Novi izbori akademika pokrenuli stara osporavanja uloge CANU

Ne mogu pomoći promjene ni stanara ni domara

Nedavni izbori redovnih i vanrednih članova Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU) pokrenuli su lavinu reakcija – uglavnom negativnih. Oni koji kritički sagledavaju njen rad naglašavaju da „nije ni crnogorska ni akademija“.
Objavljeno: 06. 01. 2019 - 07:04 Promjenite veličinu teksta: A A A

U fokusu analitičara su djela i ličnosti novih akademika i funkcija te institucije koja je, po slovu važećega zakona kojim je uređena ta oblast, najviša ustanova u oblasti nauke i umjetnosti.

UPITNI KRITERIJUMI

Ugledni montenegrinist prof. dr Milorad Nikčević smatra da su kriterijumi izbora u članstvo CANU više nego upitni, te da su to pokazali i posljednji izbori.

- Kad se kao kandidat za člana pojavi osobnost koja je danas nesumnjivo vodeće ime crnogorske književnosti, kao što je Milorad Popović, pri čemu je taj status stečen u prvome redu regionalnom recepcijom njegova djela, a na glasanju dobije tek nekoliko glasova, dok jedan drugi kandidat bez ozbiljnih i značajnih, stvarnih i mršavih referenci (ukoliko referenca nijesu sluganstvo neofašistički usmjerenog Amfilohiju Radoviću i lamenti nad ugroženom grafijom ćirilice!) bude izabran za člana, onda je sasvim izvjesno da kriterijumi nijesu ni naučni ni umjetnički, već proizvoljni, politikantski i, vrlo vjerovatno, lični. Upravo je od jednoga vremešnog akademika CANU, inače poznatog po mladalačkom angažmanu saradnika „službi“, potekla prije godinu i po dana inicijativa da se Njegoševa nagrada dodijeli Radovanu Zogoviću, velikom pjesniku, iako su propozicije te nagrade jasno precizirale da se nagrada dodjeljuje autoru za djelo objavljeno u posljednje tri godine, a Zogović je preminuo prije više od tri decenije!? Ta je inicijativa bila upravo bizarno providni pokušaj da se onemogući da Njegoševu nagradu zasluženo dobije književnik Milorad Popović za briljantni roman „Čovjek bez lica“ - tvrdi Nikčević.

On oštro demantuje primjedbu da ove tvrdnje iznosi iz razloga što je bio imenjakov recenzent za prijem u CANU.

- Uvjeren sam da je spomenuti akademik i povodom izbora za članstvo Milorada Popovića pokrenuo široku akciju koja je, kao što smo viđeli, dovela do toga da najznačajniji živi crnogorski književnik ostane izvan akademije, dok se u njoj baškare bivši saradnici „službi“ i frivolni publicisti kojima ni doma ne znaju što im je doprinos nauci i umjetnosti. Danas je sekretar Odjeljenja humanističkih nauka posve beznačajni publicista, kompilator, čiji je najpribližniji naučni kvalitet što se zove i preziva kao vrijedni crnogorski istoričar i kulturolog, jedan od utemeljivača CANU. U tom istom Odjeljenju śedi i projektima CANU rukovodi čovjek koji je u Crnu Goru dobjegao 1992. godine izdajući se za lingvistu, a koji ima jednu mršavu knjižicu putopisa i jednu slikovnicu u kojoj prepričava kojih se igara igrao kao dijete čuvajući stada po Pivi i Durmitoru!? No, otvoreno govoreći, ni sam predśednik Akademije ne može se pohvaliti zavidnim naučnim renomeom i dometima, kao autor jedne po svemu tanušne knjižice, objavljene u njegovoj privatnoj izdavačkoj kući – kaže Nikčević.

BEZ IDEJE I VIZIJE

On upozorava da su oni akademici CANU koji imaju nešto obimniji opus, poput Vlada Strugara, Miomira Dašića ili Zorana Lakića, „cijeli svoj život posvetili duhovnom razuru Crne Gore i negiranju postojanja te države i njenoga državotvornoga naroda – Crnogoraca!“

