“Morate razumjeti da smo mala država i obim monetarnih kretanja i prometa ne može ni na koji način ugroziti politiku koju vodi Evropska centralna banka (ECB). Iskustvo ukazuje da ne treba očekivati ukidanje privilegije koriščenja eura kao zvanične valute, ali i da bude drugačije, Crna Gora će imati adekvatan odgovor”, kazao je Pejaković agenciji Mina-business.
On smatra da se u pregovorima za pristupanje EU može očekivati eventualna modifikacija kriterijuma konvergencije kada je riječ o onim uslovima koji su u slučaju Crne Gore specifični.
“Pregovarači će predstaviti postojeću situaciju i tokom procesa pregovora, ukoliko postoji prostor za modifikaciju kriterijuma konvergencije, oni će biti implementirani”, rekao je Pejaković.
On je naveo da specifičnost u pregovorima o Poglavlju 17 - Ekonomska i monetarna unija, odnosno činjenica da Crna Gora od 2002. godine koristi euro kao zvanično sredstvo plaćanja, nije ništa novo u svjetskoj ekonomiji.
Pejaković smatra da je to rješenje bilo optimalno u pogledu razvoja ekonomije i predvidljivosti za strane investitore.
“Poznata su evropska pravila da bi jedna država mogla da koristi euro kao valutu. Između ostalog, mora da bude članica EU i poštuje ključne kriterijume iz Mastrihtskog ugovora, koji podrazumijevaju budžetski deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i javni dug na nivo do 60 odsto”, podsjetio je Pejaković.
On je dodao da bi, uz krupne infrastrukturne projekte koji se realizuju, realno bilo očekivati rast zaduženosti, što je već viđeno i kod članica EU.
Crna Gora, prema riječima Pejakovića, može da odgovori svim izazovima kada je u pitanju ispunjenje zahtjeva za ulazak u EU, ali i da oni u segmentu poslovanja banaka nijesu rigorozniji od postojećih.
“Banke kao najrazvijeniji dio naše ekonomije u potpunosti praktikuju međunarodne standarde kako u računovodstvu, tako i u procjeni rizika, izdvajanju rezervacija, ali i u dijelu adekvatnosti kapitala. Agregatni koeficijent solventnosti banaka je znatno iznad zakonom propisanog minimuma, koji u Crnoj Gori iznosi deset odsto, dok je taj minimum u EU na nivou od osam odsto. To znači da smo rigorzniji u pogledu adekvatnosti kapitala, nego što je to u EU”, saopštio je Pejaković.
On smatra da približavanje velikom evropskom tržištu ima svojih prednosti i nedostataka, ali da Crna Gora treba da iskoristi prednosti.
“Digitalizacija na svim nivoima, Fin tech, inovacije i e-commerce nešto je na čemu se najviše radi u EU, tako da njihova iskustva, legislativa i dobre prakse treba da daju pozitivne efekte i na lokalnom nivou”, naveo je Pejaković.
On je dodao da očekuje da povoljniji poreski uslovi u Crnoj Gori u odnosu na EU privuku nove kompanije koje će prepoznati povoljnu ekonomsku klimu za djelovanje, a time i rast lokalnih banaka.
Pejaković nije želio da komentariše ključne izazove za zatvaranje Poglavlja 17 u pregovorima za pristupanje Crne Gore EU, jer nije uključen u rad Radne grupe.
“U dijelu uređenja finansijskog okvira poslovanja u toku je proces harmonizacije propisa kroz Twining program sa predstavnicima relevantnih adresa iz EU. Projekat se implementira kroz podršku konzorcijuma Deutsche banke, Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga, centralnih banaka Hrvatske i Holandije, kao i BaFin Germany”, saopštio je Pejaković.
On je naveo da su sa crnogorske strane glavni partneri Centralna banka (CBCG), Agencija za superviziju osiguranja, Komisija za tržište kapitala i Vlada.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz realizaciju projekta “Dealing with ethics and fake news” pod oznakom IPA2018/397-252. Sadržaj je isključiva odgovornost Agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove EU. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
