Tamna strana istorije

Svi atentati na balkanske lidere: Kako su ubijeni vladari i političari

U noći 29. maja 1903. godine, grupa zavjerenika, pod rukovodstvom zloglasnog kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, izvršila je prevrat. Srpski kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga su ubijeni u spavaćoj sobi, a tijela su im bačena preko prozora. Ove krvave i dramatične noći još su ubijeni i predsjednik vlade Srbije Dimitrije Cincar-Marković, vojni ministar Milovan Pavlović, oba kraljičina brata Nikodije i Nikola Lunjevica...
Objavljeno: 09. 11. 2018 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

U toku je suđenje grupi osoba koje su optužene za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine. Prema navodima optužnice grupa zavjerenika je pripremala ubistvo premijera Đukanovića i izazivanje krvoprolića u Crnoj Gori. 

Ja lično, nemam stav oko toga da li su optuženi krivi ili nijesu, to će na kraju odlučiti Sudsko vijeće, a samo suđenje slabo pratim.

Navode Tužilaštva opozicioni političari su dočekali sa ruganjem, sa riječima "smiješni državni udar", "iscenirani, skandalozni državni udar", "Katnić osmislio novi državni udar", "lažni državni udar na dan izbora" itd...

Rugajući se, opozicioni političari kao da poručuju - "pa to se kod nas nikada nije dogodilo, Srbi nikada nijesu izvršili nijedan atentat na nekog premijera ili predsjednika.

No, atentati su u naročito srpskim, ali i ponekad u balkanskim političkim zbivanjima česta pojava, sljedeći podaci su dobro poznati, samo da se podśetimo.

Kralj Stefan Dečanski ubijen: U XIV vijeku kralj i car Dušan Nemanjić na vlast je došao tako što je ubio svog oca Stefana Dečanskog. Dušan je od svog oca dobio na upravu Zetu i Zetom je vladao iz Skadra. U avgustu 1331. Dušan je iz Skadra sa nevelikom vojskom, uglavnom zetskim plemstvom, krenuo na Kosovo da svrgne oca sa vlasti. Uspio je da ga iznenadi i živog uhvati u tvrđavi Petrič. Zatim ga je zatočio, a u septembru 1331. se krunisao za kralja. Ne znajući što da radi sa ocem Stefanom Dečanskim, vjerovatno plašeći se da dio vlastele ili crkve ne poželi da ga vrati na vlast, Dušan je naložio da se njegov otac ubije. Tako je i urađeno, u novembru 1331. godine. 

karadjordjeKarađorđe ubijen: Što se novijeg doba tiče, da se prvo podśetimo kako je skončao Karađorđe, vođa I srpskog ustanka.

Zbor Srba je početkom februara 1804. izabrao Đorđa Petrovića Karađorđa za vođu ustanka. Prvi srpski ustanak pod njegovom komandom  trajao je do 1813. godine, kada su Turci nadjačali i Karađorđe je pobjegao iz Srbije, prvo u Austriju, pa u Rusiju. Vratio se u Srbiju 1817. godine sa namjerom da zajedno sa kumom Milošem Obrenovićem nastavi akciju protiv Turaka u Srbiji. Međutim, kad je došao u Srbiju, budući knjaz Miloš Obrenović je organizovao atentat na njega, pa je tako Karađorđe ubijen u Radovanjskom lugu, u noći između 25. i 26. jula 1817. godine. Miloš Obrenović je njegovu glavu poslao sultanu u Stambol.

Karađorđe je danas jedna od srpskih nacionalnih ikona, naročito mu je slavu podigao Petar II Petrović Njegoš, posvetivši mu Gorski vijenac. 

