Ministar finansija, Darko Radunović kazao je da je u prošloj godini ostvarena stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto, a BDP je nominalno iznosio 4,29 milijardi eura.
“Tekući prihodi sa primicima od povraćaja datih kredita i donacija u prošloj godini iznosili su 1,57 milijardi, što je 0,87 odsto manje od planiranog i čini 36,4 odsto BDP-a”, naveo je Radunović u Skupštini.
Poslanici uz Predlog zakona o završnom računu budžeta raspravljaju i o Izvještaju o reviziji predloga Zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu i godišnjim Izvještajem o izvršenim revizijama i aktivnostima Državne revizorske institucije (DRI) od oktobra prošle do oktobra ove godine.
Konsolidovani izdaci su, kako je precizirao Radunović, iznosili 1,8 milijardi i veći su 2,9 odsto u odnosu na planirani iznos i 11,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Oni su iznosili 41,9 odsto BDP-a.
“Gotovinski deficit budžeta iznosio je 236,86 miliona i čini 5,5 odsto BDP-a”, rekao je Radunović.
Prema njegovim riječima, tekući izdaci finansirani su iz tekućih prihoda čime je ispunjen jedan od glavnih ciljeva definisanih Fiskalnom strategijom.
„Korigovani gotovinski deficit iznosi 250,85 miliona eura odnosno 5,83 odsto BDP-a“, kazao je Radunović.
U strukturi primitaka odnosno tekućih prihoda, najveći udio je od poreza 63,29 odsto ili 971,1 miliona eura i od doprinosa, 494,95 miliona.
„Preostali iznos čine naknade od 18,97 miliona eura, takse 13,61 milion i ostali prihodi 35,72 miliona eura“, dodao je Radunović.
Poreski prihodi budžeta su, kako je rekao, veći 9,5 odsto u odnosu na 2016. godinu ili 84,6 miliona u nominalnom iznosu, prvenstveno zbog poreza na dodatu vrijednost (PDV) koji je 48,5 miliona veći u odnosu na 2016. i prihoda po osnovu akcize koji je veći 42,4 miliona.
„Kapitalni izdaci iznosili su 287,88 miliona eura i 7,4 odsto su bili veći u odnosu na plan budžeta, najviše zbog intenziviranja radova na prioritetnoj dionici autoputa Bar-Boljare“, rekao je Radunović.
Državni dug je, kako je podsjetio, iznosio 2,63 milijarde eura, od čega je spoljni 2,21 milijardu.
„Neizmirene tekuće obaveze budžeta iznosile su 77 miliona“, dodao je Radunović.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Branko Čavor, rekao je da dokument o kojem se raspravlja daje upute o načinu za vođenje ekonomskih politika u narednom periodu.
On je naveo da je Vlada u prošloj godini bila posvećena ekonomskim pitanjima i da je ostvaren jedan od ciljeva koji se odnosi na obezbjeđenje fiskalne konsolidacije.
Čavor je saopštio da je BDP po stanovniku iznosio 6,9 hiljada eura, po čemu je Crna Gora uz Hrvatsku lider u regionu.
„Ovakvim rezultatima ćemo sigurno doći do boljeg kvaliteta života građana“, kazao je Čavor.
On je dodao da su strane direktne investicije, kao pokazatelj sigurnosti tržišta za strane ulagače, u stalnom rastu i da su prošle godine bile 30 odsto veće.
Čavor je saopštio i da je javni dug prošle godine bio na nivou od 65 odsto, kao i da bi u ovoj trebalo da dostigne 70 odsto, nakon čega se očekuje smanjenje na oko 60 odsto u 2020. godini.
„Takav javni dug je posljedica velikih investicionih projekata“, naveo je Čavor.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Branko Radulović, poručio je građanima da sve što čuju shvate sa rezervom i dobro o tome promisle.
„Ništa nije utemeljeno ni u svjetskoj dobroj praksi, ni svijetloj budućnosti Crne Gore. Ministre, mogao bih da vas rasturim kada je u pitanju prošla godina, ali neću ništa oko toga“, kazao je Radulović.
On je poručio da se ekonomija ne može naučiti ako neko nije strašno promišljen i ako mnogo ne zna.
„Ja premijeru Dušku Markoviću ne zamjeram što nije vrhunski ekonomista, ali zamjeram vama ministre (Radunović) što ne podučite njega i ostale ministre da ne prave gluposti“, rekao je Radulović.
Poslanik Socijaldemokrata (SD) Boris Mugoša, kazao je da je u Završnom računu budžeta za prošlu godinu pozitivno to što su tekući izdaci finansirani iz tekućih prihoda.
„Pozitivan je i podatak da je u prošloj godini kapitalni budžet ostvaren iznad plana“, smatra Mugoša.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, objasnio je da je na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, izdvojio mišljenje jer smatra da je u izvještaju o reviziji Završnog računa, koji je uradila DRI, postojala politička motivacija da se potezi pojedinih mnistarstava ne prikažu kritički.
On je kazao da je puno izazova u crnogorskoj ekonomiji koji se ne mogu završiti za jednu budžetsku ili kalendarsku godinu, ali da se mora raditi iz godine u godinu da se ti izazovi smanjuju.
„Jedno je što planiramo u budžetu, a drugo šta se dešava realno i koliko uspijemo da ostvarimo. Svi ćemo se složiti da nam treba stabilnost finansija, razvoj i vladavina prava“, rekao je Konjević.
On je kazao da je rast BDP-a 4,5 odsto.
„Da li ljudi žive bolje od 4,5 odsto koliko je rast BDP-a“, pitao je Konjević.
On je kazao i da je najgore što može da se desi da se donese zakon koji se ne poštuje, kao i da je u tom slučaju bolje da on nije ni donijet.
