Adnan Prekić, istoričar

Deficit političkih ideja

Jedna od specifičnosti procesa vezanih za takozvanu Podgoričku skupštinu, je odsustvo bilo kakvog ozbiljnog političkog programa koji bi bio osnov ujedinjenja u najavi. Za razliku od drugih krajeva koji su ušli u sastav nove države, u kojima je vođena rasprava o načinu ujedinjenja, karakteru nove države i položaju tih zajednica u njoj, u Crnoj Gori su stvari su išle u kontrasmjeru.
Objavljeno: 15. 01. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

PIŠE: Adnan Prekić – istoričar

Umjesto izjašnjenja o onome šta se želi, određene je bilo prema onome što se ne želi. U konkretnom slučaju, politička platforma koja je objedinjavala zagovornike bezuslovnog ujedinjenja, oslanjala se na nezadovoljstvo prema vladajućoj dinastiji Petrović – Njegoš.

Takav model političkog homogenizovanja stanovništva, pokazaće svoja ograničenja već u prvim godinama nove države. Strukture koje su organizovale Podgoričku skupštinu, suočiće se sa činjenicom da osim negativnog odnosa prema Kralju Nikoli i njegovom okruženju, oni zapravo nemaju druge političke ciljeve i ideje.

GUBITAK OSNOVNOG CILJA

Nakon što su ostvarile svoj primarni cilj, rušenje vlasti Kralja Nikole i stavljanje Crne Gore pod kontrolu Beograda, snage koje su organizovale Podgoričku skupštinu izgubile su svoj osnovni cilj postojanja. Novi smisao njihovog djelovanja, djelimično je oživjelo organizovanje Božićnog ustanka. Okupljeni oko političkog kluba Mlada Crna Gora tokom 1919. godine nastavili su  djelovanje pod geslom „utemeljenja odluka Podgoričke skupštine“.

dakovicNjihovo zvanično glasilo, list  Narodna riječ, tumačila je njihov program: „odlučnom borbom protiv svih onih koji bi htjeli raditi na štetu jedinstva SHS izvedenog na principu samoopredjeljenja naroda i u tu svrhu duhovno pripremiti i organizovati narod“. Gušenjem Božićnog ustanka i povlačenjem bjelaškog lidera Marka Dakovića nestala je svaka dalja potreba postojanja Mlade Crne Gore. Bez jasno profilisanih političkih ideja koje bi dale smisao njihovom daljem angažovanju, najveći dio ovih struktura pretvoriće se u izvršioce političkih odluka beogradskih stranaka.

Radikali su već tokom Podgoričke skupštine pokušali da sebi bliske pojedince protežiraju na čelna mjesta bjelaškog pokreta. Njihov politički program zasnovan na paroli „rješavanja životnih pitanja“ bio je skup populističkih poruka bez naznaka za njihovo ostvarenje. Fokusirani na seljake za koje su govorili da su „stub države“, obećavali su pravednu raspodjelu dobara, besplatno žito za siromašne, siročad i invalide, otvaranje kreditnih linija, naplatu ratnih reparacija, isušenje Skadarskog jezera i izgradnju Jadranske željeznice.

POPULIZAM

U populističkim obećanjima, Radikali ističu svakodnevne probleme običnog čovjeka, ne nudeći ni jedan konkretan potez za njihovo rješavanje. Ono što je naručito karakteristično za predstavnike ove političke struje je oslanjanje na tradicije Podgoričke skupštine. U njihovim projekcijama, Crna Gora je uvijek bila Srpska Sparta - kamen temeljac identitetske politike nove države.

Osim Radikala, političke ispostave u Crnoj Gori, brzo je formirala i Demokratska stranka. Kao Radikali, i Demokrate su na Crnu Goru gledale isključivo kao na glasačku bazu bez jasnih programskih ciljeva koji se odnose na rješavanje njenih životnih pitanja. Konzistentni po pitanju državno-pravnog položaja, Demokrate ni jednog trenutka nijesu napustile ideale bjelaša, iz čijih redova je i regrutovan najveći dio stranačkih prvaka. Njihove poruke takođe su bile skup populističkih parola, fokusiranih na socijalno-ekonomska pitanja stanovništva. Zalagali su se za organizovanu ishranu stanovništva, pomoć seljacima, rješenje agrarnih problema i obezbjeđenje uslova za rad trgovaca, zanatlija i radnika.