Ubijen je i knez Mihailo Obrenović: Knez  Mihailo Obrenović (1823—1868), sin Miloša Obrenovića, vladao je Srbijom u dva navrata, od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Njegova prva vladavina se završila zbacivanjem 1842, a druga atentatom. Istoričarka Zorica Janković (Vreme, broj 909), piše:

"Uz obaveznog službenog pratioca, ordonansa majora Svetozara Garašanina, sina tadašnjeg predsednika vlade Ilije Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak, tog kobnog popodneva, izvezle u šetnju i tri žene. Bile su to Tomanija Obrenović, kneževa strina, njena kći Anka Konstantinović, kneževa sestra od strica, i Katarina Konstantinović, kneževa sestričina, odnosno Ankina kći i Tomanijina unuka.  Od ranog popodneva u Košutnjaku su bila i četvorica zaverenika sa namerom da ubiju kneza Mihaila i da ponovo dovedu na vlast Aleksandra Karađorđevića. Egzekutori su bili: braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić. Treći od braće Radovanović, Pavle, takođe je bio član zavereničke grupe, koji je bio zadužen da nabavi oružje, što je i realizovao. Pavle je bio advokat i dva puta kandidat za narodnog poslanika, Kosta se uspešno bavio proizvodnjom i trgovinom sapuna, dok se Đorđe u poslu nije iskazao, pa je za sebe često govorio da je bivši trgovac. Atentator Marić je jedno vreme bio predsednik okružnog suda u Požarevcu, ali mu je karijera propala zbog ubistva supruge, dok je Rogić bio trgovac. Kosta Radovanović je prvi pucao na kneza, a zatim i ostali. Marić je prvo ranio Katarinu, a zatim ubio Anku, dok je Rogić ranio Garašanina, koji se potom onesvestio. Lakše ranjena Katarina i poslužitelj Mita pobegli su u šumu, dok se gospa Tomanija, već posle prvog pucnja, okrenula nazad ka Beogradu i prva javila o atentatu. Kneza Mihaila i Anku, koji su bespomoćno ležali na zemlji, dokrajčio je, s nekoliko uboda nožem, Kosta Radovanović. Saznavši za atentat, vlasti su odmah obezbedile sve važne državne institucije i stavili pod kontrolu vojsku i policiju, tako da zaverenici nisu ostvarili svoj naum o prevratu. Zaverenici su pohapšeni i osuđeni, a ko je sve iza zavere stajao (pre svega neko od Karađorđevića), nikada nije pouzdano utvrđeno."

1-naslovnMilan Obrenović preživio nekoliko atentata, ali je ubijen njegov sin, kralj Aleksandar: Marko Lopušina piše: "Srbija je prvi put postala kraljevina za vreme vladavine Milana Obrenovića 1882. godine. Posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada četrnaestogodišnjak. Na njega su pokušana dva atentata tokom 1871. godine. Jedan je bio sredinom godine u Beogradu i poznat je pod nazivom „Terazijska bomba“, a drugi se dogodio 6. oktobra 1871. u Smederevu i poznat je pod nazivom „Smederevski nameštaj“. I kada je Milan Obrenović posle proglašenje Srbije za kraljevinu 21. februara 1882. godine postao kralj Srbije, nakon povratka iz izgnanstva, pokušan je na kralja treći atentat. Na Ivanjdan 1899. jedan radikal je pokušao da ga ubije. 

Kralj Milan Obrenović je preživeo ova organizovana politička ubistva i umro od bolesti u Beču, ali njegov sin Aleksandar Obrenović nije bio te sreće. Još za života Milan je sa kraljem Aleksandrom imao probleme oko njegove odluke da se oženi građanskom Dragom Mašin. Sin, kome je kralj Milan prepustio presto Kraljevine Srbije odgovorio je da će da uhapsi oca. Kralj Aleksandar Obrenović je bio prek i nasilan vladar. Dvadeset petog marta 1903. izvršio je dva državna udara u razmaku od samo jednog sata. Ukinuo je Ustav iz 1901, pa ga vratio, a potom je raspustio Senat i Narodnu skupštinu. 

