18:12

Valahi ti je svaka kao u Cabu !!! Sad se pravu Tose i transtlancki lizisahani a u vakat su se Srbi stideli crnogorskog srbovanja . Nije to davno bilo ima nas jos zivija a ima i na youtube zabiljezeno .
Demoklo

17. 09. 2018 - 14:25

Propaganda je ucinila svoje.Slicno sada Vucicu prema susjednim zemljama. Srbi su mislili da spasavaju Jugoslaviju odn srboslaviju,zemlje koje vise nije bilo i koja se raspala onog dana kada se Slovenija "otkacila" od nje. Ceh su platitl Bosnjaci iz Bosne, Albanci sa Kosova kao i svi oni koji su vise voleli "Jugu" od svih nazovi "srpskih patriota".
Vasojević

17. 09. 2018 - 07:28

Vrijeme je da ostavite više na miru Srbiju, a ne svakog dana pisete negativne tekstove o susjednoj zemlji.Što ne pišete o Hrvatsoj, Albaniji ,Bosni.Šta ste navalili na Srbiju iz dan.a u dan.Šta vam radi Srbija a?
Makijaveli

17. 09. 2018 - 15:01

Ostavili bi svii Srbiju na miru - ali nece ona njih. Bilo koja vlast da je u Srbiji, ne prestaje da rovari po susjednim drzavama: Kosovu,Bosni,Crnoj Gori,Makedoniji.....Hrvatska je clanica EU i NATO-alijanse i van diskusuje je. Sve ove zemlje se ne mesaju o poslove Srbije -nego je obratno, my dear friend..
Laž je u samom biću Srbina,...

17. 09. 2018 - 17:15

Dobrica Ćosić, (otac srpske nacije) o svojim Srbima: -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“ -„Laž je srpski državni interes.“ -„Laž je u samom biću Srbina“. -„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“ -„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“
LAŽ U CRNOJ GORI

17. 09. 2018 - 19:29

MIHAILO LALIĆ,,RATNA SREĆA,,TAKO LAŽI,LAŽI !!!JER BEZ LAŽI TI OĐE NEMA ŽIVOTAispadosmo opet rod sa Srbima
danilo s.

18. 09. 2018 - 08:29

Možda? Kada bi pisci bili u pravu? I mjerodavni? Čini mi se da vise patimo od literature nego od istorije. I jednu i drugu "hranu" - teško "varimo"? Možda su riječi iste - ali mi nijesmo isti. Ne postije dva ista čovjeka. Niti nacije.
KOJE

19. 09. 2018 - 19:38

DVIJE NACIJE?????
Da

18. 09. 2018 - 14:54

Tu si u pravu pa iako smo cg patrioti. Ali ako priznamo i pokusamo ispraviti, tu se razlikujemo od Srba. Velim AKO
MITOMAN

17. 09. 2018 - 07:29

Nevjerovatno koliko mitologije u osnovi jedne politike. Čovjek ponekad i zaboravi sve to dok se ovakve stvari sve ne napišu na jednom mjestu
Šta reći

17. 09. 2018 - 08:48

Sva im je istorija lažna i mitomanska.
Demos

17. 09. 2018 - 15:02

Slicna Otomanskoj,koju oni toliko mrze.
kosovka devojka

17. 09. 2018 - 09:33

Opet je bila neravnopravna , strasna bitka ali ovak put sa transtlanckom imperijom i njinijem celicnim hatovima koji bljuju vatru i smrt . Dok je Kosova bice i boja .
Felix

17. 09. 2018 - 10:28

Veliki Srbski narod i veliki čovjek i jedan od najvećih državnika u ljudskoj istoriji Slobodan Milošević koji su zajednički spasili čitavi svijet od američke tiranije i njihove želje da čitavu planetu stave pod svoju čizmu i pretvore nas sve u robove ! Nema uistinu naroda kao što su Srbi koji su uvijek tokom svoje istorije bili na strani istine i pravde a Slobodan kome ime tako lijepo karakter opisuje ušao je u legendu još za života a njegovi protivnici izgledaju kao mali i posramljeni ljudi u odnosu na njega !!!
Dan D

