RAZOTKRIVANJE CRNE PROPAGANDE: Sto godina srpski i ovdašnji političari i istoričari se bore da sakriju istinu o lomljenju Crne Gore 1918. Godine

Kako je zatirana crnogorska država

Dešava se u istoriji da pojedini narodi koriste tzv. korisnu laž da bi postigli neke ciljeve, ali je teško naći primjer da neko u tolikoj mjeri koristi laž kao u slučaju tzv. Podgoričke skupštine – pa pitanje: postoji li išta vjerodostojno u tako skrojenoj istoriji?
Objavljeno: 28. 10. 2018 - 06:30 Promjenite veličinu teksta: A A A

Piše: Slobodan JOVANOVIĆ

Svi narodi su u periodu stvaranja nacija ,,uljepšavali“ istoriju, izmišljali nepostojeće junake, ali je srpska istoriografija prevazišla granice pristojnosti. Kako se bliži godišnjica tzv. Velike narodne skupštine, kolokvijalno Podgoričke skupštine, tako se sve više stvara nesnosna galama u kojoj bi trebalo neko da zaboravi činjenice. Kad se šire laži „direktno u oči“ da je srpska vojska oslobodila Crnu Goru od austrijske okupacije, a pośedujete u svojim arhivama, u Vojno-istorijskom institutu, u Istorijskom arhivu SANU, u Institutu za modernu istoriju svu moguću prepisku i ratne dnevnike tzv. Jadranskih trupa, onda se to jedino može nazvati - bestijalnim, pokvarenim ponašanjem, crnom propagandom.

To što se srpski narod drži u deluziji, samo dodatno čini odgovornim autore laži za bilo koju katastrofalnu posljedicu. Da krenemo sa činjenicama, koje su u najvećem procentu iz arhiva gore pomenutih srpskih institucija i bečkih arhiva. Koga uopšte interesuje da sazna nešto o tim vremenima prije jednog stoljeća, poznato mu je da je sudbina Crne Gore zapečaćena 20. jula 1917. godine tzv.

Krfskom deklaracijom, kojom je Crnoj Gori predviđeno da postane dio Srbije, a dinastija Petrović detronizovana. Ostalo je samo da se ona sprovede u život sa manje ili više žrtava, posebno Crnogoraca. Nažalost, u tom pogubnom projektu učestvovali su mnogi Crnogorci, uključujući i one koji su bili bliski saradnici crnogorskog kralja Nikole I Petrovića i koji su mu položili zakletvu na vjernost. No, Crna Gora je uvijek gajila taj soj koji se, u svojoj deluziji, ponosio svojom izdajom.

KOMITE

Prva pojava komita u Crnoj Gori okupiranoj od Austrougarske monarhije vezuje se za odmetništvo generala Radomira Vešovića, bivšeg ministra vojnog (20. 12. 1915 - 29. 4. 1916) i njegove braće. U početku su komite izbjegavali borbe, da bi tokom 1916. bilo nekoliko manjih sukoba sa austrijskim vojnicima. Cetinjske novine su u broju 23, od 2. novembra 1916. objavile jednu od naredbi vojne uprave: „Njegova preuzvišenost Veber izdao je sljedeću objavu. Još uvijek zemljom krstare pojedine čete (bande)...

Svatko ko se takvoj četi (bandi) priključi, počinja zločinstvo protivu ratne snage države, pa će biti po prijekom sudu kažnjen smrću“. Za generalom Vešovićem i njegovom braćom je izdata potjernica od strane Generalnog guvernerstva i organizovane potjere za njihovo hvatanje. Neka lica koja su pomagala generalu Vešoviću su osuđena na smrt vješanjem.

Kolika je aktivnost komita bila u 1917. godini teško je utvrditi jer ne postoji mnogo podataka, pogotovu što su austrijski izvještaji bili malobrojni i u velikoj mjeri su skrivali podatke o sopstvenim žrtvama. Sudeći po pojačanjima koje su dovodili, otpor komita bio je značajan. Recimo, Vrhovna komanda austrijske vojske je nikšićku oblast označila kao ustaničku i naložila 212. brigadi u Baru da pošalje pomoć trupama u Nikšiću. (Bečki arhiv, Armeooberkomando Bandenbekämfung in Montenegro, 49533, 23. I 1918).

AKCIJE ZA OSLOBOĐENJE

Velika aktivnost komita počela je u januaru 1918. u nikšićkom okrugu, nastavljena u podgoričkom, posebno u krajevima između Danilovgrada i Podgorice, u Martinićima i oko Spuža. Odatle su se borbe proširile na Čevo i cetinjski okrug krajem januara. U periodu od 1. januara do 31. januara žandarmerijske stanice su registrovale 70 komitskih napada. Napadi komita na žandarmeriju i vojsku nastavljaju se u februaru i martu, posebno u nikšićkom okrugu.

Austrijanci su zaključili da su im snage nedovoljne da suzbiju aktivnosti ustaničkih jedinica, pa su pojačali žandarmeriju sa oko 1.000 ljudi i formirali nekoliko izviđačkih bataljona, sa kvalitetnim vojničkim kadrom. Podaci komande Grupe B za Balkan govore da se svakodnevno vode borbe sa komitama na području Danilovgrada, Nikšića, Podgorice, Kolašina, Berana, Andrijevice i Žabljaka.

Prema izvještajima komesara, u prvoj polovini maja ubijene su 484 komite, 147 ih je zarobljeno, a 251 se dobrovoljno predalo. Iako se smatra da su brojke preuveličane, nema sumnje da su vođene žestoke borbe u kojima je veliki broj poginulih na obje strane. To potvrđuju i borbe u okolini Nikšića, Kolašina, Danilovgrada, Bijelog Polja i Andrijevice u junu mjesecu. U julu je Generalno guvernerstvo zatražilo da mu se iz 19. korpusa, koji se nalazio u Albaniji, uputi četiri bataljona kao pomoć „pošto je položaj naših trupa u Crnoj Gori slab“ (Bečki arhiv, izaslanik Oto ministru Burijanu, 13. VII 1918).