U noći 29. maja 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, izvršila je prevrat. Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga su ubijeni u spavaćoj sobi, a tela su im bačena preko prozora. Ove krvave i dramatične noći još su ubijeni i predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković, vojni ministar Milovan Pavlović, oba kraljičina brata Nikodije i Nikola Lunjevica, koji su svojim neodgovornim i kavgadžijskim ponašanjem, možda najviše revoltirali mlade oficire. Ubistvom poslednjeg kralja iz loze i sinom Aleksandrom Obrenovića, ugasila se ova dinastija koja je, vladala Srbijom od 1815. godine, sa prekidom između 1842. i 1858. godine. Vojska je potom izvela državni udar i proglasila kneževića Petra Karađorđevića za kralja Srbije, što je potvrdila Narodna skupština. Tako posle 45 godina Karađorđevo potomstvo ponovo dolazi na čelo srpske države, čime počinje novi period u njenom razvoju." (Novine Toronto, br. 1395 - Toronto, 2. maj 2014)

Kralj Aleksandar Karađorđević je takođe ubijen u atentatu: Iako kralja Aleksandra Karađorđevića nije ubio Srbin, već Bugarin, ipak se u ovoj priči ne može izbjeći da je i on ubijen u atentatu. RTS je objavio sljedeće: 

"Prilikom državne posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, kralj Aleksandar Prvi ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujem Bartuom. Svečana povorka je nešto iza 16 časova krenula iz luke i uputila se prema centru, a burno ju je pozdravio veliki broj građana Marselja. Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek je iskočio iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća, i na francuskom viknuo: "Živeo kralj!" Iznenada je skočio s desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera ispalio više hitaca u pravcu kralja.  Francuski pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, s konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i u padu, sa zemlje, nastavio da puca na sve oko sebe. Zatim su dva policajca ispalila nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren. Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž je pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak.  Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine, jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar Prvi Karađorđević izdahnuo je ne dolazeći svesti. Ministar Bartu je prevezen u operacionu salu bolnice "Božji dom", gde je izdahnuo. Teško ranjen general Žorž uspešno je operisan. Atentator Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen s više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od gnevne mase. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro." (Godišnjica smrti Aleksandra Karađorđevića, RTS, 9. X 2014)

2-stambolic-milosevicIvan Stambolić je takođe ubijen: Ivan Stambolić je bio predśednik Predśedništva Srbije u vrijeme vladavine komunista, ali ga je njegov pulen Slobodan Milošević zbacio sa vlasti. Iako je 12 godina bio potpuno van vlasti Ivan Stambolić je otet 25. avgusta 2000. godine. Što se desilo sa njim otkriveno je tek u policijskoj akciji "Sablja", koja je zvanično trajala od 12. marta do 22. aprila 2003. godine. Telegraf piše:

"Nakon 12 godina, te 2000. kada su se spremale demokratske promene, Milošević je načuo da će za protiv kandidata imati ni manje ni više nego Ivana Stambolića, koji je u to vreme podržao opiziciju.  Nije bilo drugog rešenja do likvidacije, koje je po naređenju Slobodana Miloševića, organizovao Milorad Ulemek Legija, komandant rasformirane JSO (tada u sastavu tajne policije) kome su sve tri sudske instance izrekle i potvrdile najstrožu kaznu po našem zakonu od 40 godina. Na suđenju za ubistvo Stamboliću, Nenad Šare, jedan od saučesnika u zločinu, postao je svedok saradnik u procesu. On je tokom akcije “Sablja” imenovao ubice Ivana Stambolića, a zatim odveo policiju na Frušku goru i pokazao mesto gde je bilo zakopano telo. Šare je svedočio, a sud utvrdio, da su on i Berček prišli Stamboliću dok je džogirao blizu restorana “Golf” u Košutnjaku, predstavili mu se kao policajci i naredili mu da uđe u kombi. U vozilu su ga vezali “lisicama” i odmah odvezli na Frušku goru. Usput im se pridružuju Maričić, Milivojević i Bujošević. Vezanom Stamboliću naredili su da klekne ispred iskopane jame, dok se oni dogovaraju ko će da puca. Berček mu zatim ispaljuje dva hica u potiljak. Njegovo telo pada u jamu. Berček mu skida “lisice” sa ruku. Maričić posipa kreč i vodu, a zatim lišće, zemlju i biber, kako bi telo ostalo neotkriveno." 