17. 09. 2018 - 14:25

Za SRPSKI NAROD SIGURNO NAJVECA LICNOST 20 VIJEKA , IZA SEBE OSTAVIJO RASPARCANU SFRJ , 2 MILIJONA RASELJENIH 250 HILJADA ZRTAVA , SRBIJU DOVEO U REDOVE ZA HRANU , DOVEO URANIJUMSKE BOMBE , POSLEDICE ZA SLEDECIH 100 GODINA, TO SE CIJENI NA PROSTORU BIVSE SFRJ I SRPSKE AKADEMIJE NAUKA,
gospod bog

17. 09. 2018 - 15:57

Potpisujem!!!!
potpisujem

17. 09. 2018 - 19:30

Pomalo je tavijeh junaka ka što bješe Milošević SLOBODANE!!!!
tarzan

17. 09. 2018 - 12:43

Sve dok je SPC najutjecajnija institucija, ništa se kod njih neće promijeniti. Ovo je samo jedan predah.
Zoran

17. 09. 2018 - 13:07

Gazimestan 1989 godine sloba na bini a dva miliona srbalja klice slobo slobodo i tako je sve pocelo.
bractvo -jjedinstvo

17. 09. 2018 - 18:35

Jos za zivota naseg dragog Druga Tite isplanirano je razbijanje SFRJ. Ostavite cojeka da odmara u senci stoljetnog duda ne mrsite 3uda.
Ja

17. 09. 2018 - 13:26

Poštovani istoričani, ne vidjeh ovih dan da se iko bavio stogošnjicom proboja Solunskog fronta , u kom je kao što znate učestvovalo mnogo dobrovolaca iz Crne Gore. Čak ni riječ o tome u medijima. O čemu se radi?
Ko sam ja?

18. 09. 2018 - 00:22

Francuzi, Britanci, Rusi, Grci... grunuli tog 15 septembra 1918, Bugari se odmah predali a srbi u japankama i havajskim košuljama krenuli usiljenim maršom za BGD. Nema borbe, nema neprijatelja pred njima, Francuzi ih jedva stižu a srpska vojska korača kroz cvijeće kojim ih dočekuje narod. Metka ne opališe i sve "oslobodiše"!... I onda su ih napravili herojima od papira. "Proboj Solunskog Fronta", tja! Ustvari promenada srpske vojske kroz Srbiju.
TI SI IDIOT!!!!

19. 09. 2018 - 19:40

NJEMAČKI CAR ,,SRAMOTA ŠEZDESET HILJADA SRPSKIH VOJNIKA RIJEŠILO RAT!!!!!!
alhemicar

05. 10. 2018 - 13:10

Zao i je ljudi koje mrznja potpuno oslepi.
Osmogrk

17. 09. 2018 - 13:47

Ne raspakova to niko. Sami sebe ce uvesti u nesrecu. Rat se uvijek vraca kuci.
Neupućen

17. 09. 2018 - 14:35

Pa čekaj, ako sam dobro razmio, skoro sve što smo učilili o Kosovu je izmaštano i nema veze sa ist.činjenicama?
NIĆE

17. 09. 2018 - 15:16

TAJ MIT JE BIO SREĆAN ZA CRNU GORU -JER NAM JE PODARIO SPASITELJE I EVROPEJCE MOMIRA,M I L A ,SVETA,MIŠKA.........
Montenegro

17. 09. 2018 - 16:57

Iz tog vaseg spiska izbacite sve -osim Mila, kome su oci otvorile na vrijeme.Na srecu njega i svih gradjana i naroda ponosne Crne Gore. Da nije toga bilo,Crna Gora bi zavrsila u nepotrebnom gradjanskom ratu ili poput Bulatovica-brkatog u pijanstvu odn Sveta -u kriminalu,po onoj,odakle si -odakle mi je i zena. Neka nam je zdrav i ziv Milo Djukanovic ponos Crne Gore..Njegove i nase.
Bistrica

17. 09. 2018 - 17:36

Milo Djukanović je nesumnjivo velika istorijska ličnost. Sačuvao je državu od razaranja, uveo je u NATO i ako postanemo članica EU, to će biti veliko ostvarenje.
Nikica