CRNOGORSKI FEDERALISTI

Za razliku od Radikala i Demokrata, Crnogorska federalistička stranka (CFS) bila je jedina autohtona politička partija na prostoru Crne Gore nakon stvaranja KSHS. Jezgro ove političke grupacije činili su strukture poražene na Podgoričkoj skupštini. Ipak, brzo su se oporavili i politički angažovali. Konačne konture i politički program dobili su nakon 1921. i 1922. godine povratkom crnogorske emigracije. Politička osnova djelovanja CFS bio je koncept federalizma, odnosno ravnopravnosti, što je po njima podrazumijevalo jednakost „političkih, ekonomskih i kulturnih jedinica“ zajedničke države. Federalisti nijesu crnogorsku individualnost poistovjećivali sa nacionalnom posebnošću, tvrdeći da su „Crnogorci integralni dio srpske nacije“  a Kralj Nikola „jedan od najvećih srpskih vladara posle Kosova“.

stjepanradicMeđutim i pored ovih opredjeljenja, zbog insistiranja na federalističkom konceptu državnog ujedinjenja i kasnije saradnje sa Hrvatskom seljačkom strankom Stjepana Radića, predstavnici CFS često su iz Beograda etiketirani kao antidržavni i separatistički element. Iako su na izborima 1923. i 1925. godine osvajali četvrtinu glasova u crnogorskim izbornim jedinicama, nikada nijesu došli u priliku da svoje političke ciljeve realizuju u praksi.

Crnogorski komunisti, takođe su na neki način bili filijala stranke na državnom nivou, međutim u svom programu i djelovanju oni su se značajno razlikovali od političke konkurencije. Razlikuju se prevashodno u tome što su se jasno određivali prema dva temeljna životna pitanja Crne Gore. To su ekonomska samostalnost kroz stvaranje radničke države i nacionalno pitanje koje je prepoznavalo crnogorsku posebnost i obnavljanje samostalnosti ukinute 1918. godine. Objašnjavali su da su prava crnogorskog naroda pogažena 1918. godine i da je obnova crnogorskog nacionalnog identiteta moguća jedino u zajedničkoj borbi sa ostalim narodima.

LOŠI EKONOMSKI PARAMETRI

Ekonomski, socijalni i kulturni parametri između dva rata, jasno ukazuju koliko je bio poguban nedostatak političkih struktura sa jasnim idejama za rješavanje ključnih problema crnogorskog društva. Radikali i Demokrate su Crnu Goru doživljavali isključivo kao glasačku bazu iz koje su zloupotrebom državnih fondova, partijskim protekcionizmom i korupcijom obezbjeđivali mandate. Federalisti su bili fokusirani na probleme uređenje države pa tako i pored činjenice da su najveći broj glasova dobijali u seoskim krajevima, tek nakon kongresa 1925. problematizuju pitanje seljaštva i poljoprivrede. Međutim, čak i nakon toga njihov fokus neće biti na rješavanju problema poljoprivrednog stanovništva u Crnoj Gori već programska saradnja na jugoslovenskom nivou sa seljačkim strankama, prevashodno Hrvatskom seljačkom strankom.

3101adnanprekicGeneralno, komunisti su programski bili najbliži onome što bi mogli definisati kao životna pitanja stanovništva Crne Gore. Međutim, ovu podudarnost moramo uzeti uslovno jer je osnova njihovog političkog programa oslonjena na ideju rušenja postojećeg sistema, na čijim temeljima je trebalo da nikne novo-besklasno društvo, što je bilo jako primamljivo velikom broju stanovnika. U tom kontekstu možemo posmatrati i njihovu ideju o obnovi crnogorske državnosti, koja je bila dio šireg programa rješavanja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. O tome svjedoči činjenica da crnogorski komunisti za razliku od komunista u Sloveniji, Hrvatskoj ili Makedoniji nijesu insistirali na formiranju nacionalne komunističke partije. Ona je osnovana tek 1948. godine nakon sukoba sa Sovjetskim savezom.