(Na današnji dan brutalno je otet i ubijen Ivan Stambolić, "Telegraf", 25. avgust 2015)

Premijer Zoran Đinđić je ubijen: Marko Lopušina piše: "Rođen u Bosanskom Šamcu dr Zoran Đinđić je bio srpski političar i državnik, filozof i doktor filozofije, jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke, dugogodišnji predsednik DS, gradonačelnik Beograda (1997) i prvi demokratski predsednik Vlade Republike Srbije (2001-2003). . . 

djindjicU martu 2001. godine Vlada Srbije sa premijerom Đinđićem na čelu je uhapsila Slobodana Miloševića i 28. juna ga izručila Haškom tribunalu radi suđenja za počinjene ratne zločine. Potom je usledila osveta miloševićevaca.

Na Đinđića je organizovana ekipa policajaca iz Jedinice za specijalne operacije i zemunskih mafijaša pokušala da izvede tri atentata.  

Sredinom februara 2003, grupa atentatora u kojoj su bili Zvezdan Jovanović, Željko Tojaga zvani Žmigi, Mile Luković zvani Kum i još jedna osoba planirala je da ubije Đinđića na autoputu, sa uzvišenja u blizini naplatne rampe Bubanj potok, prilikom Đinđićevog povratka s Kopaonika. Odustali su od toga zbog navodnog straha od prevelikog broja žrtava.  

Druga likvidacija srpskog premijera je pripremana 21. februara 2003 dok se kolonu vozila sa premijerom kretala autoputem Beograd - Zagreb ka aerodromu. Kod Beogradske arene, vozač kamiona "mercedes" Dejan Milenković Bagzi, pripadnik Zemunskog klana trebalo je da prepreči i zaustavi kolonu, dok su se u blizini nalazili zaverenici s namerom da minobacačem "zoljom" ubiju premijera.  

Ubistvo je odloženo zbog opasnosti od masovnog stradanja drugih vozača na drumu.  

Nekoliko dana kasnije, 7. marta, grupa u kojoj je bio snajperista Zvezdan Jovanović, planirala je da ubije Đinđića ispred zgrade Savezne skupštine sa gornjeg nivoa garaže "Tri lista duvana", na uglu Ulice kralja Miloša i Bulevara kralja Aleksandra, ali je od toga odustala ponovo se, navodno, plašeći slučajnih žrtava. 

Međutim, isti strelac Zvezdan Jovanović, policajac iz JSO, pod komandom Milorada Ulemeka Legije, 12. marta 2003. godine u 12:25 ispred ulaza broj 5 zgrade Vlade Srbije usmrtio je premijera Zorana Đinđića. Metak ispaljen sa prozora obližnje kuće potpuno je razneo srce, jetru i slezinu, predsednika Vlade Republike Srbije.  

Bio je to državno-mafijaški odgovor na akcije hapšenja pripadnika JSO i Slobodana Miloševića i njihovo slanje u Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, u kome je Milošević preminuo 2006. godine od srčanog udara." (Novine Toronto, br. 1396 - Toronto, 9. maj 2014)

4-cattaro-1Atentat na knjaza Danila: Treba napomenuti da je i kod nas bilo atentata na vladare. Bilo ih je još u dukljanskim vremenima, u Ljetopisu popa Dukljanina su opisana razna politička ubistva. 

Jedan Grk je 1773. po nalogu skadarskog paše ubio crnogorskog vladara Šćepana Malog, ali svakako najpoznatije političko ubistvo u istoriji Crne Gore je ubistvo knjaza Danila. Po mom mišljenju knjaz Danilo je drugi najveći crnogorski državnik u istoriji, poslije Ivana Crnojevića, a to zato jer je hrabro i energično preveo Crnu Goru iz teokratije - jednog neozbiljnog državnog uređenja - u svjetovnu državu monarhističkog tipa, kakve su bile i mnoge druge evropske države u tom vremenu. U svojoj kratkoj vladavini knjaz Danilo je uradio još neke znamenite stvari.  