17. 09. 2018 - 19:58

Jest " Montenegro " u pravu si ovo za Mila jer on je odabrao potpuno drugi put od Sloba i Moma sa kojim je uistinu usao u istoriju kao primjer kako ne treba raditi !!!
Laži o tkz Kosovskom boju

17. 09. 2018 - 17:17

Prava istina o Kosovskoj bitci 1389 Srpska verzija, Srbi narod najhrabriji, najstariji, Vuk izda, i tako dalje No, sta je tu istina.Par godina prije toga 1386 kao znak dobre suradnje Otomana i Srba, Milica Carica, zena Cara Lazara daje svoju vlastitu kcer Oliveru u miraz, tj dar Sultanu.Nevidjeno, jos Milica cestita Sultanu, Carica izgleda vise mrzi Vlase u Srbiji, nego Turke.To je nevidjeno U Srbiji vlada borba za prijesto tada.Djura Balsic sa Juznih zemalja, koji je sad presao ''ladno'' na Katolicanstvo, ni ne pomislja da ide na Kosovo.On kaze Lazaru, mogao si kcerku dati, a sad bi da ja ginem za tebe.Cak i vlastela Srpska od Levcanina do Vojisavljevica, mrze toliko Lazara, da je mrznja tolika, za vrijeme Kosovske bitke, pola Srpske vlastele napusta bitku. I tako, Vidovdan je zamisljeni, iako je vec 1388 godine Sultan Murat pisao Lazaru, da on ne zeli da pokori Srbiju, ali da su se dogovorili da on plati taksu.Naravno, sta Lazar radi?.
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:19

Naime, uz ostale odredbe viteškog ponašanja srpskog viteza, bila su i pravila odnosa sa neprijateljem: – u sukobu nije smjelo biti podlosti, prevara i smicalica, – kad neprijatelj odbaci oružje, bilo ga je nedostojno ubiti, a svako kršenje ovih kodeksa povlačilo je za sobom gubitak viteštva – gubitak časnih prava. Gubitak časnih prava bio je teži nego gubitak samog života. Bez časnih prava nije se moglo časno živjeti, niti nostiti “svijetlo oružje”, nije se moglo pojavljivati na skupovima, slavama, pozivati u svatove – takvom čovjeku nije bilo mjesta među časnim ljudima. Kada neko izgubi “čast i obraz” skidao mu se časni krst pred skupom, tako što mu je skidana kapa s glave
Laži o tkz Kosovskom boju -1

17. 09. 2018 - 17:18

On, salje pismo Muratu, gdje mu psuje sve zivo, i na nagovor Madjara, on kaze, da nece davati taksu vise Otomanima .Otomani kao sto se vidi, nemaju namjeru da Srpskog zeta, jer dobrano je sad Lazar bio zet, dao je kcerku Otomanima, ratuju s njim, no na kraju, jer neki nisu mogli da pretrpe takvu ucjenu i laz, dolazi do bitke.Kroz cijelo vrijeme prolazeci kraj Makedoniju Srpska vlastela je toliko zagrizena, da oni pozdravljaju Turke, tj Otomane, jer idu na Lazara.Tolika je to mrznja, da ce Vojvoda Prilepski Marko Kraljevic ucestvovati na Turskoj strani.Makedonija ce pasti do 1393 godine, a Kraljevic Marko ce jos par puta sa bracom Turcima ratovati.Marko gine, posteno i junacki, ubija ga 1396 godine Vojdoda Vlaski Mirceu.Marko gine na Turskoj strani, junacina,ali da ne duzim
Laži o tkz Kosovskom boju -2

17. 09. 2018 - 17:20

Kroz Makedoniju, Turci prolaze kao osloboditelji.Balsici psuju Lazaru, Hrebeljanovic se oko Popova Spc okruzio, oni ga nagovaraju da je on izabran bozji ratnik, i da ce njega sam bog cuvati, kao i vojnika.Od tog dana, ide ona ''nebesko carstvo''. Za to vrijeme Vuk Brankovic, dobrano optuzuje Srbe i posebno Spc, da huskaju narod, da ne dijele pare, od Smrti Dusana, u Srbiji nije bilo ''zlatnih kasika'' a ekonomija je propala Vuk Brankovic navaljuje na Spc i zove ljude izdajicama.Sto vi ne idete na Kosovo, on i sam ima pare, da naslijedi prijesto Srbije, jer u dogovoru sa Madjarima je odlucio da je Lazar pukao kao suha sljiva, i da naravno Popovi Spc, kako tada, tako i danas vode glavnu ulogu.
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:21