Iskustvo 1918. godine zbog toga može biti ilustrativan primjer kako završavaju procesi koji nemaju jasno definisane političke ideje, ciljeve i zadatke, odnosno odgovore na najvažnije izazove jednog društva. Oni ukazuju da homogenizacija stanovništva oko promjene jedne političke paradigme nije dovoljna sama po sebi. Ukoliko promjenu ne prate političke ideje koje će biti bolje od onih prethodnih, populizam i uopštene parole o boljem životu su sve što takve promjene mogu donijeti.

 

Komentari: 31

Eto

15. 01. 2019 - 01:16

100 godina poslije percepcija Srbije i posrbica je identična. Negiraju Republiku Crnu Goru, Crnogorce i bacaju pseudoekonomske pamflete u medije. Njihov mentalni sklop je uvijek isti, sve je srpsko dokle oko seže, amebe i Japanci su Srbi, samo toga svjesni nisu
X

15. 01. 2019 - 15:32

Zašto ovolika mržnja danas prema onom dijelu C. Gore koji misli i osjeća se drugačije. I jedni i drugi smo rođeni ovdje, preci i bjelaša i zelenaša stvarali su C. Goru, potomci to vide na različite načine, valjda ne treba u 21 vijeku objašnjavati da svako ima pravo na svoje mišljenje i osjećaj. Veoma je opasno sa bilo koje strane onu drugu osuđivati, proglašavati izdajnicima, stranim plaćenicima. Nijedna strana neće nikakvim nasilnim putem, inženjeringom promijeniti drugu stranu. To je ludost.
Тото

15. 01. 2019 - 15:39

Ја познајем неколико зеленашких породица, и не бих их мешао са овим шта је слика тог покрета коју нам данас рекламирају црногорски квазиисторичари.
@ za x

15. 01. 2019 - 15:51

ako imas auto dobar mobilni telefon ili v ikendicu ti podji na Terazije i zaustavi prvoga koji naidje i kazi mu:BRATE SRBINE,VI STE NAROD JEDAN NAJSTARIJI KOJI JE ZLATNOM KASIKOM JEO A VODITE PORIJEKLO IZ NEBESKIH VISINA TE SAM JA RIJESIO DA TE CASTIM AUTO,TELAFON ,VIKENDICU ILI STO GOD ali nemoj poklanjati ono sto je jednako moje koliko tvoje ni Turcinu ni Astrougaru ni Srbinu ni Italijanu ni Njemcu ni Rusu Crna Gora je i moja I DA JE VJECNA!!!!!
XX

15. 01. 2019 - 18:25

Ni ja ne znam zašto ovolika mržnja prema svemu Crnogorskom, prema Crnogorcima, prema Crnogorskom jeziku, prema Crnogorskoj crkvi, prema Crnogorskom predśjedniku, prema Crnogorskoj vladi, prema Crnogorskoj istoriji, prema Crnogorskoj neovisnoj državi,...
Punisa Racic

15. 01. 2019 - 01:50

I Stjepan Radić je imao 'čast' upoznati i izgubiti glavu od crnogorskih posrbica. Neki takav ološ se rijetko gdje rađa ko u Crnu Goru
Мирослав Ђукић

15. 01. 2019 - 15:21

"Потурица" је историјски заснован и добро познат термин. Насупрот, до 1990-их термин "посрбица" није постојао. Ко каже да јесте - нека наведе извор. Термин је пандан "потурици" и прилично је блесав, уз то што јер увредљив. Да је нешто Пуниша Рачић жив, тешко да би се усудили да му то кажете у лице! Он је такве одмах гађао пиштољем право међу очи чарне! Посланик из мога среза Пуниша Рачић је био јунак над јунацима, Србин до коске! Радио је јавно и сносио последице својих поступака.
xy