Knjaza Danila je ubio Todor Kadić na Kotorskoj rivi, 12. avgusta 1860, ubica je odmah je uhapšen, nije uspio da pobjegne. Kadiću su austrijske vlasti u Kotoru sudile u septembru, a obješen je 13. oktobra 1860. godine. Neki naši priznati istoričari smatraju da su u atentatu na knjaza Kadiću pripomogli i spoljni, inostrani neprijatelji knjaza Danila. Priča o motivima za ubistvo knjaza Danila je velika priča, ovđe ću dati samo ono što je sami Todor Kadić rekao prije nego što je obješen. Toga jutra u zatvorskoj kapelici pred vojnim pravoslavnim sveštenikom, pred nekim oficirima i privatnim licima održao je sljedeći govor: 

"Gospodo moja! Svakome čovjeku je milo živjet, pa ga s toga sama priroda obavezuje da na njegovo održanje upotrijebi sve moguće sile, ali kad sve nastojanje ostane besplodno i kad vidi da mu se približava posljednji čas, potrebno mu je da se ispovijedi. Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sada ću i Vama gospodo moja. 

Sada pokojni knjaz Danilo Petrović htio je da mi oduzme život, jer sam odbio da poslušam njegove krvničke naredbe. Taj moj odbitak poštedio je život mnogim nevinim ljudima. Primoran sam bio da ostavim otadžbinu, stare roditelje, mladu suprugu i dva nevina sina da bi sačuvao glavu. 

Knjaz dade pobiti pet članova moje rodbine, konfiskovao moju imovinu i prisili moju sestru da se preuda još za života muža, koji je bio prisiljen da bježi da bi sačuvao život. Moje prebivanje u Austriji nije se htjelo trpjeti, nijesam mogao dobiti pasoš za Rusiju da bi se kod Svetog Sinoda potužio na pretrpljenu sramotu zbog preudaje sestre. S jedne strane gonio me je Knjaz, a s druge strane francuski konzul u Skadru. Obojica su tražili moju smrt. Pri svim tim gonjenjima i pored nagovaranja, nikada nijesam, niti se htio odlučiti da ubijem Knjaza. Ali, kada sam doznao da je na moju glavu stavio barbarsku ucjenu od 500 forinti, riješim se da naplatim svoj život za cijenu mnogo višu, da ga ubijem ma gdje ga budem zatekao. U tu svrhu oskrbio sam se kuburom velikog kalibra, napunio sam je do vrha cijevi svakovrsnim zrnima i uputih se Kotoru..." (Dokument "Krivična rasprava, pri okružnom sudu u Kotoru protiv Todora Kadića, iz Bjelopavlića, u Crnoj Gori, ubice crnogorskog vladara, knjaza Danila Petrovića-Njegoša, održana 18. septembra 1860. godine (sa italijanskog jezika original preveo Jovan Bućin)", dnevna novina Republika, 15. novembar 2003)

Sami Todor Kadić je rekao da je knjaza Danila ubio iz više razlogâ: 

Prvi: Knjaz Danilo mu je ubio pet rođaka.

Drugi: Knjaz Danilo mu je nanio veliku sramotu jer je naćerao njegovu sestru da se pored živog muža - preuda. 

Treći: Nakon što je Todor Kadić pobjegao iz Crne Gore jer nije htio da izvršava surova naređenja knjaza Danila, knjaz je ucijenio njegovu glavu na 500 forinti. Todor Kadić je prethodno ispričao da je knjaz Danilo jednom Albancu kod koga je Kadić služio dok je bio u bjekstvu - poslao poruku da će mu dati tu nagradu ako mu ovaj pošalje glavu Kadića. Taj Albanac nije htio da to uradi i o knjaževoj ponudi obavijestio je Kadića. Po svemu sudeći Kadić je potom promislio da ne može izbjeći dugoj ruci Petrovića, ne može uvijek imati sreće da mu bude javljeno da u posljednji čas spašava glavu, pa je odlučio da knjaza Danila preduhitri, da ga ubije i pokuša da pobjegne sa mjesta ubistva. U svemu tome moguće je da napravio saradnju i sa nekim inostranim neprijateljima knjaza Danila. 