Bitka je počela u jutarnjim časovima, tog 28. juna 1389. g. Na srpskoj strani bili su u centralnom dijelu postrojeni plemići na bojnim konjima. Zvali su ih “oklopnici”, jer su im čak i konji bili zaštićeni metalnim pločama, ili mrežama, koje su odolijevale udarcima mačeva, prodoru strijele ili koplja. Sami ratnici na konjima, pored oklopa, bili su naoružani uglavnom topuzima, kojima su razmahivali lijevo i desno, rušeći sve pred sobom i oko sebe. Udarcu topuza nije mogao nikakav štit pružiti zaštitu. Udar oklopnika bio je usmjeren ka samom centru turske vojske, a tu je bila koncentracija najsmjelijih turskih ratnika – Abdulahovih sinova (svetih ratnika – kasnije janičara). Jedini smisao života svetih ratnika – janičara, bio je da poginu čuvajući i braneći Alahovog sina na zemlji – Abdulaha (Abd–alah) sultana. Tako ginući, oni su zasluživali vječni život u dženetu (raju), gdje su ih čekale nebeske hurije – žene nezamislive ljepote, koje su postojale na nebu samo da bi njima – janičarima
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:35

Kad je Murat na Srbiju polazio, on je prikupio i vojske sviju svojih azijskih vazala, pa su mu došli i evropski, samo se ne zna, da li su koji od njih i u samom boju ucestvovali. Kad se Murat toliko spremao za rat sa Srbijom (cele zime) i kad je našao za potrebno da prikupi i sve vazalske pomocne korpuse, dokaz je, da je cenio srpski narod kao opasnog protivnika, a što se tvrdi i celokupnim njegovim radom od Ihtimana pa do same bitke. Prema tome on je morao napregnuti svu državnu snagu, te da što vecu vojsku povede protiv Srbije, i nece se nimalo pogrešiti, ako se Muratova vojska ceni oko 100.000 ljudi. Da je toliko moglo biti, tvrdi putnik Bertrandon de la Brokijer, koji je tursku vojsku skroz upoznao 1432 godine, i koji veli, „da turska vojska broji dve stotine hiljada ljudi". Pa kad su Turci toliku silu imali u to vreme; više je nego verovatno, da su pre 43 godine - u vreme kosovske bitke - imali bar polovinu toga, dakle 100.000, a da su celu vojsku tada poveli u rat, može se izvest
Laži o tkz Kosovskom boju -3

17. 09. 2018 - 17:21

Dan Bitke prava verzija Bitka na Kosovu, iluzija o nekoj Srpskoj bitci, je bas to Iluzija i dobra laz.Cak i Franci salju kontingent Krizara, Normani, Albanci salju par divizija, Bosnjani samo Stotinu=100 vojnika, pod vojdodom Vlatkom Vukovicem Vukovic se borio na Kosovu, Srpski izvori kazu da nije.No, svi znamo, kako Srbi barataju historijom, zadnji guslar je malkice uljepsao Katastrofu Jedini covjek koji se borio do zadnje kapi krvi je bio Vuk Brankovic.Pod dimom, Lazar budalas kakav je zestok, ulazi u neprijateljsku liniju i cudenja Turaka nikad kraja.Koji je ovo moron, viidi nase islamske zastave Turske on upada u nase linije.Albanci su kasnije povukli se, Bosnjani su izgubili par ljudi, Franci su izgubili dosta.Pogledajte samo sliku Kosovska devojka, od Relje Novakovica, vidjet cete Momka koji lezi mrtav, zena place, pod danasnjom Albanskom zastavom.Jeste, to je jos zalosnije.Izgleda na kraju da se vise Albanaca borilo na Kosovu nego Srba
SLIKA RELJE NOVAKOVIĆA?????

