FOTO

Cetinjanin u južnoj Americi: Indijanci materijalno siromašni, ali duhovno najbogatiji

Svi mi ponekad poželimo da odemo u šumu, daleko od civilizacije i savremenog života, gdje bi vrijeme provodili bez telefona, kompjutera, društvenih mreža. Ipak, malo ko od nas može tamo živjeti zauvijek, van toplog doma, jer to podrazumijeva pravljenje mjesta za boravak, snalaženje za hranu, vodu, ali i goli opstanak u uslovima koji su često surovi. Takav život jeste svakodnevnica za indijanska plemena, koji su za većinu Amerikanaca zaboravljena nacija, a njihov život se odvija upravo u ruralnim područjima i šumama. Cetinjanin, Filip Zečević je već neko vrijeme u južnoj Americi, Amazoniji, a posjetio je i Matis Indijance.
Objavljeno: 08. 11. 2018 - 07:24 Promjenite veličinu teksta: A A A

Za naš portal Filip priča o odluci da ode tamo, životu indijanskih plemena danas, ali i iskustvu koje je zauvijek promijenilo njegov život.

Ljubav prema prirodi potiče iz djetinjstva

Još kao dječak, Cetinjanin, Filip Zečević je zavolio prirodu. Kad god bi se našao van gradske gužve i buke, pravio je skloništa od drveća, lišća i zemlje.

“Pravio sam ih kada sam išao na Lovćen,  Skadarsko jezero... Kada sam bio tinejdžer to se smanjilo na minimum. Ipak, u jednom momentu sam se vratio svojoj staroj, pomalo zaboravljenoj ljubavi prema prirodi i vratila se stara energija i želja da provodim tamo vrijeme. Kako sam stariji i zreliji, sve više cijenim prirodu, mir, tišinu i rad”, govori on za naš portal.

img-20181107-233543-6

Najbitnija je volja, dan u džungli počinje rano

Za danonoćni boravak u prirodi je, objašnjava nam, potrebno puno energije i rada.

“Naravno, ukoliko želiš da ti dan bude ispunjen, da imaš sve potrebne uslove, inače će ti brzo dosaditi i odustaćeš. Sklonište sam obično pravio sa prijateljima, a ponekad i sam. U Crnoj Gori obično svu hranu kupimo kada idemo na par dana u šumu. Ponekad uberemo voće na koje naletimo”, ističe.

Za put u Južnu Ameriku se pripremao godinu dana.

“Ipak, kada sve sagledam pripremao sam se i mnogo duže, tako što sam zadnjih par godina posvetio boravku u prirodi.  Najpotrebnije je imati volje za sve, a ostalo dolazi samo. Sa nama na ekspediciji sa Matis indijancima je bila žena koja nije imala nikakvog predznanja u vezi sa boravkom u  šumi, džungli i baš se dobro snašla”, objašnjava.

O odlasku na nesvakidašnju ekspediciju je odavno sanjao, ali je čekao da stekne sve potrebne uslove. “Sreća mi se osmjehnula kad sam upoznao našeg čovjeka, Gorana Mihajlovića, koji živi 27 godina u Kolumbiji. Preko njega mi se otvorio put da doživim ono o čemu sam sanjao”, priča.

Filip se već par mjeseci nalazi u južnoj Americi, u Amazonu. Dan u džungli mu počinje sa prvim jutarnjim zracima sunca.

img-20181107-233612-2

“Budim se oko 5.30 - 6h, zatim slijede uobičajne jutarnje aktivnosti, doručak i dan može da počne. Obično sam sa Goranom radio oko noževa, jer ih on pravi ručno. Uz njega sam i naučio dosta o tome, o obradi metala, termičkoj obradi”, govori.

Matis indijanci svakoga dana idu u lov i sprovode rituale

Na njega su najveći utisak ostavili Matis indijanci, koji se nalaze na današnjem području opštine Atalia de Norte, što se nalazi uz peruansku granicu.

“Oni su tako jednostavni, ljudi puni ljubavi, razumijevanja, bez zavisti medju porodicama ili pojedincima, uvijek spremi da pomognu jedni drugima”, objašnjava.

Matis indijanci svakoga dana idu u lov i sprovode različite rituale, koji su bolni, ali takvi moraju biti da bi bili čvrsti, jer  život u džungli nije lak. Jedan od ljekova im je otrov od žabe, koji se koristi za iscjeljivanje najrazličitijih vrsta bolesti i ličnih problema, a najviše za imunitet i psihofizičku otpornost.

img-20181107-233640-1

“Ishrana im se većinom sastoji od voća, majmuna i ribe koju sami ulove, a nešto i sami sade. Čamci i gorivo su im neophodni zbog transporta. Mi smo u Amazon nosili sočiva, rižu i farinju, hranu koja je veoma popularna u Amazonskom dijelu južne Amerike. Ostatak hrane smo lovili ili brali. Znam da većina neće podržati, ali sam jeo divlje svinje iz Amazona, žabe, više vrsta majmuna, crve, pirane i još mnogo drugih vrsta riba”, objašnjava.

