Miodrag VLAHOVIĆ: 2018.

Crnogorska 2018. svakako je veselija od tragične i tužne crnogorske zbilje od prije jednog vijeka, ali su izazovi i potrebe našeg društva i naše politike pred problemima vrlo sličnih povoda, motivacija, nakana i pozadine kakvi su bili oni što su izazvali i sproveli crnogorsku 1918.
Objavljeno: 09. 11. 2018 - 07:04 Promjenite veličinu teksta: A A A

» Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

Stotinu je godina prošlo od događaja koji je označio ukidanje Crne Gore. Država, odnosno države - i ona koja je bila zajednička, SFRJ, pa onda ona u kojoj je Crna Gora bila dobrovoljni talac, posebno (i njen obrazovni sistem i kulturni obrazac na koji su bile naviknute generacije), nisu nam mnogo pomogle u razumijevanju dubine crnogorske tragedije koja se tada desila, pod stražom vojske koju su i njeni komandanti zvali okupacionom, na izrežiranom zboru nakalemljenih epiteta ,,velike“, ,,narodne“ i ,,skupštine“ srpskog imena, a koji je bio samo uvod u dvadesetogodišnje stradanje i zatiranje Crne Gore i Crnogoraca, nebrojene i zaboravljene nesreće, muke i pogibije.

Stoljeće je trebalo Crnoj Gori da se vrati na političku mapu. U drugoj Jugoslaviji je, istina, napravljen ,,polu-korak“, ali su krhke kulise takve crnogorske državnosti, sa i bez znaka navoda, bile laka meta ,,dešavanja naroda“ i birokratske kontrarevolucije s početka devedestih godina prošlog vijeka.

Obnova crnogorske države, opredmećena majskim referendumom 2006, čiji ishod bez sukoba i krvi predstavlja naše najveće dostignuće, i nedavnim pristupanjem Alijansi, u drugim bi okolnostima, kulturama i nacijama značio vraćanje u normalne tokove i okretanje obnovi svih potencijala države i društva. Jasno je svima da od toga kod nas (još) nema mnogo napretka i da je iskijavanje povijesnih zabluda i stereotipa, kompleksa i neznanja, dugi i bolni proces, koji zahtijeva upornost, strpljenje i odlučnost, prije svega od onih koji su izabrani da vode i predstavljaju državu. Najnoviji događaji - a tako stari i već viđeni - kakav je bila i preksinoćna manifestacija u Budvi, ukazuju nam na istinu da su država Crna Gora, njena suverenost i naši nacionalni/ državni interesi - za neprijatelje naše zemlje - samo provizorijum, prelazna etapa, privremeno mučno stanje koje ,,neće i ne može dovijeka trajati“...

Zato je svaka autentična odluka i opredjeljenje crnogorskih vlasti - od važnih vanjskopolitičkih poteza, preko svrstavanja u evroatlantske političke i odbrambene sisteme i organizacije, do pojedinačnih akata samoodbrane i samopoštovanja - dočekana na nož, izložena ruglu i orkestriranim napadima, i kod nas i - znate već đe. Da ne pominjemo sada te prizemne ali, u nekim interpretacijama, i prilično složene zamjene teza, podvale i propagandu, o čemu su ovih dana precizno i tačno pisali Bešlin i Nikolaidis.

Za današnu Crnu Goru - i za sve nas u njoj - bitna je spoznaja da se oni kojima Crna Gora kao država ništa ne znači i za koje su bitne odrednice naše kulture - identitet, jezik i crkva - pretjerivanje, radikalizam i ,,dokaz“ o nekakvom crnogorskom, odnosno ,,montenegrinskom“ ,,nacionalizmu“, ne mogu umilostiviti mantrama i bajalicama o ,,razvijanju ustavnih sentimenata“ (to je zaista biser!) i naivnim konstrukcijama o ,,ustavnom patriotizmu“. Istina je, sve to zvuči ,,moderno“ - ali je crnogorski slučaj sasvim drukčiji od istorijskog primjera koji je bio povod teoriji o ustavnom patriotizmu.

U Crnoj Gori je ,,problem“ - što postoji Crna Gora. Naša je muka što se opozicija ili aktivno bavi negiranjem svega crnogorskog, ali i svih onih vrijednosti i plemenitog dijela naše tradicije međusobnog poštovanja i solidarnosti ljudi različitih vjera i nacija, ili aktivno ćuti na takve pokušaje, dešavanja i politiku. Ukratko: imamo opoziciju Crnoj Gori i njene neznavene domaće pomagače i, ne tako naivne, inostrane.