15. 01. 2019 - 17:14

Nikako ne možete g. @Đukiću izjednačiti prelazak na islam sa posrbljavanjem. Osmansko carstvo nije prisilno guralo na promenu vere, istina bilo je i nešto materijalnog interesa. Posrbice su ljhudi koji menjaju naciju, ne veru. Godine 1948. u Crnoj Gori je bilo 2,3% Srba, danas ih je 27%. Onih 25% su posrbice, Miloševićevi Srbi, Mandićevi Srbi, crnogorski anticrnogorci, kako god vam se sviša. To su ljudi koji su danas Crnogorci, sutra su, za Miloševićeve dinare Srbi. Od toga nema većeg dna. Nema dalje Đukiću, to su tvoji, oni se zovu POSRBICE. Poturice su za vas gospoda, oni su samo promenili političku partiju, a to je i onda i danas potpuno legitimno. Ali za Miloševićeve i Koštuničine dinare promeniti naciju, to je talog, moj @Đukiću. Talog taloga.
Preki

15. 01. 2019 - 21:20

Ništa ti ne znaš xy. Ne znam iz kog bureta si izašao ali istina ti je stran pojam
Мирослав Ђукић

16. 01. 2019 - 10:21

Админе, тражим право на одговор: xy, поштујем то што сте муслиман и што волите своју религију. Лично, не користим израз "потурица" за Ваше претке. Сам термин је више од религијског конвертитства апострофирао усвајање турске, окупаторске свести и припадности, насупрот народне, српске или хрватске. Термин "посрбица" не постоји пре 1990. године. Измислио га је бивши ЦК СК ЦГ, који се преметнуо у тзв. НВО "Матицу црногорску". Термин је увредљив, представља класични "говор мржње". Ја сам Србин, као што су били и мој отац, ђед, прађед и сви преци уназад преко 15 генерација. У универзуму у којем ми живимо, нико ко није блесав или покварен не може негирати српску свест мојих Васојевића. За становнике четири нахије ме лично није брига јесу ли Срби, Црногорци, montenegrini, дукљани, "црвени Хрвати" или шта год друго. Приче о о динарима су, признаћете, недостојна отрцања типа "радио Милеве". Не приличи часном човеку да негира националну припадност другог човека, нити да га етикетира и опањкава.
Nemiroslave

15. 01. 2019 - 18:31

Znači poturice su ođe domicilni narod, prije Turaka su već postojali, ili je to istorijski nastalo? Isto tako i posrbice nijesu postohale, već nastale i taj se naziv odomaćio, kako postoje istorijski podaci još od 1918., sve u svoj vakat! VAKAT JE! NIKAD VIŠE 1918.!!! E VIVA!!!
Đukiću

15. 01. 2019 - 18:55

Mani se četnikovanja, neće ti ništa dobra donijeti. P. Račić je bio serijski ubojica, zadnji četnički šljam, dno dna. Odriješivši Račića ovozemaljskog života partizani su učinili svijet ljepšim mjestom.
Мирослав Ђукић

16. 01. 2019 - 10:34

Админе, тражим право на одговор: Пуниша Рачић је историјска личност. Прилично истражена и позната. Не потежем га ја, већ они који извртањем добро познате историје желе да замажу очи гладном ни обесправљеном ароду, да не види шта му раде. Нема посла, нема правде, нема закона, али има партизана и четника, баба и жаба, киљана и споменика! И четници и партизани су давна и прошла историја. Дерани који желе данас да се играју партизана и четника, или каубоја и индијанаца, нека слободно узму своје пластичне пиштоље и пушке и нека иду иза зграде на ливадицу да се играју. При томе, нека уваже кућни ред и нека не урличу од 15 до 17 часова. Одрасли, који данас причају о четницима и партизанима, могу само да задобију моје искрено људско сажаљење. Греоте!
Četniku Đukiću

16. 01. 2019 - 23:04

Ponovno ću vam napisati, okanite se četnikovanja, obiće vam se o glavu. P. Račić je bio serijski ubojica, zadnji četnički šljam, dno dna. I kao takav percipiran u cijelom svijetu, osim u "vašoj" Srbiji. Dođite u Sloveniju ili Hrvatsku, pa ga slavite ko što ga slavite, pa da vidim kako ćete se provesti? Koji dio vam nije jasan, Đukiću?
Мирослав Ђукић

