Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa tri miliona novog drveća do 2030. godine.
Gradske vlasti procijenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Drveće će na godišnjem nivou „upiti“ dodatnih pet miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strana Milana.
Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko tri hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posljedičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.
Arhitekta Stefano Boeri stvorio je 2014. godine u srcu Milana zelenu oazu. U okviru njegovog projekta „Vertikalna šuma“ nad gradom su se uzdigle dvije stambene kule zaodjenute u grmlje i drveće raspoređeno po balkonima građevina.
Boeri je naglasio da je tek 7 odsto milanske teritorije oplemenjeno florom i izrazio nadu da će se ovaj procenat popeti na između 17 i 20 odsto do 2030.
Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne željezničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih drveća.
Naučnici smatraju da će novi zeleni kapaciteti najpozitivnije da se odraze na vremenske prilike u ovom gradu. Noći u Milanu su i do 6 Celzijusa toplije u odnosu na noći u okolnim mjestima.
Prema saznanjima istraživanja iz 2015. godine, najviše prijevremenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha u Evropi zabilježeno je upravo u Italiji, čak 84.400.
U borbi protiv zagađenja, Italijani će dobiti još tri miliona saboraca.
