OD AUSTRIJSKE DO SRPSKE OKUPACIJE

Milutinović je odmah počeo opsežne pripreme za borbu

Planovi ustanika su srpskoj vojsci i bjelašima bili poznati do najsitnijih detalja. Zatim je otpočelo njihovo jako grupisanje „i sa manje bolećivosti“. Bjelaši iz Njeguša, Bajica, Konaka i Dobrskog Sela su u velikom broju došli na Cetinje da budu na usluzi srpskoj vojsci. Takav pokret osjetio se i iz udaljenijih krajeva, pa je ustaničko vođstvo riješilo da hitno blokira Cetinje
Objavljeno: 10. 12. 2018 - 06:40 Promjenite veličinu teksta: A A A

» Piše: Slobodan ČUKIĆ

Mitrofan Ban je dojavu Steva Drecuna dostavio Dragutinu Milutinoviću 18/31. decembra 1918. godine. Milutinović navodi da mu je doušnička poruka od popa Steva Drecuna, posredstvom Mitrofana Bana dostavljena odmah nakon razgovora sa Ristom Popovićem (18. decembra po novom kalendaru): „Odmah posle toga uđe đakon mitropolita Mitrofana Bana, koji mi predade jedno pismo, u kom se govorilo o pobuni: Početak akcije očekuje se ovih dana, od prilike u idući petak, 21. ov. m. Odlazak g. Jovana Plamenca sa Cetinja za Crmnicu, biće znak za početak akcije.

Pokretači se nadaju sigurnom uspjehu. Imaju neke veze sa inostranstvom, preko Skadra. Ljubotin, 18. dec. 1918, god. Odani Vam Pop Stevo Drecun, s. r.“ (Zabeleške generala Milutinovića, Arhiv SAN, Beograd, 11441/11443, 1-8). Ovo pojašnjava i činjenicu da ustanički izaslanik kapetan Abramović nakon sastanka na Milušinom Počivalu (17/30. decembra 1918) nije uspio da stigne do đenerala Vučinića jer su ovog vlasti u Podgorici uhapsile još 19. decembra 1918. godine (po novom). Sa Vučinićevim hapšenjem je povezana i neuspješna akcija ustaničkog Rovačkog bataljona koji je u sadejstvu sa piperskim ustanicima, a pod komandom Milutina Vučinića, trebalo da učestvuje u napadu na Podgoricu.

PRIPREME

Komandant srpskih okupacionih trupa Dragutin Milutinović piše da su „sva dalja naprezanja moja bila upravljena na to da odbranim Cetinje. Toga radi sam u toku 19. i 20. decembra nastojavao da iz Kotora prebacim oružje i municiju za crnogorske dobrovoljce kojih se tada na Cetinju na raznim službama nalazilo oko 300. Delovima 2. Jugoslovenskog puka u ukupnoj jačini od oko 250 boraca naredio sam pripravnost. Dve zaplenjene brdske haubice koje sam ranije bio privukao iz Skadra pripremio sam za dejstvo. Istovremeno je i Izvršni narodni odbor – nezavisno od mene – mobilisao „cetinjsku omladinu“ ... I Izvršni Narodni Odbor je takođe izvršio izvesno grupisanje snage, koja je stajala na njegovom raspoloženju, isturivši na ivici varoši, u pravcu Kotora i Rijeke, slabija odelenja cetinjske omladine i drugih dobrovoljaca. Istog dana posednut je vis „Kabao“ na južnoj strani Cetinja, za koji je kasnije ... utvrđeno da je bio namenjen za mesto na koje je imao doći Jovan Plamenac kao đeneralisim radi upravljanja u napadu na Cetinje i radi eventualnih pregovora“ (Milutinovićev izvještaj komandantu II armije u Sarajevu od 2. januara 1919. godine, „Skrivana strana istorije“, Tom I, 147). Dakle, Milutinović je još 19. decembra počeo da vrši opsežne pripreme za borbu.

Pored navedenog kaže da je 20. decembra uspio da dostavi depešu komandantu II jugoslovenskog puka u Kotoru da odmah po prijemu pod komandom jednog hrabrog oficira uputi preko Njeguša za Cetinje jednu četu sa jednim vodom brdske artiljerije „sa zadatkom da rasteraju pobunjenička odelenja na ovome pravcu“ (isto, 147). Na jednom mjestu Milutinović navodi da je uveče 20. decembra (po novom) obavijestio podređene da je riješio „da vojničkim merama vaspostavi red“.