18. 01. 2019 - 14:56

Админе, одговор: Четници и партизани, бабе и жабе, индијанци и каубојци... Хајде, дерани, идите иза зграде да се играте!
Boban Bg

15. 01. 2019 - 20:02

Imate li vi heroja sem zločinaca?
Мирослав Ђукић

16. 01. 2019 - 14:10

Админе, тражим право на одговор: Boban Bg, А ко сте "ви", за разлику од "нас": Теразијски Црногорац", "Београџанин", неко из "круга двојке", Другосрбијанац...? Пуниша Рачић је постао херој у Великом рату. Његово херојство је неспорно. Очито је да је, попут многих ветерана, оболио од оног што се сада зове "пострауматски синдром". Тада, тај синдром није био познат, јер би Пуниша Рачић био лечен. Он је, у стању битно смањене урачунљивости, извршио злочин. Данас, од стране суда био би упућен на лечење. Тада, осуђен је на кказну затвра, коју је у потпуности издржао. По закону, изласком из затвора, сматра се рехабилитованом особом. Уместо тога, убијен је од стране партизана - Хрвата, као освета за Стјепана Радића. Таква освета је, по сваком закону, злочин. Дакле, Пуниша Рачић је на крају страдао као жртва комунистичког терора. Ви, као Београђанин, знате све наше хероје.За неког је Милунка Савић хероина, а за другог је то Сташа Зајовић.
OFK Titograd

15. 01. 2019 - 07:23

Bezidejno politicko djelovanje je odlika primitivizma i kompleksa nize vrijednosti. 1918. je bilo samo da svrgnemo Nikolu i Petrovice. Prije trideset godina je bilo: Potrebno je samo da vi odete. U oba slucaja nije bilo nikakve politicke ideje za buducnost.
Viđeh sinoć

15. 01. 2019 - 08:10

Sinoć Milan S:T: Protić reče da su srbijanci bezidejni, bez vizije, a pošto čine (zasad) većinu stanovništva, da je Srbija zemlja bez političke elite koja zna đe idržava. Jedio du jedinstveni u negiranju svega što nije srpsko, a posebno svega crnogorskog.
KADA BI POLITIČARI

15. 01. 2019 - 09:04

čitali ove poruke, svima bi nam bilo bolje: "Iskustvo 1918. godine zbog toga može biti ilustrativan primjer kako završavaju procesi koji nemaju jasno definisane političke ideje, ciljeve i zadatke, odnosno odgovore na najvažnije izazove jednog društva. Oni ukazuju da homogenizacija stanovništva oko promjene jedne političke paradigme nije dovoljna sama po sebi. Ukoliko promjenu ne prate političke ideje koje će biti bolje od onih prethodnih, populizam i uopštene parole o boljem životu su sve što takve promjene mogu donijeti."
Toto

15. 01. 2019 - 09:49

Ово су паушалне и неистините оцене. У припреми је књига која ће бројевима, а не стилским фигурама, данашњем читаоцу да приближи стање на простору данашње државе Црне Горе између два рата. Овај човек је аматер.
Boban Bg

15. 01. 2019 - 12:54

Zanimljivo je da se stalno predstavljaš kao neka veličina, kao neko je upućen u nešto, a svaki ti komentar pokazuje da nemaš pojma niočemu i da si potpunno nebitan za bilo koga. Za vas je istorija ono šti je rekao i napisao vaš istomišljenik u neko ranije vrijeme, za vas će Kurir i Informer jednog dana biti prvorazredni izvor "istorijskih" informacija. Istorija je zbir činjenica, istorijskih dokaza, artefakata, a ne selektivnog vadjenja istomišljeništva desetorazrednih ličnosti koja imaju posredna saznanja ili rekla - kazala saznanjs. Ne može imati istu težinu zapisnik majora austrijske vojske sa sastanka, ili laprdanje ondašnjih srbofila i seljačkih ogovaruša, npr! I onda, kao i sada, je bilo sukobljenih opcija. Prikazivati samo "svoju stranu" zove se falsifikovanje istorije!
Тото