Ovo putovanje, kaže, nije skupo s obzirom šta je sve doživio i naučio. Da može, više vremena bi proveo sa Matis plemenom, čiji način života ga je oduševio.

img-20181107-233624-1

“Materijalno su siromašni ljudi, ali duhovno bogatiji od svakoga koga poznajem. Moji trenutni planovi su da se vratim kući, i pokušam da pomognem Matis indijancima kojima treba pomoć u obliku goriva i čamaca da bi mogli lakše da pristupe gradovima u kojima mogu da nađu doktore i prodaju svoje umjetnine kako bi mogli da kupe što im je potrebo da olakšaju život duboko u džungli”, zaključuje Filip priču za Portal Analitika.

 

Komentari: 23

tacno mu zavidim

08. 11. 2018 - 09:00

E ovo je zivot slobodni a mi smo svi robovi . U "civilizaciji" od mraka do mraka radis da platis stan i hranu a u dzungli sve gratis . Primaju li jos kojega da se prijahvim ?
Sveti duh

08. 11. 2018 - 17:33

Ko ti brani da budeš slobodan. I u Crnoj Gori možeš biti ovako slobodan i to puno lakše. Ja sam jedan od tih slobodnih i ne znam ko dade ovih 25 "pluseva" i zašto. ravo za ova 2 "minusa". I evo još jedan
hvala takodje -

09. 11. 2018 - 11:50

Muka mi da uzimam mobilni pa da za jedan dobijes 300 -
sve je tamo kao na CT

08. 11. 2018 - 09:16

Nema struje ,trebaju mu cizme i puska a okolo vrebaju indijanci
a vidji mu gete

08. 11. 2018 - 13:03

iz FK Lovcen ! I cizme Mila Jankovica !
bledoliki

08. 11. 2018 - 13:06

Kad podje tamo opet nek se ozeni iz plemena da dodje tazbinu na CT.
Milijana Đ

08. 11. 2018 - 13:23

E bravo Filipe Svaka čast
gost

08. 11. 2018 - 10:52

To nisu indijanci...
nikad robom 18-te

08. 11. 2018 - 12:51

no su brazilski zelenasi
Bravo

08. 11. 2018 - 11:02

Kakav tekst bravo.Trebali ste jos malo o Amerikancima kako se ponasaju prema Indijancima kojima su sve uzeli.
Foxfoxic

08. 11. 2018 - 17:26

Čisto jedna Info, mjesto koje opisuje je juzna Amerika, Amazon (misli se na kontinent ne na SAD). Priča nije posvećena indijancima sa područja SAD već Brazila blizu granice sa državom Peru. Pozdav
Fan Mangulice

08. 11. 2018 - 11:19

Svaka cast Filipe, zivis svoj san. Zelimo ti jos puno ovakvih godina. Pozdrav od Barskih :)
Indijanac

08. 11. 2018 - 12:13

Mi prihvatili Filipa kao naš. Mi zahvalni za jako dobar tekst.
Stiga Cetinjac

08. 11. 2018 - 12:30

Biće da po logoru nestaju banane, ananasi, gušteri...
Beba

08. 11. 2018 - 12:37

Odlican tekst,bas mu zavidim.
halo , treba mi beba

08. 11. 2018 - 12:52

Bebo nabavi cizme pa u Amazoniju niko ti ne brani
Beba

08. 11. 2018 - 15:27

Pa ko ne kaze da necu? Samo pare da nabavim za put.
yanomami

08. 11. 2018 - 13:00

Znao sam ja jednog odozdo Latinosa koji je dolazio u Europu samo mjesec-dva ljeti kad je vrijeme godisnjih odmora da vozi kamijon. Ono sto zaradi bilo mu dovoljno da zivi resto godine u dzungli i da zvace listove koke
Asocijacija

08. 11. 2018 - 14:52

Isto kao kad nasi primorci izdaju sobe mjesec dva a onda zvacu koku ostatak vremena.
J

08. 11. 2018 - 18:41

Bravo!
lolo

08. 11. 2018 - 20:13

Bravo Filipe!
Manga doktore

09. 11. 2018 - 11:30

Manga doktore zivota I sporta :)
Marko

09. 11. 2018 - 19:01

WOW!
Novi komentar