AUSTROUGARSKA REAKCIJA

 Pribjeglo se i uzimanju talaca i to, u prvom redu, iz redova porodica komita, nad kojima su vršene egzekucije strijeljanjem u slučajevima napada na okupatorske snage. Uzimanja talaca je naročito bilo u avgustu i septembru, ali to nije imalo velikog efekta, jer izaslanik Oto piše ministru Burijanu o širenju komitskog pokreta i pored represivnih mjera. Broj napada na žandarmerijske stanice, presrijetanja austrijskih vojnih kolona, napadi na transporte dešavali su se svakodnevno u skoro svim oblastima u kojima je komitski pokret bio jak. U drugoj polovini septembra žandarmerija u Crnoj Gori je pojačana sa još 2.800 ljudi. Izvještaji austrougarskih štabova u Crnoj Gori iz oktobra puni su podataka o aktivnostima ustanika, posebno u Vasojevićima, oko Nikšića, Podgorice, Pljevalja itd. Najveće uspjehe postigli su ustanici iz Vasojevića pod komandom Boška Ðuričanina, mada se sa tog područja najveći broj ljudi nalazio u internaciji. Opšti ustanak u Polimlju podignut je 13. oktobra.

Prekinute su telefonske veze i zapośednuta klisura Sutjeska na Limu, blizu Andrijevice. Istog dana zarobljen je cio austrougarski bataljon kod sela Luga od 800 vojnika sa komorom, zatim je oslobođena Andrijevica, u kojoj je zarobljeno 700 neprijateljskih vojnika. Sljedećeg dana, 14. oktobra, ustanici su oslobodili Berane, zarobivši 1.000 Austrijanaca. Do 15. oktobra Crnogorci su oslobodili još i Plav, Gusinje, Rožaje, Bijelo Polje, Kolašin.

U borbama za Plav i Gusinje sa njima su učestvovali i albanski ustanici. Komite Boška Ðuričanina vodile su žestoke borbe s Austrijancima 17. i 18. oktobra u izvornom dijelu rijeke Cijevne, đe su zarobili 17 oficira i 700 vojnika. Oštre borbe su vođene takođe oko Nikšića, Cetinja i Danilovgrada. U to vrijeme ustanički odredi u Crnoj Gori prerasli su u krupne taktičke jedinice, od kojih su poneke imale, po austrijskim podacima, 800 do 1.000 boraca. U drugoj polovini oktobra razbuktale su se borbe ustanika protiv okupatora najvećom žestinom. Ustanici su tri dana napadali Vjeternik, od 17. do 20. oktobra, sa kojeg su Austrijanci štitili povlačenje svojih snaga iz Albanije. Procjenjuje se da je u tim borbama zarobljeno više od 5.000 vojnika i 280 oficira. Samo su u Nikšiću komite zarobile 3.505 vojnika, 95 podoficira i 86 oficira.

IZVJEŠTAJI

List „Ujedinjenje“, koji uređuje Andrija Radović, osnivač „Crnogorskog odbora za narodno ujedinjenje“, finansiranog od vlade Srbije, piše da je narod Crne Gore, iako bez vojske, sam oćerao „svog okupatora i ugnjetača“. (Ujedinjenje br. 26, 25. XI 1918).

U svom izvještaju od 24. oktobra Kosta Pećanac obavještava komandanta Skadarskih trupa da su Crnogorci oslobodili Plav, Gusinje, Andrijevicu, Berane, Rožaje, Bijelo Polje i Kolašin. U tim operacijama, piše on, zarobili su 3.000 Njemaca i Austrijanaca, 14 mitraljeza, veliku količinu municije i drugog materijala, „a mnogo više ih je izginulo jer su se Njemci ogorčeno borili i nijesu se htjeli predati komitskim četama“. (Dokumenti operativne komande Skadarskih i Jadranskih trupa za oktobar 1918). O tome govore i austrijski izvještaji.

Guvernerstvo je, recimo, 15. oktobra saopštilo da se garnizoni sa područja Berana, Rožaja i Korita povlače prema Bijelom Polju, pod stalnim napadima komita, da su Andrijevica i Kolašin zauzeti, a tamošnja odjeljenja razoružana i puštena. Istog dana general Keveš govori o jakim napadima komita na putu Kolašin - Podgorica. U izvještaju za 16. oktobar Generalno guvernerstvo saopštava da su prekinute veze, da se napadaju transporti i da se žestoke borbe vode sa komitama u okolini Nikšića, Cetinja i Danilovgrada. U izvještaju za 17. oktobar govori se o jakim borbama oko Bijelog Polja. Svi ovi izvještaji i mnogi drugi o sukobima Austrijanaca sa komitama nalaze se u Bečkom arhivu i istorijskim institutima u Beogradu, njih je objavio i dr Novica Rakočević u knjizi „Crna Gora u prvom svjetskom ratu“.

KAMPANJA ZA UJEDINJENJE

Snažan ustanički pokret, naglo povlačenje austrougarske vojske pratila je široka propagandna kampanja za ujedinjenje Crne Gore i Srbije. Ustanički pokret u Crnoj Gori je bio toliko snažan i efikasan da su crnogorski komiti spriječili prebacivanje austrougarskih trupa iz Albanije na Kosovo. Kad su trupe stigle u Crnu Goru, ne samo da nijesu mogle otići na Kosovo, već su bile prisiljene da se od napada komita spašavaju povlačenjem crnogorskom obalom ka Boki Kotorskoj.