15. 01. 2019 - 14:05

Бројке. Књиге, а не звона и прапорци. Не комитетско етикетирање и прокламације. Бројеви говоре све.
Lipski

15. 01. 2019 - 23:12

Omnia in numero ey mensura Slazem se
CITAT

15. 01. 2019 - 20:57

'Vrlo važno je jer se u našoj istorijografiji prave dvije fatalne greške - previđa se da je Crna Gora okupirana od strane savezničkih vojski 7. oktobra 1918. godine odlukom versaljske komore. Šta to znači - da su formalno okupacione trupe u Crnoj Gori u to vrijeme francuske na čije čelo je bio general Venel. Te snage su podređene komandi istočne vojske u Carigradu. Takođe je važno da je činjenica da su srpske trupe postale dio okupacionih trupa samo zahvaljujući volji i manevru francuske. U prvom mandatu one nisu predviđene bile kao trupe koje će učestvovati u okupaciji Crne Gore.
CITAT

15. 01. 2019 - 20:57

Komanda ovih trupa je u Kotoru a taj grad je tada još uvijek formalno pravno bio Austrougarski. Vrlo često se okupacione trupe u Crnoj Gori isključivo pozicioniraju na srpske trupe. To nije tačno. Srpske trupe su dio okupacionih trupa, one su podređene komandi savezničke vojske i dokaz tome je sljedeći - kada se ustanici oko Cetinja ne dolazi general Milutinović da ih smijeni već gneral Venel, koji je formalno komandant. Šta je ovdje suština - u svim proglasima ustanika navodi se kao cilj da srpske trupe napuste Crnu Goru. Da bi srpske trupe napustile Crnu Goru, formalno, moraju imati dozvolu francuske komande ili vrhovne komande u Kotoru. Cilj je bio potpuno nerealan i izvan kontektsta razumijevanja.
CITAT

15. 01. 2019 - 20:58

Ako su francuske trupe uvele srpske trupe u Crnu Goru, onda bi formalno, Venel bio taj koji bi mogao da naredi srpskim trupama da je i napusti. Ovo je važno što se sredinom 1912. u javnosti aktuelizuje pitanje napuštanja srpskih trupa iz Crne Gore a onda se javlja vrlo veliki pritisak na Francusku da tu inicijativu onemogući kao što je i onemogućena'', kazao je Rastoder.
CITAT

15. 01. 2019 - 20:59

Ni Božićni ustanak, kako se naziva, nije bio zapravo ustanak iz prostog razloga jer su potrebne mnoge druge osobenosti koje nisu postojale - kao što su program stanovnika, organizacija, masovnost ustanika i to je dosta kolega Šerbo objasnio u svom uvodnom izlaganju. Tako ga ne nazivaju ni pobunjenici. Postoji na stotine arhivskih dokumenata i u svima se oni nazivaju pobunjenicima. rema dnevničkim zapisima Krsta Zrna Popovića, koje je objavio pasionirani istoričar Veljko Sjekloća, i Krsto je ove događaje nazivao pobunom. Kada je riječ o njegovom nacionalnom identitetu kazivao se Srbinom, naravno iz Crne Gore. Bio je pristalica kralja Nikole kao i mnogi drugi, ali Crna Gora nije samo kralj, već i narod'', kazao je Lakić.
Knjiga aaahaha

15. 01. 2019 - 20:07

znamo mi te vaše knjige iz spc veljesrpske štamparije! Evo ste nam ih skoro 100-tinu godina prezentirali i ćerali da učimo lažnu spc veljesrpsku istoriju, književnost, geografiju,... i to sve na srpskom ekavicom jeziku, a ne na našem lijepom Crnogorskom!!! NIKAD VIŠE 1918.!!!
Preki

15. 01. 2019 - 21:18

Il ćeš čitat il ćeš pitat pa ti biraj
Pravda

15. 01. 2019 - 21:27

1918. mije bila daleko, za[to se ne bi posthumno sudilo ovim zlocincima? Vjecna je Crna Gora!
Novi komentar