- Osim nekolika izuzetka, čiji je glas ulaskom u Akademiju sasvim utihnuo i nestao, CANU danas čine stari negatori crnogorske države i njezinog naroda i njenih vrijednosti, s jedne, i novi tehnokrati i biznismeni bez ideje i vizije, s druge strane. Ne mogu sa sigurnošću reći koja je od te dvije grupacije po Crnu Goru štetnija!? Kriterijumi za izbor su, zapravo, takvi da onemogućavaju istinske stvaraoce i naučnike koji su posvetili svoj život Crnoj Gori da postanu članovi CANU. Stoga članovi CANU nikad nijesu postali Radoje Radojević, Ratko Đurović, Branko Radojičić, Milorad Stojović, Krsto Pižurica, Dragoje Živković, Slobodan Tomović, Danilo Radojević, Sreten Perović, Vojislav P. Nikčević, Radoje Pajović, Božidar Pejović, Milenko Perović, a kamoli autori kapitalne trotomne „Istorije crnogorske književnosti“ Novak Kilibarda, Radoslav Rotković i Milorad Nikčević. Na CANU se država, izvjesno je to, ne može osloniti i najgore što bi ova politička elita mogla sebi da priušti jeste da se rukovodi ispraznim floskulama čelnih ljudi te ustanove. Dovelo bi to, plašim se, i Crnu Goru i tu političku elitu na onu tačku od prije tri decenije kad je kao kula od karata urušen ne samo državni sistem već i ugrožene temeljne vrijednosti crnogorskoga društva - upozorava Nikčević.

ZAKASNILO I IZLIŠNO

Predsjednik Dukljanske akademije nauka i umjetnosti književnik Sreten Perović je počasni ili inostrani član šest akademija u Evropi - Makedonske/ MANU;  Internacionalne/Krajova; Italijanske/ Đenova;  Moldavske/ Kišinjev; Mediteranske/ Struga, Evropske/ Pariz). Autor je osamdesetak knjiga poezije, književne kritike, teatrologije, prepjeva sa slovenskih i drugih jezika, dramskih djela, istoriografije, enciklopedistike i publicistike.

Dva puta je dobio Trinaestojulsku nagradu. Bio jedan od onih koji su pripremali formiranje CANU (1976), pa i jedan od onih sa kojima se konsultovao Vidoje Žarković – pri pisanju svojeg govora za svečanu sjednicu prerastanja Naučnog društva u Akademiju. Nikada nije postao član CANU.

Na pitanje da li bi danas prihvatio članstvo u CANU, odgovara bez dvoumljenja:

„Ne ! Mislim da je ovo pitanje uveliko zakasnilo i postalo izlišno. Ne bih prihvatio članstvo u CANU ne zato što sam član više evropskih akademija, nego iz moralnih obaveza prema sebi i svojoj književnoj, društvenoj i domovinskoj odanosti“.

Perović podsjeća da je postojao jedan trenutak kad to pitanje nije bilo izlišno.

- Kad je Država Crna Gora smatrala da novim Zakonom o CANU treba spojiti dvije akademije nauka i umjetnosti u jednu, ali se to nije ostvarilo. Zakon je predložila Vlada, usvojila Skupština i potpisao Predśednik Crne Gore. Zakon o CANU je postao dio pravnog sistema Crne Gore, ali uzalud. S indignacijom  ga je odbacila CANU. Čak je u borbi protiv sopstvene države – CANU tražila pomoć evropskih institucija! I tako je CANU pobijedila Državu, a Država je „poklekla u interesu mira u kući“ – podsjeća Perović.

Kako kaže, „zainteresovanim crnogorskim građanima i patriotskoj dijaspori nije bilo jasno kako je to da „državna akademija“, koju je formirao Savez komunista Crne Gore (1976), Akademija koju su i činili i predvodili akademici-komunisti – prerasla u antikomunističkog i  anticrnogorskoga glasnogovornika, u žestokog oponenta Crnoj Gori i njenom putu u nezavisnost“.

- Tom čuđenju je pridodat i necivilizovani odnos akademika CANU prema kolegama iz Dukljanske akademije nauka i umjetosti! Dukljanska akademija je  dala pristanak da se pod jednakim uslovima  spoji  sa CANU, i to pod njenim imenom, iako to ime nije uživalo podršku i poštovanje crnogorske inteligencije i crnogorske dijaspore, još manje je služilo za ugled crnogorskim građanima iz reda manjinskih nacija. Mali dio članova DANU, međutim, pristao je da bude izabran u niži rang, u vanredno članstvo CANU, napuštajući prethodno preuzetu kolektivnu, moralnu i zapisničku obavezu „svi ili niko“. Ne optužujem kolege koji su mene žestoko optuživali, neka sva ta dokumentacija, koja jeste arhivski ili muzejski materijal, ostane za buduće istraživače, kad neće biti ni njih koji ne mogu bez akademijskog dodatka, ni nas – koji i bez dodatka i bez donacija trajemo i stvaramo. Akademici će umrijeti, a i akademije će odumrijeti; a domovina opstaje, ma kako i koliko je rušile i moćnije i kreativnije i budnije i samopouzdanije akademijske institucije. Oni su spokojniji bez nas, mi pouzdaniji bez njih – ističe Perović.