17. 09. 2018 - 21:17

DA LI TI SEM DA MRZIŠ SRBE JOŠ NEŠTO ZNAŠ???RELJA NOVAKOVIĆ SLIKAR????I VIŠE ALBANACA POGINULO NA KOSOVU možda ako su za vrijeme boja prodavali sjemenke i kokice!!!!!Pa se nijesu makli dok traje bitka?????Poslije ovakvih gluposti sjetih se riječi Meše Selimovića,,DO 1941NIJESAM ZNAO ZAŠTO SE OSJEĆAM SRBINOM A OD 1941 ..ZNAM!!!!!Ma Srbi su marka za vas!!!!
Ko sam ja?

18. 09. 2018 - 00:41

Vjerovatnog zastupnika teze o zvonjenju Notr Dama u Parizu glede srpske pobjede (SIC!) na Kosovu Polju ne bih zamarao osim u jednom detalju - u vrijeme tih događaja još je važio tkz "Dušanov Zakonik" u kojem se decidno objašnjava mjesto u Državi Nemanjića podanika tj Serva... Da ne oduzimam vrijeme - Servi se ne smiju okupljati (što znači da ne smiju ispovijedati vjeru tj ići u crkvu koja je, jelte bila samo i jedino Nemanjićka), Servi se ne smiju seliti, Servi ne smiju napuštati obitavalište bez dozvole kmeta, Servi se ne smiju ženiti i udavati sa Vlasima jer bi im se status u društvu promijenio, Servi gube bilo koji spor sa Dubrovčanima (Vlasima)... kratko i precizno rečeno Servi su u poluropskom statusu kod Nemanjića... pa mi sad reči o kakvoj "srpskoj vojsci" može biti govora jer su Servi mogli biti naoružani samo grabuljama...?!
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:22

Udar oklopnika i vitezova na bojnim kolima bio je tako silovit, da je prodor izvršen do samog centra, te je ugrožen i sam car Murat. Uzalud su sveti ratnici nasrtali na srpske ratnike. “Oklopna pesnica” je mrvila sve oko sebe.
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:28

O MILOŠU OBILIĆURadi se o rukopisu o Kosovu turskog istoričara iz 15.veka Idriza Bitlisija.Taj rukopis je u Sarajevu 1969. godine u Zborniku tamošnjeg Filozofskog fakulteta objavio orijentalista Salih Trako, a u njemu pored ostalog piše da je Sultana 28. juna 1389. godine usred njegove vojske ubio "jedan od najboljih iz onog opakog naroda u to vrijeme poznat pod imenom Miloš Nikola... "Simonović tvrdi da je nadimak Miloš Nikola dobio iz milošte, kao mlađi i jedini brat kneginje Milice. U turskim zapisima se Muratov ubica naziva još i "Biliš Kub-ila", a "kub-ila" na turskom znači "onaj koji zna zadati udarac", pa su Srbi to dalje varirali u Kobilić i Obilić.
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:36

на Косову Пољу био такорећи "нерешен" резултат с тим што су Турци имали још војске у "резерви" па су могли релативно брзо да се опораве док је код нас све изгинуло, а ово остало било несложно. Чак можда су и Срби победили, а Србија није много ослабљена Косовским бојем и имала је јаку државу у Срему, с обзиром да је Србија пала тек 1459. падом Смедерева, дакле 70 година касније. Један још податак доприноси тој теорији а то је да рецимо Србски град Ново Брдо Турци опседају већ 1412. али га не освајају већ Ново Брдо пада тек 1455. Морате узети у обзир да се Ново Брдо налази само 40 км од данашње Приштине. Значи Турци су напредовали само 40-50 километара за 65 година и то у моменту када су били у великој експанзији. До тада је Ново Брдо било апсолутно слободан град. Додајте томе да су Турци под Бечом у такозваној опсади Беча били већ 1529. Што занчи од битке на Косову требало им је 65 година да заузму српско Ново Брдо, док су после битке на Мохачу 1526 за три године били под Бечом. Мохач
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:45