Odlučna i beskompromisna odbrana nacionalnih/državnih interesa je najbolja platforma i preporuka za iskrenu i djelotvornu (i legitimnu!) kritiku vlasti. I obrnuto: nedostatak bilo kakvog refleska po prvom pitanju, čini bavljenje drugim problemom sasvim neubjedljivim i nekredibilnim. To je uzrok seriji poraza, s jedne, i nizu pobjeda, s druge strane.

Srećom po Crnu Goru - u mnogim sudbonosnim i istorijskim odlukama od 1997. naovamo. Zato je 2018. crnogorska godina svakako veselija od tragične i tužne crnogorske zbilje od prije jednog vijeka, ali su izazovi i potrebe našeg društva i naše politike pred problemima vrlo sličnih povoda, motivacija, nakana i pozadine kakvi su bili oni što su izazvali i sproveli crnogorsku 1918.

(Autor je nekadašnji ministar inostranih poslova i naš prvi ambasador u SAD. Sada je crnogorski ambasador pri Svetoj Stolici. Stavovi i mišljenja iznijeti u tekstu ne odražavaju nužno zvanične pozicije Crne Gore.)

Komentari: 11

Dark knight

09. 11. 2018 - 08:50

Ono što Crnoj Gori fali je više javne, argumentovane priče o prošlom i o budućem, pa nam ne bi događaji kao što je ova lakrdija u Budvi toliko smetali. I ne bi bili u situaciji da nam neko kao ovaj. Vlahović tumači stvari jer i najslađa istina je gorka kad iz takvih usta iziđe!
Kocka je bačena

09. 11. 2018 - 13:53

Slažem se.
Objektivni

10. 11. 2018 - 01:21

Ne slazem se . Mićove analize su sjajne . Naravno za one koji su pismeni i znaju da čitaju . Bravo ambasadore. Puno si posla u Italiji obavio za dobro Crne Gore. A ljubomorni ? Sta da se čini , uvjek ce ih biti .
Mihailo,Bgd

09. 11. 2018 - 11:08

Lijepo opisano i vjerno proumačeno. Ali cg džavu treba osloboditi od subverzzivnih anticrnogorskih aktivnosti koje ruše stabilnost države. Vi ste u vladajućoj pol. nomenklaturi i vi treba da stavite u pogon imuni i represivni sistem cg države i da je oslobodite od jasno pokazanih i prikazanih protivnika.Nije dovoljno opisivanje i tumačenje treba stanje mijenjati!
Boban Bg

09. 11. 2018 - 12:16

Jesi li se čuo sa Purkom. Zajedno ste osnivali Cdu kojii je promjenio ime u Crnogorska! Imaš li ikakav stav o crnogorskim konvertitima i sinekurcima?
BU

09. 11. 2018 - 14:25

Pročitaj tekst, piše tamo.
Boban Bg

09. 11. 2018 - 17:17

To je o gluposti zvanoj "ustavni patriotizam". Govorim o davanju legaliteta Crnogorske tima što im je mozak Tamo daleko.
Савле

09. 11. 2018 - 20:54

Како то да Мило путује у Париз на прославу 100 од побједе, а само се у Гори Црној забрањује прослављање. И то српском народу.
Objektivni

10. 11. 2018 - 01:25

Ko smeta srpskom narodu da slavi - u Srbiji . A ipak najbolje da slavi u Francuskoj , jer kako je kazao Klemenso( tadašnji predsjednik francuske Vlade ) : " Srbi su dosli za repovima francuskih konja" . Pretpostavljam da tadasnji francuski premijer nije znao sta prica . Zar ne ?
Мирослав Ђукић

11. 11. 2018 - 02:21

Има један Дизнијев лик, по имену "Прока Проналазач". Он увек пронађе нешто ново, до тада невиђено! Одавно знам Мића и он ми, однекуд, највише личи на Проку Проналазача - ликом и делом. Мићо вазда пронађе нешто што раније нико знао није. Нпр. "затирање" ЦГ на Подгоричкој скупштини. Иновација!
Миодраг

13. 11. 2018 - 05:18

Мирославе, не млати.
Novi komentar