(opširnije u Pobjedi)

 

Komentari: 14

Istrazivac

06. 01. 2019 - 07:49

Ovo treba ukinuti i finansirati projekte a ne akademike.
Matija

06. 01. 2019 - 08:19

Kako mogu u CANU bez skole? I da nema novcane nadoknade da li bi ih interesovalo clanstvo? Treba simbolicno da dobijaju mjesecno po 50 eur!, tako bi se izbjegle ove price! Ovaj sto organizuje ovo pisanje zbog problema sa moralom a i talentom nikad ne treba da udje! I Sako Polumenta ima nagrade!
gost

06. 01. 2019 - 09:52

Ovaj te organizuje ovo pisanje od škole ima mesarsku, a poznat je i po nekim ikonama u Hrvatskoj. Sam je predlagao žiri koji će mu dodijeliti nagradu.
Kremo

06. 01. 2019 - 09:42

MATIJA BECKOVIC IMA DIPLOMU UDBE
GRADJANSKI

06. 01. 2019 - 10:07

E, kad je Ristov srbo-cetnicki cuveni "naucnjak" Sinisa Jelusic posta' "akademik", ondar se sve ambisalo u donji svijet! CANU uz Sinisu treba zapatat!
velje duboko

06. 01. 2019 - 11:27

Ne treba CANU zapatat, no one koji su ga predložili: Nenada i Brana.
GRADJANSKI

06. 01. 2019 - 12:06

Slazem se!
Велимље

06. 01. 2019 - 11:50

Синиша Јелушић објављује своје научне радове у Руској академији наука, тамо гдје псеудонаучници монтенегристике не могу уопште да доспију и гдје само вриједни научни доприноси проналазе свој пут. Те ваше критеријуме који се заснивају на мржњи и незнању можете само да имате између вас, а велике научне и културне традиције су настале на провјереним вриједностима.
GRADJANSKI

06. 01. 2019 - 14:53

Kad je vec takav "naucnjak", bilo bi pozeljno da je jedan jedini rad objavio u Crnoj Gori dje je "akademik" i dje prima "2 dinara". Opetujem - barem jedan jedini naucni rad! Neka, coce - ta "nauka tijeh naucnjakah tamo na-daleko dje se ne moze doprijet" mi je jasna! Poznato mi je i kako je (pragmaticno) Sinisa prispi(j)o do "akademika": od tate katolika, ugadjajuci godinama Ristu (da bi se maka' iz Pristine), preko srbo-cetnickog (Ristovog) lobija u CANU - do akademske karijege! Znamo se!
CANU...

06. 01. 2019 - 11:23

je naglo napredovala izborom čuvenog srpskog guslara Mirković Žarka za redovnog člana. Lakić neka pjeva a Mirković neka gusla. Mašala.
MORAVAC

06. 01. 2019 - 11:34

Drago mi je što je poznati srpski guslar Žaro Mirković postao redovni član CANU.
Matiia

06. 01. 2019 - 12:22

E on je zasluzeno! Katastrofa!
Велимље

06. 01. 2019 - 11:45

Не може се поуздано тврдити да ли је ово стил једног дневног политиканта или писменог задатка средњошколске шипарице јер је у исти мах и једно и друго. Од прве констатације новинара: Ugledni montenegrinist prof. dr Milorad Nikčević све се креће од здравице до опроштајног слова. Бити угледан у нечему што не постоји, исто је као бавити се сјетвом соли. А тај углед најбоље се очитује на вриједносним судовима о књижевности, Бога ми, канда су у ту „монтенегристику“ уграђене Longines штоперице које у реалном времену мјере књижевне рекорде! А и то vodeće ime crnogorske književnosti, које је написало briljantni roman „Čovjek bez lica“, са готово фотокопираним Музиловим насловом „Човјек без својстава“ који би слободно могао да се узме у Поповићевом појашњењу, али не и оно што је између корица. Но почуј, монтенегрински словесни роде, ову књижевну квалификацију: briljantni roman?! Sreten Perović je počasni ili inostrani član šest akademija u Evropi – не зна се која од њих је експресивнија, заједн
čirgić

06. 01. 2019 - 12:22

Ima stvari zbog kojih treba biti kritičan prema CANU ali se pitam da li je neizbor Mija Popovića toliko poguban za CANU da je treba kritikovati? Niko da se zapita kako nijesu izabrana tri-četiri kandidata sa svjetskim referencama. Izgleda da je Mijo važniji, no sva nauka CG.
Novi komentar