ашто Турци ћуте о Косовском боју Јер, иако су Турци знали како је њихов цар заиста страдао, учинили су све да се та истина сакрије и успостави нека њима прихватљивија и другачија. Нарочито су раширена турска тумачења догађаја у којима се Муратова погибија објашњава подмуклим убиством, односно, убиством на превару. (На плочи у Муратовом турбету пише да „чувени великан из Лазареве војске неверник Милош Кобилић, налазећи се као рањеник међу изгинулим борцима, у тренутку када је љубио руку султанову извуче из рукава прикривен отровни ханџар те распори султана и учини га шехидом…“ /Јаша Томић, Косово, стр. 120/) Та верзија била је наметана захтевима и претњама по прихватању вазалног односа, а потом и ропским положајемСрба под турском влашћу. У вези с тим поставља се неколико битних питања: 1. Зашто Турци тај догађај чувају као највећу тајну? 2. Шта се то тако и толико важно десило да га Турци упорно, вековима крију? 3. Да ли су Турци иједан други догађај из своје богате ратне праксе оволи
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:46

оволико чували од јавности и историјске оцене? (У контексту Косовске битке, познати историчар Марво Орбин о Турцима каже следеће: „Овај народ је веома постојан у ћутању и чувању тајни које су за њих неповољне, те им је немогуће ни застрашивањем ни обећањима извући из уста реч којом би наговестили оно што њихови господари желе да остане у тајности.“ /Хришћанска мисао – Живорад Јанковић, Прилог српском цртослову, 6. година 5/5 – 8/97, стр. 41/.) Одговори на ова питања наговештавају један особит мотив, који би највероватније гласио: На Косову пољу десило се за њих нешто поражавајуће, што се није поновило ни у једној другој битци, из мноштва које су водили по Европи, Азији и Африци.
ISTORIČAR

18. 09. 2018 - 20:49

Такође, на Цетињу је столећима постојала Обилића пољана. На њој су се окупљали ратници, војводе, кнезови и сердари, и заветовали се на витешка дела не би ли имали „су чим изаћ пред Милоша и остале српске витезове“. После бојева је на тој пољани додељивана Обилића медаља – али на јединствен начин. Тада би наиме – окружен народом и главарима, војводама и ратницима – књаз Никола окачио Медаљу на једну грану, уз напомену да изађе и узме је онај који мисли да је заслужио, и да је ње достојан. И увек би излазио само један ратник, онај који се највише истакао јунаштвом у боју, и за кога су и остали прећутно сматрали да му припада тај највиши орден за врлину и храброст. Ваља при том имати у виду и да је Његош установио Обилића медаљу и због тога што је, по њему, Милош Обилић собом и својим подвигом за навек потврдио непобедив дух Српске нације. Мало је, уз то, познато и да у Београду постоји Обилића капија, посвећена овом поносу Српства и нашим оружаним формацијама.
ko sam ja?

19. 09. 2018 - 00:49

mitomanija u akciji… tkz obilica poljana na cetinje se do prvih godina 20 vijeka nazivala velja poljana… o tome imas sijaset dokaza u pisanju tadasnjeg crnogorca… ovakvi kao ti ste nesreca za vasu ideju...
TI SI IDIOT!!!!

19. 09. 2018 - 19:43

ZATO SE JOŠ UVIJEK PITAŠ KO SI!!!!!
Laži o tkz Kosovskom boju -4

17. 09. 2018 - 17:21

Ovo je veca ironija od Emerika Derencanina koji jurisa kroz otvoreno polje, iako mu svi Hrvatski generali kazu, da je najbolje da doceka Otomane u sumi i iza zasjede ih pokolje, on napada najbolju konjicu svijeta tada na otvorenom polju. Ovo je gori obilk ironije.Zar ne?
istoričar

17. 09. 2018 - 18:08

Emerik Derenčin je poražen na Krbavskom polju i oko toga Hrvati nisu tražili nikakva opravdanja, niti su izmišljali nekakve izdaje kao razlog poraza. Srbi od svog poraza prave pobjedu i iskrivljuju činjenice.
gluposti

23. 09. 2018 - 08:45

I oni su napravili Brankovića odBernandina Frankopana za koga istoričar kaže,,naposljetku naši, buduæi da su bili slabiji, zajedno sa samim Bernardom okrenu leða i sramotno pobjegnu...KAO ŠTO VODIŠ NIJESI U PRAVU
čOVJEK TREBA

