Analiza crnogorske dijapsore u Srbiji

ZEČEVIĆ: Licemjerstvo mjera obraza, a veličina priganice mjera identiteta

Od razdruživanja Crne Gore i Srbije i obnove crnogorske državnosti odnos prema crnogorskoj naciji u Srbiji bila je najmanje u fokusu stručne i političko-sociološke rasprave.
Objavljeno: 26. 10. 2018 - 13:09 Promjenite veličinu teksta: A A A

Piše: Mirko ZEČEVIĆ

Najvažniji politički događaji koji su obilježili srpsku političku scenu u poslednjih skoro 30 godina, praćeni političkom i društvenom radikalizacijom ostavili su snažne posledice na ukupnu crnogorsku dijasporu u Srbiji.

Da crnogorska nacionalna zajednica prolazi kroz proces asimilacije dovoljno je uzeti podatke na osnovu popisa stanovništva u zadnje nekoliko decenije. Tako na popisu 1981 godine u Srbiji je bilo 147 466.000 Crnogoraca, 1991 godine bilo je 117 712.000, 2002 godine – 69 049.000, 2011 godine – 38.527 Crnogoraca. Na osnovu ovih podataka vidimo da je u poslednjih četrdesetak godina nestalo više od 100.000 Crnogoraca u Srbiji, podatak koji bi, ipak trebalo nekoga da zabrine.

Ostaje nejasno zašto nikada do sada Crna Gora nije formirala objektivan sud o stanju u nacionalnoj zajednici u Srbiji na osnovu ozbiljne i konkretne analize ukupnog društveno političkog ambijenta u kome djeluje crnogorska nacionalna manjina, kao i analizu materijalnog i kadrovskog kapaciteta crnogorske zajednice. Da je tako učinjeno ne bi se moglo desiti da se Crnogorci u Srbiji koriste za potrebe dnevno političkih manipulacija, a nikada više udaljeniji od ostvarenja manjinskih prava koja su propisana međunarodnim normama, i ugrađena u pravni poredak Srbije. Srbija kao država se postarala da ostvari svoje obaveze i omogući uslove za zaštitu nacionalnog i kulturnog identiteta svih manjinskih naroda u Srbiji samim tim i crnogorskog na osnovu Zakona o nacionalnim savjetima u Srbiji.

Najosnovnija manjinska prava, kako to ističu stručnjaci za međunarodno pravo, a koji su istovremeno i podloga za ostvarivanje i dalji razvoj čitavog niza sa njima povezanih prava i sloboda, a to su: 1. Pravo na opstanak, 2. Pravo na identitet, 3. Pravo na jednakost i nediskriminaciju, 4. Pravo na upotrebu maternjeg jezika, 5. Posebna prava u domenu školstva, 6. Pravo na njegovanje sopstvene kulture i tradicije, 7. Pravo na djelotvorno učešće u životu zajednice, 8. Pravo na međunarodne kontakte i saradnje, 9. Pravo na efikasnu zaštitu zajamčenih prava.

Formiranjem crnogorskog Nacionalnog savjeta 2014 godine stvorena je i pravna mogućnost ostvarenja ostvarenja navedenih prava. Tim činom de facto i de yure zvanično je priznata crnogorska nacionalna manjina u Srbiji.

Međutim, u samom procesu njegovog formiranja, oni predstavnici države koji su trebali da pomognu grubim miješanjem jedino su se bavili onemogućavanjem njegovog stvaranja! Nikada nije vrednovan ovaj značajan čin na pravi način, niti su imali svijest o tome šta to znači ne samo za crnogorsku zajednicu u Srbiji nego i za samu Crnu Goru. Davanjem legitimiteta nekompetentnim osobama koje su se pojavile niodkuda, spriječili su da Savjet nikada ne profunkcioniše, i da ne ostvaruje svoju empacipatorsku ulogu u najbrojnijoj nacionalnoj zajednici u dijaspori.

Onemogućeni su i diskriminisani svi predloženi stručni ljudi poznati javnosti da preko Odbora uđu u Savjet. Njihova palanačka vizija svijeta umesto kulture nastojali su da razviju pseudokulturu, folklorno-ruralno crnogorstvo koje odgovara anticrnogorskoj politici. Tako je crnogorska zajednica postala talac nekompetencije nekoliko ljudi, koji su organizovano i smišnjeno sve četiri godine blokirali njegov rad. Sama činjenica da je crnogorski nacionalni Savjet postao glavna prepreka ostvarenja posebnih prava crnogorske manjine u Srbiji je monstruozna i morbidna. Četiri godine ovaj intelektualni polusvijet jedino se sve vise uplitao u paučinu bezzakonja, tako da je na kraju morao da interveniše i Nadležno ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i donese Rešenje o njegovom raspuštanju.