Time je, u velikoj mjeri, olakšan prodor Prve armije srpske vojske ka Nišu. Takođe, omogućeno je odredu francuskog generala Trenijea da se probije kroz Kačanicki tjesnac i razvije vojnu aktivnost na Kosovu. Borbe za oslobođenje Podgorice vođene su od 29. do 31. oktobra. U borbama za oslobođenje Podgorice učestvovali su bataljoni crnogorskih komita: Polimski, Ljevoriječki, Bratonožićki, Kučki i Piperski. U završnim operacijama oslobođenja Podgorice učestvovala je jedinica iz Drugog jugoslovenskog puka. Generalno guvernerstvo je već 5. oktobra počelo pripreme za napuštanje Crne Gore.

Noću, 4. novembra, došla je delegacija sa Cetinja u Podgoricu, na čelu sa mitropolitom Gavrilom Dožićem, i zatražila od komandanta srpske vojske (tzv. 2. jugoslovenski puk) da pošalje jednu četu na Cetinje, jer ga napuštaju komanda i pripadnici austrijske vojske. Srpska vojska je došla na oslobođeno Cetinje 5. novembra. U ostalim krajevima Crne Gore komiti kojima se pridružilo stanovništvo, koje se samonaoružalo austrijskim oružjem, vršili su napade na žandarmerijske stanice i austrijsku vojsku u povlačenju.

JADRANSKE TRUPE

Ozbiljno proučavanje dokumenata iz beogradskih, bečkih i cetinjskih arhiva nedvosmisleno ukazuje da su smiješne tvrdnje većine istoričara iz Srbije, medija, političara, da je srpska vojska oslobodila Crnu Goru 1918. Ovo je samo mali dio argumentacije. Ovđe su iznijete samo neke najvažnije činjenice. Podaci Vojne komande srpske vojske pokazuju da su Jadranske trupe došle u Peć 24. oktobra. U to vrijeme je veći dio Crne Gore bio oslobođen. Nakon nekoliko dana kasnije jadranske trupe su se uputile ka Podgorici, da bi stigli da učestvuju u završnim operacijama oslobođenja Podgorice 31. oktobra. Jadranske trupe su nastale tako što je srpska vrhovna komanda, po dolasku u oslobođeno Skoplje, donijela odluku početkom oktobra da pošalje jedinice u Crnu Goru kako bi uspostavila kontrolu nad teritorijom Crne Gore, odakle su stizale informacije o velikim ofanzivama ustanika. Teško je odrediti zašto je general Miloš Vasić odbio položaj komandanta tih trupa i što mu je stavljano u mandat za Crnu Goru, a da ne špekulišemo. Slično je bilo i sa pukovnikom Dragutinom Milutinovićem, koji je prvo odbio komandaturu, a onda - na nagovor vojvode Živojina Mišića i regenta Aleksandra Karađorđevića - ipak prihvatio da komanduje tim trupama koje su nazvane Skadarske trupe.

Pred polazak iz Skoplja, 8. septembra, regent Aleksandar je primio generala Milutinovića i saopštio mu: „Vama je osiguran čin generala jer ste to i ranije zaslužili. Pri radu u Crnoj Gori nemojte biti meka srca. Kralju Nikoli treba zabraniti dolazak u Crnu Goru po svaku cenu, pa ma upotrebili razna sredstva“. (Arhiv SANU, br. 11441/11493 – 1-8, Zabeleške generala D. Milutinovića). Ovim trupama su se pridružile i neke francuske jedinice, koje je trebalo da nose ime „Detašman de Montenegro“ (Dr D. Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd 1962, str. 304).

 Postojala je ideja da se formira jedinica od Crnogoraca, sa crnogorskim oficirima, ali je to spriječila srpska Vrhovna komanda, jer nijesu imali povjerenja kakvu bi ulogu mogli igrati. Sa Skadarskim trupama su se uputili i crnogorski političari koji su svesrdno radili na prisajedinjenju Crne Gore Srbiji. Prema pisanju generala Milutinovića, rečeno im je da izbjegavaju oružane sukobe sa crnogorskim jedinicama kako ne bi u startu kompromitovali rad na „ujedinjenju“.

Planirano je da se vlast organizuje od samih Crnogoraca, „te da steknu utisak da mi nismo došli da vladamo Crnom Gorom, već da je uvedemo u veliku srpsku zajednicu kojoj je vekovima naš narod težio“. Franš Depere je smatrao da Skadarske trupe treba da upute u Crnu Goru kako bi zaštitili lijevo krilo savezničkih armija i da pominjanje Skadra u imenu može biti problematično, pa je predlagao da se trupe nazovu Crnogorska kolona, Jadranska kolona ili slično. Tako su i dobile ime Jadranske trupe.

OSLOBAĐANJE OD SLOBODE

Kako je to naveo vojvoda Živojin Mišić, načelnik srpske Vrhovne komande, u svom naređenju od 19. 11. 1918. godine: „Nastavite najenergičnije i svim sredstvima da se na teritoriji koju je naša vojska okupirala uguši svaka agitacija, pa ma od koga ona dolazila.

Za to vam stoje na raspolaganju sva sredstva koja možete raspolagati bez ikakvog prezanja“. Dakle: Crna Gora je okupirana, komitske i ustaničke jedinice su razoružane, uvedeni su policijski časovi i stvoreni su svi uslovi da se obmanom sprovedu odluke Krfske deklaracije.

Neće ovaj tekst ništa promijeniti u daljem obmanjivanju pripadnika srpske nacionalnosti od strane njihovih istoričara, medija, političara. Nije prvi put da primjenjuju manir – ono što im se ne sviđa i ne uklapa u željenu sliku o svojoj veličini jednostavno će prećutati i nastaviti sa istim pričama. Jedino što je srpska vojska i država oslobodila jeste Crnogorce od slobode i države, koju su imali. Samo nečasni i prevarni ljudi, koji se kite tuđim zaslugama, mogu kačiti nekakve table u Budvi ili namjeravati da sličnu svinjariju urade u Kotoru.

