Na Sutormanu i Volujici

Kako je SPC devastirala spomenike kulture kod Bara

U Baru se mogu vidjeti još dva primjera devastatatorskog odnosa SPC prema kulturnoj baštini i svojevrsnog, kako se često može čuti, obilježavanja teritorije.
Objavljeno: 17. 11. 2018 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Krajem dvadesetog vijeka i početkom ovog, crnogorsku kulturnu baštinu zadesio je devastatorski talas čiji je cilj, bio i ostao, da se nastavi kontinuitet prekrajanja nacionalne kulturne baštine. Posebno su u tom periodu stradali sakralni spomenici kulture, najviše oni kojima gazduje MCP Srpske pravoslavne crkve. Riječ je o kontinuitetu prekrajanja koji je zabilježen na čitavoj teritoriji Crne Gore. Sa jednim od  drastičnih primjera izvođenja tih radova javnost se upoznala primjerom iz Bara.

Prije par nedjelja moglo se to pročitati i vidjeti na primjeru Rumije i kulta Svetog Vladimira. Mogli smo se upoznati kako Srpska pravoslavna crkva besprizorno mijenja i zatire istorijsko nasljeđe Crne Gore rušeći kult Svetog Vladimira.

U Baru se mogu vidjeti još dva primjera tog odnosa SPC prema kulturnoj baštini i svojevrsnog, kako se često može čuti, obilježavanja teritorije.

Naime interesantno je da se oba primjera koja ćemo navesti nalaze na dominantnim i prepoznatljivim visovima u okolini Bara. Kao i Rumija. Visovima po kojima je Bar poznat.

Crkva na Sutormanu: Prvi primjer vezan je za Sutorman. Sutorman je planina u opštini Bar. Nastavlja se na Rumiju, od koje je odvojen prevojem Sutorman. Najviši vrhovi planine su Široka Stranica (1185) i Vrsuta (1183 m).

sutorman2Kada danas dođete do prevoja Sutorman nećete moći da ne primijetite novosagrađenu i još nezavršenu crkvu stotinjak metara udaljenu od puta.

U literaturi se može pročitati da je na tom mjestu postojao sakralni objekat po kojem je i čitavi Sutorman dobio ime. Pretpostavlja se da je crkva bila posvećena Sv. Romanu.

I zbilja, u neposrednoj blizini novosagrađene crkve vide se temelji starije, nažalost nedovoljno istražene crkve.

Podaci o crkvištu na Sutormanu 1962. godine publikovani su u monografiji o Starom Baru profesora arhitekture Đurđe Boškovića.

On je tada o crkvi Sv. Romana i Sv. Marka na Sutormanu zapisao: 

“Gotovo u samom sedlu Sutormana, prema Limljanima, nalaze se ostaci jedne male usuvo zidane kapele koju meštani nazivaju crkva sv. Romana i sv. Marka. Jedna crkva sv. Romana pominje se međutim prilikom postavljanja granica sela Limljana u Milutinovoj povelji Vranjinskom manastiru iz 1318. god. Nije otuda isključeno da je suhozidina na Sutormanu postavljena na mestu na kome se nekada nalazila ova crkva”, piše on tada.

sutorman3

U prilog toj tvrdnji može se naći i podatak u knjizi Studia antibarensia dr Sava Markovića. On iznosi podatak da su u okolini Bara karakteristični sanktoremski toponimi, koji su dobili ime po svecima i zaštitnicima, svjedočeći o slovenskoj simbiozi sa romanskom (mikro)toponimijom područja živog bilingvizma: Sutorman< Sanctus Romanus.

Tako da o toj staroj crkvi danas nećete puno pročitati ni saznati, ali će vas na prevoju Sutorman dočekati objekat koji će svojim stilom govoriti o tradiciji na ovom prostoru.

Crkva na Volujici: Crkva Sv. Ilije na Volujici bio bi drugi primjer današnjeg neimarskog zamaha koji SPC sprovodi na tradicionalnim sakralnim objektima ovdašnje kulturne baštine.

Takođe, kod Boškovića u navedenom djelu Stari Bar može se pročitati kratak citat o ovoj crkvi.

Bošković piše o Crkvi Sv. Ilije na Volujici:

“Iznad novog Bara, na grebenu Volujice, nalazi se crkvica sv. Ilije, koja je u cjelini obnovljena prije nekoliko desetina godina, kako mještani kažu na starim temeljima od kojih se danas više ništa ne vidi”, navodi on.

Drugim riječima, nije stigla ni da bude naučno obrađena ni tada, a posebno ne danas kada je prošla kroz neimarsku mašineriju SPC.

Ta crkva na Volujici je danas sastavni dio novosagrađenog SPC manastira posvećenog Svetom Sergiju Radonješkom, koji se odomaćio kod lokalnog stanovništva pod kraćim nazivom – ruski manastir. On se nalazi u selu Mikulući pod planinom Rumijom, nedaleko od Bara.

Na sajtu MCP SPC može se pročitati da je manastir izgrađen prilozima pravoslavnih Rusa i vjernika iz Bara i okoline. Poseban doprinos dali su: Vitalij Ivančikov iz Novosibirska kao i najveći priložnik  Velimir – Milo Dragović iz Bara, koji je pokazao izuzetan trud u izgradnji manastira.