17. 09. 2018 - 20:16

DA JE MNOGO BLESAV I ISKOMPLEKSIRAN SRBIMA KADA PIŠE OVAKVE GLUPOSTI...opasulji se čovječe !!!!!Novootvoreni izvori govore da se Turci jedva pribrali iako mnogo puta jači i da su imali strašne gubitke!!!!Nijanse su odlučile
Marko K

17. 09. 2018 - 19:10

Potpuno logican tekst iz ugla pripadnika Muslimana. Ali da je sve kako ste vi i vasib” preci zeljeli nas dans ne bi ni bilo. I ja razumijem da vi drugacije ne mozete ni sagledavati stvari. Prema tome, samo vi radite svoj posao. A nase je makar da pokusamo da opstanemo. Hvala!
Vandalizam Marka Kraljevica

17. 09. 2018 - 20:37

Zaboravili ste marka Kraljevica koji se opjanio sa majkom, a onda otisao da ore drumove. Turci su pokusali da sprijece avetinju i na kraju je doslo do fizickog obracuna. I ovakve budalastine se uce kao herojska djela u srpskim skolama
suze & smjeh

17. 09. 2018 - 22:44

Koju Vučić temu noćas spravlja za sjutrašnju zabavu srbadije.
PWS

22. 09. 2018 - 15:07

Men se cini da pisac vrli na ednom mjestu pise da je Bosnjacki nacionalni program bio pod uticajem Kosovskog mita. Ako ja ista razumijem jadi me jazumjeli?!?
Kumasin Tomasin

22. 09. 2018 - 19:04

Dodatak: Prva vijest pristigla u Zapadnu Europu bila je vijest o pobjedi krscanskih vojski nad Osmanlijama. Bio je tu i Pavlovic, katolicki zapovjednik katolicke, apslutno katolicke Bosne i Rame. On je razbio Turke. Lazu i Turcina ubili su sinovi. da pruzmu vlast. Srbski Terminator Kobilic ubio je Murata, a Turski Lazu. Nasljednik Lazin dao je sestru Muragtovu sinu kao zalog. Kasnije su srbski vitezovi bili turski specijalci koji su slobodno nosili oruzje kroz tursko carstvo stoljecima i sluzili za "ciscenje terena" i zadavanje smrtonosnog udarca kad Turci iznemognu. Kao ono kod Beograda kad njih 6 000 izroni iz polumraka i porazi katolicku vojsku koja je isla osloboditi Srbiju. No, neko to vole vruce, tj. vise vole Turcina no katolika.
gluposti

23. 09. 2018 - 08:50

SRBIJA JE TADA BILA U VAZALNOM POLOŽAJU ,KAO I MI DANAS I ,NAŽALOST MORALI SU DA POŠTUJU ZLU KOBje da tu ogromnu oružanu silu nisu mogli činiti samo ratnici i vojskovođe turske nacionalnosti. Tako npr. Joseph von Hammer bilježi kako su 70-ih godina 16. stoljeća najveći vojskovođe i državnici Sulejmanovog i Selimovog doba bili stranoga podrijetla i preobraćenici na islam. Tu je osam velikih vezira: Ibrahim i Sulejman koji su bili Grci, Ajar, Lutfi i Ahmet – Albanci, "Debeli" Alija iz Hercegovine, kao i Pertev – paša, Hersegoğlu, Dukaotinoğlu. Albanci i Hrvati bili su Rustem i njegov brat Sinan, veziri Ferhat – paša, Ahmet – paša, Daut – paša i Sinan – paša. Bosanci su bili veliki vezir Mehmed – paša Sokolović, vezir Mustafa – paša i obitelj Jahjaoğlu, Jajlak Mustafa – paša i namjesnik Egipta Maktul Mehmed – beg, Baltaši Ahmed – paša, Rusi su bili Hasan – paša, namjesnik Jemena i Džafer – paša. Najistaknutiji vođe turske pomorske sile bili su Salih – paša (Grk s područja Troje),
Мирослав Ђукић

06. 10. 2018 - 23:35

Турци сами наводе да је много великих везира било Срба, Ви нађосте да је чак и Бајо Соколовић - Мехмед -паша, био "босанац". Аферим! Драго ми је што је Мехмед - паша, Соколовић, као "босанац", обнављао Пећку патријаршију. Шта би тек чинио за Српску православну цркву, да је био Србин!?
Novi komentar