I pored javnih upozorenja Crnogorske nacionalne zajednice iz Beograda, kojima su ukazivali na njihovo nakazno i nezakonito ponašanje, do kraja i potpuno su ignorisali svaku sugestiju. Svim onim ljudima iz Beograda je bilo onemogućeno učešće u radu koji su u “mračnim vremenima” 90tih godina stali u odbranu crnogorskog dostojanstva i trudili se da ožive onaj duh jedini koji po crnogorskim moralnim imperitivima se poštuje, kojima se mjere ljudi. Ali uzaludno svaki njihov predlog trajno je diskriminisan i onemogućen. Većina članova Savjeta ničim se nije bavila izuzev zanesenoj opojnosti ko će više zgrabiti iz zajedničke kase. U toj pohlepi zaboravljen je cilj zbog čega postoji i kakva je uloga nacionalnog Savjeta, ili kako bi rekao Abdulah Sidran “ovi likovi su nepoznati Darvinu i još nijesu upisani u evolucijsku ljestvicu. Njima je mjesto neđe između gmizavaca i glodara. Od osjećanja posjeduju samo strah i glad”.

Primitivizam i zavičajnost proglasili su vrijednostima koji treba da čine identitet zajednice. Licemjerstvo je postal mjera njihovog obraza, a veličina priganice mjera njihovog identiteta.

Ovakav način organizovanja crnogorske zajednice gdje vladaju kriterijumi koji pojačavaju obmane i samoobmane siguran je put u njen nestanak. Da bi se raspetljao “mrtvi čvor” naše sudbine pitanje je strategije, principa u bitnim poslovima na potpuno novim osnovama.

Međutim, novi izbori za Nacionlni savjet crnogorske nacionalne manjine u Srbiji koji su u toku ne obećavaju nikakvu suštinsku promjenu. Ponovo su oživjele stare utvare iz prošlog Savjeta koji se kandiduju za elektore, pojačani predstavnicima nekih partija u Srbiji, spremni da ponove teror nekompetencije i još jedanput uzmu za taoca čitavu crnogorsku nacionalnu zajednicu u Srbiji. Dakle i dalje se forsiraju ljudi koji jedino mogu da obesmisle sve napore u podizanju svijesti i organizovanju čitavoga niza aktivnosti u vezi različitih napora unapređenja i ostvarenja zakonom određenih prava crnogorske nacionalne manjine.

Budući Nacionalni savjet uzimajući u obzir kandidate za elektore, i njihovo različito shvatanje crnogorskog identiteta mogao bi da nosi naziv SAVJET USTAVNO-PATRIOTSKE MANJINE U SRBIJI. To korespondira sa najnovijim trendom o ustavnom patriotizmu u Crnoj Gori, pa da tako zajedno potonemo u “glib kolektivne osjećajnosti!”. Ali naša sudbina ne mora da zanima bilo koga ako nijesmo sposobni da se sami izborimo za svoj opstanak.

   Ovakvo sirovo i primitivno ponašanje nameće neophodnost korjenitih promjena u organizaciji crnogorske zajednice u Srbiji. Za konsolidaciju crnogorske dijaspore trebali bi da prate sledeći zadaci: 1. Formiranje novog Nacionalnog savjeta sa sjedištem u Beogradu na potpuno drugim osnovama koji će okupiti najbolje moralne i intelektualne snage, 2. Pozvati na odgovornost dosadašnje pojedince, članove koji su svjesno i organizovano blokirali rad nacionalne manjine u Srbiji a pritom provjeriti i osnovanu sumnju za niz krivičnih djela koje su počinili, 3. Sprovođenje inicijative za otvaranje crnogorskog kulturnog centra U Beogradu, 4. Promjena kulturnog obrasca i usvajanje paradigmi koje u sebi sadrže civilizacijsku vrijednost, 5. Sistemski rad na profilaciji crnogorske nacionalne samosvijesti.

Opstanak jedne zajednice, pa i pojedinca pitanje je strategije i posjedovanja različitih mjera u važnim pitanjima, koji određuju ciljeve te zajednice.