 

Komentari: 79

GRAĐANSKI

28. 10. 2018 - 07:09

Sjajan tekst! Ako (i) poslije ovoga teksta (i svega ovđe i već dokumentovanog) ima još onijeh kojizi i dalje "iracionalno" razmišljaju o tomu vremenu, događajima i događajima - ondar njima nema spasa (ni intelektualnog ni moralnog)!
VIJEK OKUPACIJE

28. 10. 2018 - 08:55

Jedna trećina moje familije je stupila KOMITSKIM ODREDIMA ,SAM GENERAL VEŠOVIĆ JE POMAGAO U OPREMI I NAORUŽANJU , I OSTALI SU VJERNI CRNOJ GORI SVE DO SMRTI, ALI JAVNOST NIKADA NE PISE O POJEDINIM KOMITSKIM ODREDIMA SA SJEVERA CG,. NAŽALOST
Тото

28. 10. 2018 - 10:31

Koliku je platu esovic trazio da mu Austrija isplati?
Sovereign

28. 10. 2018 - 12:52

Господине Тото, да ли знате зашто је генерал Саркотић добио суфикс "фон Ловћен"?
Тото

28. 10. 2018 - 17:03

Zbog zauzeca Lobvcena bez izgubljenog vojnika. Svojeg i protivnickog. Nego mi je za Vesovuca zao sto se nije nagodio da dobije od Austrije platu koliku je htio, nego manju.
Peśo

28. 10. 2018 - 21:33

Pročitati za nauk....... http://www.historiografija.hr/hz.php?god=1961 , Autor: BOGDAN KRIZMAN ;Srpska vrhovna komanda u danima raspada Austro-Ugarske 1918, Historijski zbornik 14 (1961), str. 167-216.
GRADJANSKI

28. 10. 2018 - 14:59

Zar ve je ka portal sram objavit da tekstove o komitima i komitskim odredima sa sjevera Crne Gore i uzasnim zlocinima ucinjenim nad njima - pise g-din Vladimir Jovanovic na portalu "Antena M".
Juka

28. 10. 2018 - 16:11

Slazem se sa tobom. Najvise paznje se daje katunskim Komitama a i mojih Vasojevica je medju njima bilo dosta. i moja familija je skoro cijela u Komite bila. Volio bih da se i o Vasojevicima pise jer nas je vise ustalo na oruzje nego u bilo koje drugo pleme ili nahiju!
Тото

28. 10. 2018 - 17:34

Dominirali ste... e majko mila....
Sajkaca

28. 10. 2018 - 18:47

Kakvi je Toto "minopolagac". Odusevljavaju me njegovi gibanicarski kometari i rezonovanje. Toto, neko rece da je Anfilohije izjavio da je na vrh Rumije bila srpska hidrocentrala bili isao sa kantom da uzmes malo srpske struje?
za Juku

28. 10. 2018 - 19:30

Od kako se nesretni Ivan Crnojević iz najviše nužde nastanio u Cetinje od Katunjana se ne može živjeti, pa računaj koliko to traje.
Moraš li

28. 10. 2018 - 19:33

za svakim karavanom potrčat Toto.
Donji grbalj_stile

08. 11. 2018 - 06:53

A ko ce vjerovati , kad Nas razoruzavaju(narod) i ne procesuiraju popove i stavrofora, koji, evo skoro dizu "svoj" narod na "ustanak". Zaustavite podivljalu hordu, svim sredstvima.
Stan

12. 11. 2018 - 10:53

Kakvi odredi, a đe to?
Stan

12. 11. 2018 - 10:53

Čuš pameti. Sjedi međedu..
Donji grbalj_stile

25. 11. 2018 - 11:22

Evo na Kosovu opet puskaraju ......dino . Sto ces takav u Crnoj Gori ?
Rašo

28. 10. 2018 - 07:58

Okupacija Crne Gore od strane Austrougarske bila je ništa u odnosu na okupaciju od strane “ braće” Srba. Od Austrougarske smo se oslobodili, ali od Srbske ni dan danas nijesmo u potpunosti. Ostala nam je okupirana crkvena imovine i mozak jednog dijela stanovništva koji misli da su Srbi , a sa njima nemaju blage veze. Crkvenu imovinu možda i oslobodimo, mozak ovih ljudi nikad.
Sveti duh

28. 10. 2018 - 17:27

Oslobodićemo i mozak
Rašo

28. 10. 2018 - 18:21

Volio bih od išta da si u pravu, ali lično mislim da je to nemoguće.
Milutin Mladjenovic

29. 10. 2018 - 10:05

Rašo kraljino CG.
VIJEK OKUPACIJE

28. 10. 2018 - 08:10

Zatiranje i nasleđivanje zatiranja CRNE GORE nikada nije prestahalo od 1918 pa do danas, Crna Gora je uvijek padala na 10% onih koji je vole i brane od 1918 , od 1946 , i od 2006 , Same činjenice tokom ove istorije od 100 god Ni jedna država nije toliko proizvela IZDAJNIKA, PETOKOLONAŠA, ŠPIJUNA , NACIONALISTA ,i slicno kao prostor gde živimo , Živimo u SVERI gde su klanjamo: ČETNICIMA, NACIONALISTIMA, EXTREMISTIMA, SEPARATISTIMA, I NARAVNO MOĆNIÇIMA NA RAČUN CRNE GORE,
Sveti duh