Budući da „se na visovima oko Cetinja opažaju izvjesne, slabe grupe naoružanih ljudi, koji svoje namjere još nijesu otkrili“, naredio je da se „pod komandom pouzdanih oficira“ pošalju četiri naoružane čete za osiguranje gradskih bokova i to 1) 25 ljudi na Kabao, 2) 25 ljudi na Depozit i dalje na kuću Kasoma, 3) 25 ljudi na Jabuku, 4) 30 ljudi ka Bokovu i Kosijerima. Osim toga, naredio je da se formiraju Kotorska i Riječka kolona s tim da prva krene ka Kotoru radi uspostavljanja telegrafske i telefonske veze sa Kotorom i radi obezbjeđivanja saobraćaja na tom pravcu – dok je drugoj koloni naloženo da krene ka Rijeci sa istim zadatkom koji je dat i Kotorskoj („Skrivana strana istorije“, Tom I, 115).

BJELAŠKO OKUPLJANJE

„Planovi zelenaša poznati su bili protivničkoj strani do najsitnijih detalja, zatim je otpočelo njihovo jako grupisanje i sa manje bolećivosti (podvukao S.Č.) Bjelaši okolnih plemena; Njeguša, Bajica, Konaka i Dobrskog Sela u velikom broju došli su bili na Cetinje da budu na usluzi redovnoj vojsci ako dođe potreba da se Cetinje brani. Takav pokret osjetio se i iz udaljenijih krajeva, pa je zelenaško vođstvo riješilo da hitno blokira Cetinje. Tako je 23. decembra u veče oko Cetinja zatvoren obruč, ali se sa akcijom još uvijek otezalo“, piše Nikola T. Zec (feljton „Zelenaši“ u „Monitoru“, 28. nastavaka od 12. avgusta 1994. do 10. marta 1995).

ŠTAB

“Komandant ustanika Krsto Popović bio je smješten sa svojim štabom kod Barutane u Bajicama. Sa sobom je imao 180 vojnika (100 koji su pripadali Zapadnom sektoru i 80 sa prostora Istočne kolone). Štab Krsta Popovića sačinjavali su ljudi iz raznih crnogorskih plemena“, piše Novak Adžić („Kraj Božićnog ustanka - nastavak patnje i stradanja rodoljuba“). Dragutin Milutinović navodi da su 21. decembra (po novom) u „pobunjenički štab“ u Bajicama „od strane Izvršnog narodnog odbora upućeni crnogorski brigadiri Jovan Bećir i Milutin Vukotić, i još neka uticajna građanska lica, sa zadatkom da se obaveste o namerama pobunjenika i da pokušaju da ih skone na mirne razgovore“.

„Ovi su se delegati istoga dana vratili sa saopštenjem da su pobunjenici nepomirljivi i da su rešeni na borbu, ako se njihovi zahtevi odmah ne ispune. U ovakvom tumačenju pobunjeničkih namera naročito je padao u oči brigadir g. Jovan Bećir“, piše Milutinović (Skrivana strana istorije, Tom I, 148). Novak Adžić piše da su crnogorski ustanici iz Katunske nahije 20. decembra krenuli ka Cetinju i postepeno zauzimali određene pozicije, prema ranijem dogovoru. Položaje oko Cetinja zauzeli su 21. decembra 1918. („Kraj Božićnog ustanka - nastavak patnje i stradanja rodoljuba“).

JANKO VUKOTIĆ

Dimitrije Dimo Vujović navodi da su oficiri Katunske nahije na sastanku od 17. decembra/30. decembra 1918. na Milušinom Počivalu odlučili pored ostalog „da se pazi na Janka Vukotića koji je bio na Čevu kod svoje kuće“ („Cetinje u danima ujedinjenja krajem 1918. i početkom 1919. godine“, Zbornik „Revolucionarni pokret u srezu cetinjskom 1918-1945. godine“, Istorijski institut Crne Gore, Titograd, 1988, 15-16). Uprkos tome Vukotić je uspio da 20. decembra (po novom) umakne ustanicima iz kućnog pritvora sa Čeva i neopaženo pođe na Cetinje i stavi se pod zaštitu srpskih okupacionih trupa. “Organizovana je za njim potjera ali bez uspjeha”, kaže D. Vujović (isto).