Razlozi koji su naveli Todora Kadića da ubije knjaza Danila, a koje je ispričao pred smrt, izgledaju vrlo realistični, naročito ovaj treći koji sam naveo. Da li je Todor Kadić rasudio - ako ja ne ubijem knjaza, on će mene, ne mogu izbjeći knjaževu ucjenu?

U istoriografiji se prikazuju razni razlozi zbog kojih je Todor Kadić navodno imao motiv da ubije knjaza Danila, možda su neki od navedenih razloga o kojima se piše u istoriografiji i opravdano istaknuti, no moje je mišljenje da ne treba previše domišljati nakon 150 godina, sami Todor Kadić je pred smrt ispovijedio o motivima koji su ga naveli da ubije knjaza. 

3-princip-i-cernozemskiUbistvo Franca Ferdinanda: Svima je poznato da je pripadnik organizacije Mlada Bosna Gavrilo Princip, (na suđenju se izjasnio kao jugoslovenski nacionalista), ubio 28. juna 1914. godine austrougarskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda i to je bio uvod u Prvi svjetski rat.

Rezime o atentatima Srba na srpske lidere: Bilo je još mnogo atentata i pokušaja atentata na političare kod Srba, na Vuka Draškovića je nekoliko puta puta pokušan atentat, Boško Perošević je ubijen u maju 2000. godine...

Tadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, je za Press dao intervju 9. januara 2010. godine, i naveo: "Znate li da je od 15 državnika koji su ubijeni u atentatu u Evropi, šest iz Srbije! Od Karađorđa do Zorana Đinđića, i svi su bili reformatori."

Komentari: 14

dr istorije96416

09. 11. 2018 - 00:27

Pola ovog što piše ovaj istoričar nije istina. Putajte Rastodera, Andrijaševića, Pajovića... ako nd vjerujete
@ za dr istorije

09. 11. 2018 - 18:31

ako je samo pola tacno prevrsilo je sve mjere iako mi volimo nebeski jedan najstariji narod koji je zlatnom kasikom jeo ali SIN OCA KUM KUMA BRAT BRATA nevjerovatno!Izgleda da se tudja prasica ne smije tamo dirati a ostalo slobodno.Cujes, sin oca majka sina Marko drumove iVilu Raviojlu.CUDAN JE TO NAROD TI SRBI CUDAN.DALEKO BILO,DALEKO BILO,DALEKO BILO DOBRO SE MI RASTOSILJASMO OD NJIH.DA JE VJECNA CRNA GORA
Šogo

09. 11. 2018 - 00:28

Kaže Šunatovac - 6 iz Srbije, od 15 ubijenih državnika. Srbi rekorderi, samo je Šunatovac primjetio. Zlatna medalja. Ana Brnabić, slušaj! Kad se budeš vozila sa djevojkom, da ti daju blind BMW, pa možete mirno da se cmačete.
Anagustum

09. 11. 2018 - 03:56

Dakako preskocheni Zeko...Svi su se utrkivali da pofale Njegosha a Kralj Nikola je sam bijo jedna humana PR mashina, a Danilo Petrovic je Crnogorski vladar iz dinastije Petrovic o kojemu bi trebalo malo vise pisat. To jes... Ako se treba jos jednog slova reci o Petrivicima iz XIX vijeka... A Srbi...malo, malo pa nestanu iz istorije uz svu pompu koju samo oni mogu da nachine.
Nick