28. 10. 2018 - 17:34

Neka ti to. Imali smo mi neizmjerno većih protivnika. Dok je Otomanska imperija bila glavna na Balkanu imali smo puno više svega što si nabrojao. Pa ipak niko nas ne pomjeri, niko ne uspje da nam Crnu Goru iščupa iz srca i razuma. E to je sila, to je volja, to je ustrajnost. Za razliku od Srba koji ne znaju što da čine sa svojom slobodom pa je ponovo bačaju pod noge ovoga puta Rusima
Golubović

28. 10. 2018 - 08:12

Tekst potkrijepljen arhivskim dokazima, apsolutno oslikava vrijeme najmučnije Crnogorske prošlosti. Neka je vječna slava nasim Komitama!
Cunami

28. 10. 2018 - 10:14

Kako je docekana srpska vojska Crnoj Gori? Kao oslobodilacka! Ustanak Komita nema veze ,,sa okupacijom" niti je bio uperen protiv ujedinjena. Problem je nastao zbog nepravde koja je ucinjena velikoj dinastiji Petrovica. Velika petrovicka ideja o Juznoslovenskoj drzavi, koju je preuzeo Aleksandar, koji je po naravi i djelima bio vise Petrovic nego Karadjordjevic, je zazivjela bez Petrovica, sto je Aleksandrova najveca i jedina greska jer je pao pod uticaj Francuza, Pasica i dijela crnogorskih glavara koji nisu bil u dobrim odnosima sa kraljem Nikolom zbog njegove prijeke naravi, kakvu je imao i Aleksandar. '18 nije samo sa mape nestala Kraljevima Crna Gora, nestala je i Kraljevina Srbija
danilo s.

28. 10. 2018 - 11:19

Uporedjujete dobrovoljno "samoubistvo" Srbije (zbog viših interesa) sa zločinom - ubistvom CG? Svaka čast. Države se ne ujedinjuju na takv način. To se u društvu karakteriše kao težak zločin - ubistvo sa predumišljajem - radi otimačine i pljačke. Džabe krečite.
džabe pljuješ Danilo

28. 10. 2018 - 12:10

Narod veli ,,go se ne skida..ŠTA OPLJAČKATI ONOME ŠTO NIŠTA NEMA što su mu idržava SHS i SFRJ otplaćivale dugove.Ti si nesrećni Dnilo mržnjom okrečio oči
Sveti duh

28. 10. 2018 - 17:37

U današnjem vremenu vidimo ko je go. Čitava Srbija vam ne vrijedi koliko naše Primorje. Mržnja i laž, jedna drugu prate. A kako reče Dobrica "Laž je srpski državni interes"
uskoro

28. 10. 2018 - 19:12

Ćeš i ti u Srbiji pisati molbu za posao!!!!!
OBRATI PAŽNJU

28. 10. 2018 - 19:29

BRITANCI UPOZORILI TURISTE KOJI IDU U CRNU GORU: Obračuni kriminalnih grupa su jezivi, stradaju i NEDUŽNI, ali se pazite DŽEPAROŠA! A putevi...
NETAČNO

28. 10. 2018 - 12:25

Дугови које су краљ Никола и чланова његове династије у иностранству направили за вријеме и послије рата (трошкови Владе, министара, бројна путовања, штампање Гласа Цр-ногораца, остали трошкови) – око 800.000 франака, овдје нијесу узети у обзир, јер се рачунало, да ће се они исплатити од одузете имовине краља Николе. Огромни дугови Црне Горе и краља Николе враћани су за цијело вријеме трајања Краљевине Југославије а неки су остали и за вријеме социјалистичке Југославије. Влада југословенске државе постигла је договор са повјериоцима датих кредита Црној Гори да се: камата смањи са 8 на 6 % и без интереса на интерес. Укупан дуг утврђен је на 12.784.061 француских франака. Одмах је исплаћено 1.500.000 франака. Остатак је требало платити у следећих 10 год. Због Велике светске економске кризе из 1929. године. Краљевина Југославија није могла да плаћа рате за 1932, 1933, 1934. годину у износима 1.900.000 до 2.000.000 француских франака. А како би уопште могла да враћа дуг малена ЦГ
Boban Bg

28. 10. 2018 - 12:48

To se definitivno ortodoksne laži! Pročitati knjigu bjelaša Nikole Djonovića iz 1936. Crna Gora u Jugoslaviji, koja se bavi finansijskim odnosima prije i poslije rata. Dosta je više iznošenja lažnih podataka, kada postoje vrlo jasna dokumenta koja govore daje Srbija iz ratnih reparacija namjenjenih CG vraćala ratne kredite Francuskoj!
OBRATI PAŽNJU

28. 10. 2018 - 14:10

To je definitivno tačno!!!!!CЗајам из Србије, узет 1913. год. после Балканских ратова, – милион динара у злату на двадесет година отпла-те, то су велике паре. Пошто је створена југословенска држава, Влада Југославије заузела је став да се дуг по основу узетог зајма из Србије 1913. године. Отпише – једна је држава, нема се од кога наплатити, то је једноставно отписано;
Boban Bg

28. 10. 2018 - 16:01

svođenje bilansa je pokazivalo da je Crna Gora je u Prvom svjetskom ratu izgubila oko 20.000 vojnika. Oko 15.000 ljudi je prošlo kroz logore u Austriji, Mađarskoj i Albaniji. Crna Gora je u ratu pretrpjela materijalne štete i gubitke koji su procijenjeni u visini 723 miliona franaka, koliko je iznosio zahtjev za ratnom odštetom podnijet Mirovno j konferenciji u Parizu. Ta sredstva je preuzela Srbija, a od njih su plaćane obaveze po kreditima koje je Srbija uzela od Francuske. O tome imam nedvosmislene podatke iz doba poslije Velikog rata. Crna Gora je od tih sredstava dobila nekolike poljoprivredne mašine. Pročitati Politiku od 10.01.1925. kada dolazi delegacija Crnogoraca kod Nikole Pašića zbog toga što CG nije dobila ni dinar od reparacija.. I ne mlati više što likovi a la Raković baljezgaju.
Boban Bg