Komentari: 27

Rašo

10. 12. 2018 - 07:50

Nikad Crnoj Gori nije hvalilo špijuna i izdajnika. To je jedan fenomen koji i danas posmatram kod potomaka tih istih bjelaša. Izdali bi svoju državu i pucali na svoj narod samo kad bi bili u poziciji.
OBRATI PAŽNJU

10. 12. 2018 - 08:04

Dovoljno je pročitati šta je Janko Vukotić rekao kralju Nikoli prije odlaska ,istog,iz zemlje.Njegove riječi odslikavaju situaciiju u CG u to vrijeme.Kako neko reče,,PALO JE ŠTO JE BILO SKLONO PADU!!!!
@

10. 12. 2018 - 08:43

Gurnuto je i sto nije bilo sklono padu
Bodin

10. 12. 2018 - 08:52

Janko Vukotic je rdjavo postupio 1918 prema Crnoj Gori, kralju Nikoli i dinastiji Petrovic Njegos. Opjevao ga je (Janka Vukotica) taman kakav je bio tada tacno dr Ivo Jovicevic u spjevu "Kaplje zuci", Zeneva, 1919. Ta pjesma pocinje ovim stihovima: "Janko stara serdarino/sa sred Ceva krvavoga/ sto obruka divno ime/tvoga roda lijepoga/. " itd. Drugi put nastavak pjesme dr Iva Jovicevica, zelenasa i diplomate, inace istog ujaka Peka i Vlada Dapcevica.
što se toga tiče

10. 12. 2018 - 10:12

ima i knjiga ,,krvavi album Petrovića i svašta u njoj ,da živ čovjek nevjeruje
Janko je čestit čovjek

10. 12. 2018 - 10:53

– Не бојте се, људи! – чујем очев глас. – Шта вам је, браћо, побогу! Не плашите се, наша војска ће бити овде и штитиће град у случају напада. Смирите се, кад вам кажем. Још нема никакве опасности… Упркос овим речима, видело се да грађани, збуњени неочекиваним одласком из града и преплашени вестима о повлачењу српске војске, које су и до њих допрле, као да нису поверовали. Чајнички прваци су ћутали, али се на свачијем лицу оцртавала крајња забринутост. – Послушајте ме – рече напослетку мој отац. – Видим да ми нисте поверовали. Оставићу овде моју кћер Василију. Она ће бити с вама у граду… Настаде комешање. – Чујете ли што вам рекох! – отац повиси тон. – Смирите се и не бојте се! С вама је моја кћер Василија… Свет, најзад, поверова и поче да се разилази.
Janko je čestit čovjek

10. 12. 2018 - 10:54

Пошто је срећно обавио мисију, мој отац се вратио у Црну Гору преко новопазарског Санџака, крећући се тајним путевима и уз пратњу неколицине српских комита који су знали све стазе и богазе преко турске границе. Том приликом проучио је терене којима је пролазио, бележећи у карту све податке који могу имати значаја за војника. Чим је стигао на Цетиње одмах је Бечу вратио Орден Гвоздене круне којим је раније био одликован. Био је то његов одговор на шиканирање у Загребу као изасланика владара Црне Горе.
Janko je čestit čovjek

10. 12. 2018 - 11:00

Кад су се, 1917. године, умножиле комитске чете које су на сваком кораку нападале аустријске постаје и убијале аустријске војнике, гувернеру Црне Горе Веберу пало је напамет да мога оца изведе из логора и понуди му положај председника квислиншке владе. Мој отац је, заузврат понудио неприхватљиве услове: да се сви официри и војници, као и народ, пусте из многобројних логора. Те услове Вебер није прихватио, па је мој отац враћен у логор, али не више тамо где је био, већ у Бјеловар, где су одвели и моју мајку Милицу и мога брата Вукашина.
Janko je čestit čovjek