Sa aspekta interesa crnogorske dijaspore u Srbiji , uvažavajući činjenicu političkog ambijenta u kome dijaspora djeluje, njene organizovanosti i nedovoljne pomoći od matice države; Strategija saradnje sa dijasporom i Zakon o dijaspori, uopšteno su prihvatljivi tekstovi, ali skoro beskorisni za crnogorku dijasporu u Srbiji.

  1. U ponuđenom tekstu strategije dolazi do izvjesne zbrke pojmova koji na neki način oprijedeljuju crnogorsku dijasporu i kao: “crnogorski građani”, “crnogorski državljani”, “iseljenici” i sl, kada je u pitanju crnogorska dijaspora u Srbiji, radi se o crnogorskoj nacionalnoj manjini kao dijelu crnogorske nacije i potrebi afirmacije I zaštite njenog nacionalnog identiteta.
  2. U strategiji se stidljivo, jedva ističe potreba zaštite nacionalnog identiteta crnogorske dijaspore, kao da je pisana prije Referenduma. Za crnogorsku dijasporu u Srbiji je to pitanje najznačajnije i svi akcijski sadržaji i oblici rada treba da su u funkciji afirmacije tog identiteta, jer bez tog identiteta ne postoji ni državni identitet, koji se često koristi u strategiji.
  3. U strategiji tačka 7 govori o ostvarenju Statusnih prava i položaju iseljenika. Takva formulacija je za crnogorsku dijasporu u Srbiji potpuno neprihvatljiva. Radi se, prije svega o ostvarenju pojedinačnih i kolektivnih, opštih i posebnih manjinskih nacionalnih prava, koja je zemlja prijema, na osnovu Međunarodnih rezolucija, konvencija i sporazuma, dužna obezbjediti.
  4. U strategiji se često izjednačava dijaspora i iseljeništvo, i etički i nacionalni Crnogorci. Za Crnogorce u Srbiji te terminološke zbrke su štetne i netačne. Etnički Crnogorci u Srbiji su ustvari Srbi, koji u svojoj matici državi ne mogu biti dijaspora, a nacionalno oprijedeljeni Crnogorci su prava dijaspora o kojoj bi matica država morala više brinuti. Osih toga, Crnogorci u Srbiji se ne mogu podvesti pod pojam “iseljenika” jer to nijesu. Oni su crnogorska nacionalna manjina.

To je samo dio razloga koji govore u prilog da je potrebno izraditi posebnu strategiju koja bi se zvala: STRATEGIJSKI ZADACI PREMA CRNOGORSKOJ NACIONALNOJ MANJINI U REGIONU. (Navodi iznijeti u analizi su autorovi i nužno ne predstavljaju stavove redakcije Portala Analitika)

 

Komentari: 24

pogled iz BG

26. 10. 2018 - 14:04

Nestali statisticki ili u zemlju propali od stida ? A ko da se kaze Crnogorcem posle sramnih antisrpskih odluka crnogorskih vlasti ? Nekad je Crnogorac bio tamo postovan i uvazavan a snase se lomile koja ce srce da mu da a sad ih stid da ih ko ne pozna . Zato cim predju granicu prebace na " celo ,belo ".
Bolje gledaj iz BG

26. 10. 2018 - 17:04

Nije stid nego goli strah, tamo se više ne smije reći da si Crnogorac. Strah je u pitanju.
Anonim

11. 01. 2019 - 14:34

Nije strah, samo izbjegavanje neprijatnosti raznijeh fela. Ko će se s budalama natezat.
Тото

26. 10. 2018 - 14:17

Како сте то ви мањина, кад нисте аутохтони? Ви сте имигранти, ане национална мањина. Ви немате право на национални Савет.
Dobro si ti

26. 10. 2018 - 17:05

Šumski autohton u CG, ajd ne ne trckaj.
Miljo Novi Sad

26. 10. 2018 - 14:18

Izvaredna analiza,čas anatomije za "raštanske Crnogorce"! Država spava i na domacem terenu a ne da misli za zajednice van Crne Gore! Ovo je sumorna slika nas u Srbiji.
Dukljanin

26. 10. 2018 - 14:58

Dobar tekst. Džabe se potpisivalo i davala "crnogorska riječ". Ali, isti ti si šurovao i potpisivao sporazume sa njima, pa kad su te izdali sad si na ledinu. Ko te ćera da šuruješ sa Ljubišom Simovićem i Nikolom Muhadinoviće, koji su i ranije partnere izdali. I ove će, čim im se pruži prilika. Prilika je euro.
Ćalasan