Manastir je osveštan 19. jula 2009. godine,  a onda je 2. avgusta 2015. godine volšebno dobio na poklon i obnovljeni hram Svetog Proroka Ilije na Volujici, koji je pripojen kao skit novosagrađenom manastiru Svetog Sergija Radonješkog.

crkva-svetog-ilije-volujica

O tom događaju i kako je Crkva Svetog Ilije na Volujici postala Skit Svetog Proroka Ilije može se takođe pročitati na sajtu MCP SPC:

"Njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa sveštenstvom i monaštvom Mitropolije crnogorsko-primorske i vjernim narodom osveštao je na Ilindan 2. avgusta 2015. godine obnovljeni hram Svetog Proroka Ilije na Volujici i u njemu služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Od osvećenja na Ilindan 2015. godine hram Svetog Proroka Ilije je pripojen kao skit novosagrađenom manastiru Svetog Sergija Radonješkog. Postoji narodno predanje da je, skoro istovremeno sa crkvom Svetog Jovana u manastiru na Ribnjaku, kraljica Jelena Anžujska, žena kralja Uroša I Nemanjića, sagradila u 13. vijeku i crkvu Svetog Ilije na brdu Volujici, iznad barskog zaliva“.

O tome da li su se oko svih ovih gradnji, pregradnji, nadogradnji i poklanjanja pitale službe i institucije koje se bave zaštitom kulturnih dobara suvišno je postavljati pitanje. Crkveni graditeljski master plan nema vremena za takve “sitnice” kao što su građevinske dozvole, konzervatorski uslovi, arheološka istraživanja...

Da ne bi bilo zabune o tome su se iz SPC izjasnili i prilikom posljednjih dešavanja na Rumiji. Oni su tada rekli da ,,ništa na Rumiji ovih dana nije rađeno u tajnosti“. Sad, u tajnosti možda nije, ali u suprotnosti sa zakonskim normama, jeste. Kao i nebrojeno puta do sada.

Ivan KERN

 

Komentari: 11

Стара Црна Гора

17. 11. 2018 - 02:49

О чему год да зборите, само једно те исто, како је Митрополија нешто девастирала. А чак и на вашијем сликама види се да је све доћерано у ред и љепоту. Прије но што се Митрополија довати нечега, то је све у расулу и пропасти. Да је среће, богоми, требало би их молити да "девастирају".
xy

17. 11. 2018 - 09:24

Izvini prijatelju ali stvarno si malo tupav. To što ti ptičaš je kao da ustaše kažu za most u Mostaru koji su porušili da su izgradili novi koji je jepši. Da li uopšte ti znaš šta pričaš?
Стара Црна Гора

17. 11. 2018 - 12:24

То што ми речеш malo tupav није никакво вријеђање колико је кад се ти извињаваш. Како разумјети извињење од онога који до подне мрзи себе а од подне цијели свијет?! Мост у Мостару није љепши но што је прије рушења био, а Митрополија није ништа порушила, но је порушено подигла, поготову не неки културно-историјски споменик непроцјењиве вриједности. То што Керн и Ћосовић (може бити да си ти један од њих) пишу којешта, важно је колико и лањски снијег. Црна Гора има стручне службе које са Митрополијом и са сваким другим ко обнавља треба да буде у сарадњи. Митрополија се не мијеша у обнову споменика који јој не припадају, нисам чуја да су иједну џамију они обнављали. Њихов подвиг је племенит.
B. Šćepanović

17. 11. 2018 - 07:38

G-dine Kern, da su čekali da se razriješe "sitnice" kao što su konzervatorski uslovi, arheološka istraživanja i, zatim, dobije građevinska dozvola u ovakvo uređenoj državi, sve bi bilo u raspadu i ruševinama - bar mi stariji pamtimo takve slike naših hramova. I Vi to dobro znate! Ovako, izgrađeno je, restaurirano i obnovljeno oko 630 crkava i manastira, i svi su u svojoj funkciji. Dok jedni grade, drugi su gotovo sve uspjeli uništiti i razgraditi!
Max

17. 11. 2018 - 12:16

I poslije nekoliko vremena ce te "restaurirane" crkve biti "stare" 500 god. (poput one na Rumiji) i ko dirne u njih, dirnuo je u SPC i citavo srpstvo. Tu je problem ...
Rašo

17. 11. 2018 - 07:50

Kao što je devastirala sve po Crnoj Gori i učinila ogromnu štetu crkvenom kulturnom dobru naše zemlje. Skidali su freske Crnogorskih svečeva sa zidova i crtali Srbbske svečeve i likove a na nekim i ratne zločince. Niko ih nije kontrolisao. Neke devastacije teško da se mogu više ispraviti.
Mirko Bgd.

17. 11. 2018 - 07:57

Ovo je očigledan primjer nasilja đe se pokazuje slabost i da Crna Gora nije dovršena država.Aktuelana vlast je saučesnik u ovom zločinu i teško je opravdati njihovo nečinjenje.Zatiranje tragova kulture je kulturocid nad jednim narodom ,a u Crnoj Gori SPC je već obavila pola posla.Da li će neko jednoga dana zbog ovoga odgovarati?
RAM

17. 11. 2018 - 10:25

Za Raša : Ala ste Vi maštoviti g-dine Rašo! Koji su to crnogorski sveci "skidati", u kom se hramu to desilo?!
Zoran

17. 11. 2018 - 14:27

Spc u crnoj gori treba staviti pod zabranu.
Rovare, rovare,...

17. 11. 2018 - 19:21

Ko krdo veprova.
Мирослав Ђукић

27. 11. 2018 - 08:56

На слици се виде новоизграђене цркве. Прва, она у Суторману, налази се поред остатака старе. Како то може бити девастација?
Novi komentar