10. 12. 2018 - 11:02

, Душан Рогановић, који је у доба аустроугарске окупације био комита и борац за ослобођење, убио је, 1926. године, усред Никшића, ноћу, на подмукао начин, др Ника Мартиновића. Тако је кћер сердара Јанка Вукотића остала удовица. Како се знало ко је извршио овај злочин, обећана је награда ономе ко га жива ухвати или ликвидира. Удовица Василија понудила је 50.000 динара ономе ко лиши живота убицу њеног мужа, а 100.000 динара ономе ко га властима преда живог. Породица сердара Јанка Вукотића такође је обећала награду од 30.000 динара. Занимљиво је да је уз државну награду, знатну суму од 50.000 динара понудила и Муслиманска банка у Мостару, јер је убица др Ника Мартиновића починио и неке злочине у Херцеговини. Душан Рогановић је у једној заседи ликвидиран 1927. године.
Novak Adzic

10. 12. 2018 - 09:02

Kralj Nikola je 6. Januara 1919. , kad je podignut Bozicni ustanak Crnogoraca protiv srpske okupacije i aneksije Crne Gore, bio zadovoljan sto su se Crnogorci podigli na oruzje u odbrani Crne Gore. Istoga dana kad je izbio ustanak, kralj Nikola je svojim ministrima dr Peru Socu i Niku Hajdukovicu, kad je dobio telegram iz Rima od generalnog konzula Veljka Ramadanovica o podizanju ustanka, rekao svojim ministrima u hotelu "Meris" u Parizu: "UVIDJAM DA CRNA GORA NECE OTICI KAO DJEVOJKA BEZ PRCIJE. ZADOVOLJAN SAM, PROSTO SAM SE PODMLADIO. BICE DOBRO AKO BOG DA. E DA MI JE SAD DA SE POMOLIM NA ORLOV KRS DA ALAKNEM I POSOKOLIM MOJE VITEZOVE".
KRALJ NIKOLA

10. 12. 2018 - 09:41

Je bio tipičan apsolutista.Istjerivo iz CG najumnije ljudei doživio i sam da bude istjeran ,drpao sve što može da se drpne,i Janko Vukotić mu je lijepo rekao,,više se ne viđali i bacio telefon.Tipična sudbina za ONE KOJI PREDUGO VLADAJU.Čini mi se da se sprema još jedna slična epizoda samo sa Dubaiiem ka o destinacijom
@KRALJ NIKOLA

10. 12. 2018 - 15:51

Samo što će u Dubaiu moratii primiti islam. Kao onda gospodar Zete Đurađ Crmojević u Anadoloji. Niije problem u islamu, da se razumijemo - nego u m o r a n j u !!!!!!!
@@ KRALJ NIKOLA

14. 12. 2018 - 06:37

Vezano za prvi post gdje kolega reče da je bio "tipičan apsolutista" - neosporno jeste! Sjetimo se samo serdara Jola Piletića, vojvode Peka Pavlovića, Marka Miljanova... i drugih......Maki 80
xy

10. 12. 2018 - 11:11

Adžiću (ako ste stvarno) vratite nam "Istorijske paralele". Više ste vi doprineli vraćanju malo pameti Crnogorcima nego i CANU i DANU zajedno. Istina, navijač sam DPS jer Crnoj Gori želim stabilnost, kakva je da je, ali vi ste sada neophodni. Makar ponovili sve teme i sve goste, ali sa novim iskustvom starim 10 godina. Samo nemojte zvati istoričara Stamatovića, suviše iritira.
OBRATI PAŽNJU

10. 12. 2018 - 18:55

Dolazak kralja Nikole preko Skadra je bilo isključen, bar preko onoga dijela koji su kontrolisali Francuzi, jer je general Defurtu obećao jugoslovenskom delegatu u Skadru Nešiću da u slučaju javnog ili tajnog pojavljivanja kralja Nikole u Skadru, "smatraće ga kao narušioca reda i uhapsiće ga".
veliki getsbi