28. 10. 2018 - 12:53

Uostalom, Francuska i GB su plaćale kralju Nikoli i Vladi apanažu od 400.000 franaka godišnje. Srpska vlada je svo vrijeme insistirala kod Francuza i Engleza da se kralju Nikoli ukine apanaža. Tako prestanite više sa tim bljutavim lažims i izmišljanje srpsih kvaziistofičara ix 100-te lige.
OBRATI PAŽNJU

28. 10. 2018 - 19:51

У Ру-сији се мало помиње Црна Гора, пошто се краљ Никола сматра издајником. Енглеска је држи за нелојалног савезника, француска је смањила Краљу новчану помоћ са 400.000 на 200.000 франака, италијанска штампа га критикује, нема сарадње са Србијом. К ralj протурао је гласове да је за трочлану југословенску федерацију, тражио зајам од САД-а, отeрао је сараднике, губио савезнике, гонио ујединитеље, проживљавао тешке дане, процењивао да ће Ценралне силе изаћи као побједници над Савезницима без Ру-сије која иступила из рата, окретао се Италији да заступа интересе Црне Гор
Boban Bg

28. 10. 2018 - 21:34

Mani me te srpske propagande. Naročito za okretanje Italiji. Kralj Nikola je najviše bio okrenut USA i Vudrou Vilsonu, koji je donio 14 tačaka o zašti prava nacija, posebno prava malobrojnih. Vilson je obećao Crnogorcima da će imati pravo da se samoopredjele vezano za autonomiju u okviru Jugoslavije. Ti pojma nemaš o istoriju, našao si nekog trećerazrednog srpskog kvaziistoričara pa kopipejstuješ njegove gluposti. Tačno je da Nikola nije bio mnogo poštovan, zahvaljujući Meri Durant i deSalisu, britanskom izaslaniku na Cetinju ali je ista taj deSalis u svom izvještaju Britanskom parlamentu 1919. napisao da crnogorski narod plebiscitarno traži da se vrati kralj Nikola i da Srbi odu iz CG.
Cunami

28. 10. 2018 - 14:08

Danilo, moras da shvatis jednu bitnu stvar: Ujedinjenje juznoslovenskih narada je bila Petrovicka ideja i 18 nije postojao niti jedan narod sa ovog prostora koji je bio protiv te ideje, a posebno ne Crnogorci koji su bili zacetnici te ideje...ostalo je sve borba oko prijestola
CUNAMI,

28. 10. 2018 - 15:12

znaš li ti razliku između ujedinjenja i okupacije? CG gubi ime ne postoji kad se ujedinila, kako se to zvove...?
Cunami

28. 10. 2018 - 16:21

Ne postoj ni Srbija...obje drzave su zrtvovale svoju drzavnost radi vise i svjetlije ideje Zajednicke juznoslovenske ideje...
Sveti duh

28. 10. 2018 - 17:40

Ujedinite se vi onda tako sa Rusijom
CUNAMI,

28. 10. 2018 - 18:30

otrijezni se...od mržnje...a zvala prvo:Kraljevina Slovenaca Hrvata i Srba a onda Srba Hrvata i Slovenaca a Crnogprce pojela maca...?Bratska eutanazija...SRAMOTA!
Cunami

28. 10. 2018 - 21:08

Pa zar po popisu stanovnista iz 1909.godine u Crnoj Gori imas 95% Srba
CUNAMI

28. 10. 2018 - 22:28

Teško je tebi da pocrveniš i kad lažeš...Prvo,nestala je država...država je aneksirana istorijski ubijena...a ti tvoji Srbi su pedesetih godina preko 90% postali Crnogorci jer ih tada nije popisivao i broio Beograd ni Dožić ili neki drugi pop-svi su isti!
STATISTIKA

28. 10. 2018 - 22:39

CUNAMI-samo da znaš da su svi ti Srbi u CG koje je "proizvodio" Beograd 1948 iskopnili na 1,76%.Nije bilo popova da ih "prave". Nijesi ti više CUNAMI već obilna baruština!
danilo s.

29. 10. 2018 - 19:37

Cunami, Ovdje se ne raspravlja o nekoj neutvrdjenoj volji o ujediunjenju - koja je u dijelu gradjanstva svakako postojala. Ovdje se radi o načinu na koje je to "ujednjenje” (čitaj - aneksija) obavljeno. I o tome što je slijedilo poslije tog brutalnog - nelegalnog i nelegitimnog - akta. Slaviti i radovati se nesreći i propasti CG mogu samo njeni neprijatelji. Da ima imalo ljudskosti danas – potomci okupatora (i država Srbija) su trebali poslati žaljenje i izviniti se crnogorskom narodu i državi za nasilničke čine njihovih predaka iz 1918. Ne, oni i dalje žele da kopaju po našim ranama. I to je ono što je jako loše u vezi ove nesrećne stogodišnjice – koju CG ne treba da obilježava - već da pokuša da zaboravi? I oprosti. Ima mnogo važnijih stvari koje su pred nama - i CG, i Srbijom.
Samo da znaš,

29. 10. 2018 - 18:39

I Hitler je u Mariboru 1941 dočekan kao oslobodilac i....?
Vasojevic

28. 10. 2018 - 10:42

Andrijevica, Kolasin, Plav, tj sjever CG(VASOJEVICI) , a dje su komite po staroj CG tj ljesanska , rijecka i ostale nahije, a da saradjivale su sa okupatorom i bili vrlo poslusni. Uzgred moja porodica je cuvala Vesovica
junaci ka u p..kno

28. 10. 2018 - 11:10

Samo koju konzervu graha i makarona podijelit i mirna stara Crna Gola .
Milo Vujovic