26. 10. 2018 - 15:22

Veoma precizan i tačan PODSJETNIK ZA RAZMIŠLJANJE svima koji se osjećaju Crnogorcima u Srbiji i blag prijekor državi CG i njenim predstavnicima u Srbiji. Nacionalna svijest Crnogoraca u Srbiji je utopljena u palanačko interesnu kombinaciju polusvijeta koji je spreman da, prema "kolonu", prilagođava i identitetsku svijest nacionalne pripadnosti.
Crna Gora

26. 10. 2018 - 18:37

Zamislite skoro sam sa jednim prijateljem poslovno bio do Toplice (Prokuplje)Svratili smo do jednog mjesta da obiđem potomke jedne naše čuvene familije i šta tamo zatičemo!???Čovjek .naš ,operisao srčanu aortu ej srčanu aortu i još radi!!!!!Živi sa dvije ćerkice i nezapošljenim suprugom.Kada smo preračunali njegova primanja i troškove ispada da njih četvoro bukvalno imaju na raspolaganju 16000dinara.Zamislite 16000za mjesec dana?????A žgadija rasipa pare nizašto!!!!SRCE ME JE ZABOLJELO OD TUGE KADA SMO POLAZILI.ZA SVE IMA NOVACA JEDINO NEMA ZA
Mira Vrbas

26. 10. 2018 - 15:44

Na jednoj proslavi NS u Hotelu BAČKA ,ova gospoda iz Savjeta pojela je 1700 priganica i oborila svjetski rekord.Dolazila je hitna pomoć ali ne zbog njih ngo zbog kuvarice koja se onesvijestila spremajući priganice. Tekst odražava žalosno stanje Crnogoraca u Srbiji na duhovito prepoznatljiv način autora.
L kip

01. 11. 2018 - 15:01

Samo što niko ne kaže da je to ispečeno kod njegove đevojke! Toliko o duhovitosti autora!!!
Djordje

26. 10. 2018 - 16:52

Ima li iko licemjerniji od vasega vodje? Ima li iko lukaviji i pokvareniji od njega? E vidite takva vam je drzava,na takvijem temeljima. I srusice se kad tad jer su takvi osudjeni na propast.
Mihailo,Bgd

27. 10. 2018 - 08:10

Dijagnoza stanja u CNM u RS koja je data u tekstu je veoma značajna, jer je napisao g. Zečević koji najbolje poznaje to stanje, on je resor dijaspore CG u RS u ambasadi CG uspješno vodio i on nije Crnogorac po profesiji. Na žalost kao takav ostao je van ,već raspuštenog Savjeta,iako je njegov doprinos bio veoma bitan da se Savjet uopšte formira. Ta činjenica je bila prvi simptom da je kadrovska struktura Savjeta bila od početka kompromitujuća za CNM u RS. Nadajmo se da će novi Savjet nešto iz učinjene greške naučiti.
Bu ba

01. 11. 2018 - 15:05

Pa on je i najviše učestvovao u stvaranju tog Savjeta, a kad mu nisu dali pare za njegove "projekte" koji iziskuju hiljade i hiljade evra, onda se setio da piše! Ma čovek gleda na Savet kao i njegov "protivnik" Stevović kao na kasicu!!!
Љубиша

27. 10. 2018 - 15:32

Ова опсервација долази од човјека који је читаву ову годину јео раштан и приганице по војвођанским провинцијама и организовао управо манифестације оног типа које исмјева у тексту. Један је од ријетких коме се бављење црногорством у Србији обилно исплатило па има најмање права да спочитава другима то исто. Ако ништа друго био је ангажован у Амбасади ЦГ као сарадник из реда локалног становништва са девизном великом платом. А он је преко своје ђевојке и наплатио од тог Савјета што сад критикује највећу угоститељску фактуру у историји националних савјета у Србији. Равно пет хиљада еура. И на ту фактуру ставили су кобајаги 1700 поједених приганица за једно вече. Тако да и то треба сагледати у смисли наслова текста и реципрочног односа образа идентитета и приганица.
Jana Kula

27. 10. 2018 - 21:02

Ljubiš[email protected] Pogađa vas istina , ali zašto lažete nije mi jasno.? I vranama po vojvođanskoj ravnici je jasno ko su ontološke seljačine iz NS , koje je gospodin na ovom "času anatomije" raskrinkao.! Tek ce se u prestojecim danima čuti za njihove podvige .
Jelena Kucura