09. 11. 2018 - 10:03

Piše se "bio" a ne "bijo"
L Dabanović

09. 11. 2018 - 05:11

Poštovani Miroslave svi smo mi unazad 100g učili istoriju od istoričara-koji su pisali istoriju po poruđžbini kako im se plati a ne kakva je bila stvarna prošlost.Danas ko je završio i osnovnu školu ne trba mu bit istoričar da shvati da je srpski narod pokojni narod/nestao jer se za njega 500g /15 pasova/ nijje dizalo ni glasa odbrane a kamoli ustanka.Zna se da narod koji ropstva dopadne ako oće da opstane mora ponavljat ustanke do oslobođenja.A jasno je da bilo koji narod mirno robuje i rađa se pod drugim narodom 4 do 5 pasova-TAJ NAROD ZANAVIJEK NESTAJE/ PRETAPA SE U NEKI DRUGI ILI NEKI NOVI.Pa mislim da tu nema istoričara pa bili i crnogorski-ako pišu da je srpski narod opstao braneći ga petovjekovna mirna raja/milet-koja je živjela pod Turskom i prcalo i množilo tursko podaništvo.Da dodam pa i jezik naroda otrcana srpstva Srbije nije onaj koji im je 'čopavi Vuk' poklonio da bi šeta Evropom.Evo i sama 'pobuna protiv dahija' govori kako se onda pisalo. http://www.boske.rs/stranice/b
gorstak

09. 11. 2018 - 10:12

ovaj dabanovic je ocigledno velike skole zavrsio !!!Ajde bjezi jadan ne prosipaj se odje na portalu !!!ko zna da li si ti uopste dabanovic ??
Mislit i ruže brat nije isto

09. 11. 2018 - 07:08

"Po mom mišljenju knjaz Danilo je drugi najveći crnogorski državnik u istoriji, poslije Ivana Crnojevića, a to zato jer je hrabro i energično preveo Crnu Goru iz teokratije - jednog neozbiljnog državnog uređenja - u svjetovnu državu monarhističkog tipa, kakve su bile i mnoge druge evropske države u tom vremenu." Ne bih da se upuštam u raspravu ko je bio najveći drzavnik u istoriji CG, nego da ukažem na notornu činjenicu da je 85 godina (najmanje) prije Danila duhovnu od svjetovne vlasti razdvojio Šćepan Mali. To da je ubijen po pašinom nalogu je "priča za malu decu."
Baš te žalim

09. 11. 2018 - 17:08

A SILOVANJE BJELOPAVLIĆSKIH DJEVOJAKA OD STRANE DANILA I NJEGOVIH PERJANIKA''''??????!!!!!
Marko Dj

09. 11. 2018 - 07:58

Potpuna laž za Stambolića, već su bili utvrđeni kandidati za predsjednika SRJ i zaključene kandidature kad je Stambolić nestao. To je lako provjeriti, ali Milošević mora biti kriv za sve, to jest Srbi.
)

09. 11. 2018 - 09:45

http://www.boske.rs/index.html
Neozbiljno

09. 11. 2018 - 11:38

Ovo je već humor da je Đinđić ubijen zbog osvete za Miloševića.. pa i ptice na grani znaju da su ga isti ti izdali 2001. pa zašto bi ga onda svetili 2003.. Ubili su ga jer su se bojali za sebe da ne budu izručeni, a ne zbog Miloševića
Milo Vujović

09. 11. 2018 - 15:13

Urednici,štoje sa Mojim komentarom,nije protiv Vlasti,neobjaviti taj komentar može samo neki Anti Crnogorac koji podržava Krvnike karađorđevića koji su Uradili Nezapamćen Zločin Crnoj Gori i Crnogorskoj Naciji !! Komentar ste morali puštiti ako ne zbog Nikoga,Onda Zbog Kostiju Naše Braće i Sestara njih Viš od 10.hiljada što su Brutalno Pobijeni i Poklani od srbijanskih RATNIH ZLOČINACA karađorđevića i Domaćih izdajnika !!
istoričar

09. 11. 2018 - 20:04

zašto stalno pojedinci provlače laž da je Šćepan mali ubijen po nalogu skadarskog paše kada se zna da je ubijen po nalogu Petrovića???
Novi komentar