28. 10. 2018 - 14:57

Ovovi je Prava istina a ne Mega Laži Okupatorske, Ove Došljačke srbijanske p...e ras..le,Vrijeđaju Svu Junačku Crnu Goru,Posebno Junačke Viteške Nahije Stare Crne Gore,Odakle su Junaci iz Bajke,ako Vlast Srbijanskih Mješanaca koja uopšte ne Reaguje posebno u Zadnje Vrijeme na Brutalna Vrijeđanja Svega Crnogorskog i Začepi Usta Došljacima Pobjeglicama,stim što će Zakonski Ukinuti Okupatorsku ilegalnu tzv.sPc.i Uraditi Reviziju prijema pobjeglica migranata koji Ruše Crnu Goru njih više od 80.hiljada,koji su na korumpiran način Dobili Boravak a jedan veći dio i Crnogorsko Državljanstvo,i svede ih na par procenat koliko ih je bilo početkom devedesetih,Treba da Podnese Neopozivu Ostavku i Vlast preda Crnogorsekoj Naciji koja je jedina Autohtona u Crnoj Gori i lojalnim Građanima koji bi Riješili ova Pitanja pod Hitno jer im je Crna Gora iznad Svega,a ne kao ova Vlasti koja je u Profiterskoj Harmoniji sa okupatorima i Mega Neprijateljem srbijanskim,koje javno Podržava !!
da je bog dao

28. 10. 2018 - 11:11

Da se nikad Austrije oslobodili nijesmo danas bi bili nesto razvijeniji i civilizovaniji.
Budo

28. 10. 2018 - 12:39

Ovoliko pluseva na komentar ovog "da je bog dao" govori o stanju svijesti i svakodnevnom ispiranju mozgova nas mučenih crnogoraca. Mi sami bi željeli da budemo okupirani jer smo nesposobni da stvorimo bolji život.
Donji grbalj_stile

08. 11. 2018 - 07:11

Ajde djetici dosta malodusnosti. Nakupilo se pesto kupljevine medju Nama. Zna se u ratu kako se to zove, a i kako se rjesava. Polako te austrofili, nece po Vasem biti. Ne trebaju Nam hegemoni !
za Vasojevica

20. 11. 2018 - 05:42

Uzmi knjgu od Novaka Adzica Borci za nezavisnu Crnu Goru 1918-1941 pa ce ti sve bit jasno
za Vasojevica

20. 11. 2018 - 18:35

Dobro Vasojevicu sto vi ne slijedite vase slavne pretke koji su zivote dali za Montenegro no srbujete ,negirate CG ,a po Bgd se ne moze zivjet od vasega veljesrpstva ,moga bi te jos ponesto upitat no nebi postujuci ti pretke o kojima zboris
Donji grbalj_stile

25. 11. 2018 - 11:25

Jedini pravi jugosloven od Vasojevica je bio Savo Orovic ! Ovo dr. je uglavnom zadrta velikosrpska pestokupljevina, sa malo izuzetaka.
vazdi bilo

28. 10. 2018 - 10:55

Crna Gora i Srbija braca najmiljinija , Srbi nas oslobodili.I Budvu .
Donji_grbalj_stile

09. 02. 2019 - 01:39

Današnji velikosrbi su neprijatelji i peta kolona. Ne misle dobro CG I narodu .
Mihailo,Bgd

28. 10. 2018 - 12:59

Sve je to lijepo Slobodan kazao i pokazao. No izgleda hramu nauke u CG nije stalo do istorije i činjenica. NJima je lagodnije da proglase USTAVNI PATRIOTIZAM za vrhunsku vrijednost trajanja CG i Crnogoraca, i da nastave "snom mrtvijem". Sumnjam da će njih ovaj tekst i probuditi a kamoli pokrenuti?
Gost

19. 11. 2018 - 10:22

Jadni vi kad ste pristali da vam novinari pišu istoriju umesto istoričara. Samo da bi čuli ono što želite da čujete.
Zoran

28. 10. 2018 - 14:23

Dobar tekst slobodana jovanovića prava istina o takozvanim srpskim oslobodiocima.
Vasojevic

28. 10. 2018 - 14:26

Pravite istu gresku koju sada manje prave neki moji ekstremni sunarodnici Srbi. kad bi negirali Crnogorce.Sto vise negirate na bilo koki nacin ,pa i ovakvim tekstovima one sa suprotne strane,to ih time drzite na okupu i cinite jacim. .Nama crnogorskim Srbima je drago da ovako pisete jer ce nas prkos biti jos jaci i veci
Baranin

28. 10. 2018 - 16:22

Znači ne smijemo iznositi činjenice da vi ne bi "bili na okup". A da prihvatite činjenice, ili, makar, date kontraargumente? To za vas ne postoji, nego 'ajmo da živimo u laži i svi govorimo ono što DF priča da je Srbija oslobodila Crnu Goru? Je li tako?
Niksic

28. 10. 2018 - 16:30

Srbin iz Crne Gore u to vrijeme ti je isto sto i u nase vrijeme Jugosloven iz Crne gore. Srbi su se zvali i Dukljani i Rasani i da Raška nije uzela ime Srbija ili da je makar dala sebi neko drugo ime sada ne bi bilo dileme sto se Njegos izjašnjavao kao Srbin. Njegos je Sadasnje Srbe zvao SRBADIJA ILI SRBALJI
Labud

29. 10. 2018 - 10:19

Ma da bre. NJEGOŠ po vama Srbima iz Kinšanse je rodjeni Leskočanin. A škole završio u Trsteniku.
Vasojeviću odgovor