27. 10. 2018 - 21:39

Ljubiš[email protected] Treba biti nadprosječno nepoštena osoba pa izreci ovoliku količinu laži.Gospodinu o kome pokušavate da govorite nedostojni ste da mu očistite cipele.U ovom tekstu sve vas je raskrinkao , a nista je kako ce .
Vrbašanin

27. 10. 2018 - 18:06

Tužna priča ili bolje reći cirkus o CG Nacionalnom savjetu se nastavlja. Prvi savjet je obilovao zlopotrebama iz usko ličnih interesa jednog ugostitelja, drugog političara a sada poljoprivrednika posoljeni sa potpisim akademskog slikara... Sada isplivava bivši kadar SPS-a trenutno novopečeni član vodeće partije u Srbiji, uz blagoslov konzula iz Sremskih Karlovaca, čuvenog CG mjesta, i supruge ljekarke, i uz SNS crnogorce "prave" podoban tj. srbijanski i partijski Nacionalni savjet... Bruka i sramota za sve crnogorce i državu Crnu Goru. Ako ima još čestitih i moralnih treba ukloniti sve članove prvog savjeta jer ne zaslužuju drugu šansu! Čak treba ispitati neke mutne radnje jer i za tužilaštvo bi bilo posla usled silnih zloupotreba namenskih sredstva iz bužeta Republike Srbije.
Љубиша

28. 10. 2018 - 20:51

Лицемјерно је од човјека који је десет година примао девизну плату да би се бавио Савјетом и који је објеручке прихватио помоћ ДС-а тада владајуће партије, да га формира да сада овако пише. Зечевић се уплитао на све начине у рад Савјета, у задње двије године био је малтене као члан. Више пута је организовао разне манифестације и углавном се у хотелу његове ђевојке трошио буџет. Сада је постао електор помоћу гласова из провинције које је скупила родбина одиве. Из милионског Београда можда има два три гласа. И кога би он онда да заступа?
Љубиша

28. 10. 2018 - 18:05

Од портала таквог значаја какав је Аналитика читаоци не очекују цензуру полемике у коментарима какав се догађа поводом овог текста. Аутор текста се расписао и у коментарима делећи хвалоспеве самом себи а другима не пуштате коментаре иако се спомињу именом.
LJUBIŠA sokole moj,

28. 10. 2018 - 22:52

Prvo moraš imati lični identitet,moraš postai LIČNOST pa tek onda Crnogorac. Moraš biti Čovjek a da si Čovjek on ti ne bi dozvolio da izmišljaš takve gadosti o drugom čovjeku . Sramotiš ljudski rod i Crnogoce i PA . Zašto to radiš,pođi do ogledala i konsultuj se ako imadneš sa kim?
Љубиша

30. 10. 2018 - 08:05

Сво ово писаније је дио изборне кампање Зечевића да постане предсједник Савјета у следећем сазиву. Своју намјеру синоћ је и објавио на састанку у хотелу његове ђевојке, Са три електора од 115 колико их има он и даље сматра да њему припада то мјесто. Човјек без икакве подршке базе упире да буде што није. Он је камен о врату Црногораца у Србији.
Dositej

06. 11. 2018 - 00:12

Upravo tako.Niko ne spori drzavnost Crnoj Gori ali ovakva antisrpska politika,svakodnevna,svakoizborna,jeste put u nestanak Crnogoraca u Srbiji.Dakle,adresa je Podgorica.Jednu dinasticku borbu predstavljaju kao hegemoniju Srbije.Sta je to znao obicni srspki seljak 2018?Ne slazem se nikako sa ovakvom politikom CG danas iako sam mentalitetom potpuno tu.Ovo je katastrofa.Pa,u Srbiji su se izmedju sebe ubijali od srpskih ustanaka,pa do WW2 i po tome bi Srbiju trebalo jos deliti.Kakva losa percepcija zvanicnika CG.kazu,palili Srbi po Cetinju,pa,palili su se i po Srbiji jos gore.A,koliko su Srba pobili crnogorski komunisti...Hitnoi je potrebno ispiranje CG politike.Dositej.
Мирослав Ђукић

06. 12. 2018 - 11:12

Процес се може звати отрежњење, освешћивање, отрежњење, али не никако асимилација. Нико од Црногораца у Србији није нестао, само су се људи почели слободно писатии изјашњавати онако како се осећају. И сам отац црногорске нације, Милован Ђилас , под крај живота је одустао од очинства и поново се изјашњавао као Србин.
Novi komentar