10. 12. 2018 - 10:08

Mala ilustracija iz tog vremena - nešto manje poznato:Privremeni Centralni Izvršni Odbor za ujedinjenje Crne Gore i Srbije na sjednici od 25 okt 1918 god (sve po starom kalendaru) donio je odluku da se 6 nov.1918 održe izbori narodnih poslanika u cijeloj CG za Veliku Narodnu Skupštinu, koja se imala održati 11. nov. u Podgorici, gdje će se odlučiti o budućem državno-pravnom statusu Crne Gore i izabrati Narodni Izvršni Odbor......nastaviću
veliki getsbi

10. 12. 2018 - 10:21

nastavak 1....Privremeni Izvršni Odbor za ujedinjenje Crne Gore i Srbije na sjednici od 25 okt.1918 god.donio je odluku da se 6. nov .1918 u cijeloj Crnoj Gori održe izbori narodnih poslanika za Veliku Narodnu Skupštinu koja se imala održati u Podgorici, gdje će se odlučiti o budućem državno-pravnom statusu Crne Gore i izabrati Narodni Izvršni Odbor........nastaviću
veliki getsbi

10. 12. 2018 - 11:05

..nastavak 2.....8. novembra su se imali birati poslanici za Cetinjski okrug. Pošto su italijani držali svoje trupe u Primorskoj Oblasti, oni zaista 6. nov. krenu sa jednim odredom od 150 vojnika ka Cetinju. Ali ispred Cetinja - na Čekanju dočeka ih vojvoda Stevo Vukotić (brat kraljice Milene) , sa Omladinom i ne dozvoli im dalje. Bilo je "povuci-potegni"3 dana uz neprestalni šenluk i ciku od pušaka i bombi za upozorenje žabarima šta bi im se moglo desiti ako nasrnu......nastaviću
veliki getsbi

10. 12. 2018 - 11:11

...nastavak....I jadni mali italijani usr.....aše se u gaće, pa su prešaltali u rikverc i 9. novembra u 10 sati prešli Krstac tj napustili teritoriju Crne Gore.Veliki momenat i zasluga vojvode Steva Vukotića da ovaj incident ne isprovocira prolivanje velike bratske krvi.
GETSBI TI SI

10. 12. 2018 - 13:09

Tipicni beogradski klon.
Kakav Beograd?

10. 12. 2018 - 14:54

Nisi ti u zabludi samo si zao i pokvaren! Ali reći ću ti i nešto drugo (ako možeš shvatiti): Moji gosti kojih imam puno ljeti ponajviše iz Vojvodine - Novog Sada, recimo , - sve dobri momci i djevojke-u nekoj običnoj verbalnoj komunikaciji, sasvim bezazleno i normalno svoje komšije iz Beograda ili dolje iz Srbije nazivaju "oni iz t u r s k o g !!!!!" ili "oni p r e k o vode". Shvataš li caku? A tebe iz CG kao preziru i nipodaštavaju? Ne zanosi se!
PRIPREMILI

10. 12. 2018 - 13:12

Se cetnici pa "odvaljuju" komade iz probrane velikosrpske literature. Na smetlistu ste istorije
KAKO STE JADNI

10. 12. 2018 - 13:38

Kada vas pritisnu činjenicei dokazi
Milo Vujovic

10. 12. 2018 - 23:24

Urednici sta je sa Mojim Komentarom,sta u njemu nije Tacno,istina je velika Stvar i nije za Svakoga Posebno ne za Kukavice,vi cete jednog dana biti samostalni i Nezavisni medij ??!!
Мирослав Ђукић

11. 12. 2018 - 08:56

Помало је таквих витезова, какав је био Јанко Вукотић! Срећна је била мајка која га родила!
sjetih se sada...

11. 12. 2018 - 10:06

....i onog što je pjevao veliki Nikola Karović (znate valjda da je to čuveni pjevač crnogorskog narodnog melosa - 104 puta je pred Titom pjevao - kako sam kaže). "Crna Goro sva od čojstva / Istorijo od herojstva /. Ti kolijevko ideala / Za bratstvo si sebe dala"/.......Ima neke simetrije u onom starijem i novijem vremenu - zar ne?.....veliki getsbi
OBRATI PAŽNJU

11. 12. 2018 - 17:35

Da sada otpjeva GLAVNOME na sastanku sa bankarom Tomaševićem ,lakše bi bankar odrešio kesu!!!Zar nee..Inače za mene boljeg pjevača CG niti je imala niti će imati
Novi komentar