28. 10. 2018 - 20:34

Nikad više 1918. godine. Uz slogan “Za pravo, čast i slobodu Crne Gore”, ilustraciju na plakatu prati i sljedeći tekst: U nemilosrdnoj odmazdi i represiji nad narodom Crne Gore počinjenim od strane Srbije, njene vojske, žandarmerije i domaćih izdajnika u njenoj službi, zbog aktivnog otpora okupaciji i aneksiji svoje domovine, jedne od najstarijih balkanskih država, između decembra 1918. i avgusta 1929. godine, u vrtlogu pakla i smrti nestalo je nekoliko hiljada ljudi. Ubijeno je preko 3.200 ljudi, od kojih mnogi i zvjerski. Opljačkano je i popaljeno preko 5.800 crnogorskih domova i drugih objekata. Hapšenja, mučenja i zatvaranja prošlo je preko 4.700 muškaraca, žena i djece. Prognano je ili primorano na egzil više od 3.000 crnogorskih porodica. U gotovo svakom naselju kroz koje su prošle srpske kaznene jedinice vršena su silovanja djevojaka i žena usljed kojih je veliki broj njih kasnije činio samoubistva davljenjem ili vješanjem. Čitava Crna Gora prošla je kroz sramoćenja neviđena
Milutin Mladjenovic

29. 10. 2018 - 10:12

Lupaš ko Maxim po diviziji...
Milutin Mladjenovic

29. 10. 2018 - 10:12

Lupaš ko Maxim po diviziji...
Donjigrbalj _stile

08. 11. 2018 - 07:15

Lupas Ti po loncima, lebac Ti Tvoj!
Zoran V. Raičević

28. 10. 2018 - 16:16

Poštovani, Jedan rodoljub crnogorski položi ružu ovih dana na grob Janka Brajovića - crnogorskog heroja iz tog perioda. Time simbolično odade počast ovom rodoljubu i njegovom putu! Mali dodatak ovoj priči!
Bodin

28. 10. 2018 - 17:56

Bravo Śole , nikada više 1918 !!!
Mario

28. 10. 2018 - 23:43

Kada će ovaj portal početi da obrađuje teme koje se navode u knjizi "Pakao ili komunizam u CG"?
danilo s.

29. 10. 2018 - 07:34

@Mario – Ove gluposti prestaće kada veljesrbi odustanu od svog propaloig projekta. Stalno nas vraćate u vaše laži. Rezulat vaše "ljubavi za CG 1918" je bio nestanak CG. Komunisti su bar restaurirali državu CG - kao republiku SFRJ. No, čitajući ove komentare tužno je – ne samo što vi lutate po vašoj lošoj proslosti – no što i nas vraćate u taj vaš “istorijski brlog”. Što nas skrećete - sa pravog puta - vašim otrovnim klero-nacionalizmom. U tolikoj mjeri, da malo ko razmišlja o današnjoj CG. I o putu koji je pred nama. Na taj put možemo samo zajedno – ne u dvije, ili više, kolona. Bolje bi bilo da, umjesto vaših “proslava laži”, počnete da ozbiljno razmišljate kako da stvorimo zdravo duštvo i državu. CG je na dobrom putu. Ona može da opet zablista – ma kako bila mala – kao što je blistala u 19-om vijeku. Da bi to postigli moramo se prvo osloboditi lažnih istorija - i nacionalističkih istoričara. Hoćemo li djeci ostaviti ove svadje – ili bolje . uspješnije, drustvo i državu?
Dragomir

29. 10. 2018 - 09:52

U Lugu zarobljeno 800, u Andrijevici 700, u Beranama 1000, kod Cijevne 717, u Nikšiću 3686 Austrijanacaili ukupno 6.903 zarobljenika! Koliko komita je učestvovalo u ovim borbama i koji je njihov broj u Crnoj Gori u to vrijeme?
Slobodan Jovanović

29. 10. 2018 - 10:36

Tekst je bio nešto duži, ali je skraćen da bi se uklopio u formu novinskog teksta. Postoji u širem tekstu rekapitulacija, koja nije precizna, jer ne postoje precizni podaci o broju ljudstva po komitskim četama, niti ustaničkih jedinica. Po austrijskim izvorima, u mjestima dje je bio jak ustanički pokret, jedinice su brojale po 800 do 1000 boraca. Tako da se može govoriti u septembru i oktobru vjerovatno o brojci preko 6.000. Komitske čete su imale do sto boraca i vodile su gerilski rat. Bilo ih više desetina. Broj Austrijanaca koji su zarobljeni je veći od tog koji ste naveli, ali su mnogi puštani jer su pripadali narodima pod Austrougarskom okupacijom (Srbi, Hrvati ...).
Milutin Mladjenovic

29. 10. 2018 - 10:01

Izvesni učesnik hajdučke i razbojničke "Podgoričke skupštine" Sava Fatić izlazi sa nje i saopštava prisutnima ovo: Od danas više nismo Crnogorci da znate, već Srbi. Tako je to tom hajdučijom to napravljeno i dogovoreno. To je siže te ujdurme.
flamantes

08. 11. 2018 - 16:55

Izvantredno
Stan

12. 11. 2018 - 10:55

Okle sad toliki komitski odredi.. pa da ih je toliko bilo rat bi trajao mjesec dana.
Gost

19. 11. 2018 - 10:31

Zbilja divan tekst. Samo što ovo objavljujete po stoti put. Samo se autori menjaju, sve ostalo je isto. Čak su i komentari i komentatori isti. Kada ćete na Analitici da počnete da se bavite zločinima koje su Crnogorci činili nad Muslimanima za vreme Njegoša i borbe protiv Turaka? Sve su žrtve bitne, zar ne... Za vas je izgleda suočavanje sa prošlošću to da se samo piše o stradanju sopstvenog naroda.
Markonni

02. 12. 2018 - 21:23

Da nijeesmo bili protiv italijana danas bi San Remo na sveti Stefan
Novi komentar