Crnogorska podjela danas veća nego ikad

Da li u istoriji imate pojavu da nešto što nije ustanak slama vojska?

Božićni ustanak je događaj od prije 100 godina nad kojim bi trebalo da se zamisle svi misleći ljudi. Ne zato da bi pronalazili pobjednike i poražene, "ispravnike" i one koji to nisu – jer bi u takvom traganju sigurno ponovo pogriješili, kao što smo i uvijek do sada – niti zato što vjerujemo da je istorija najpravedniji sudija, već zato jer je to prevashodno odgovornost sveukupne akademske zajednice, da ključna pitanja otrgne od političke upotrebe i da jasno stavi do znanja da zloupotreba prošlosti koja nije arhivirana čini sadašnjost i budućnost problematičnom.
Objavljeno: 15. 01. 2019 - 14:06 Promjenite veličinu teksta: A A A

Zato smo i pomislili da kada nadležne institucije bježe od ovih tema – jer očekuju od nekog da im kažu da to ne rade – pokušamo da iniciramo dijalog oko pitanja koja je predmet dijaloga već 100 godina. Danas bar znamo glavne tokove tog dijaloga, i budimo svjesni da se još dugo neće završiti. Ali to ne znači da nemamo potrebu da ga bar malo kultivišemo i racionalizujemo – poručeno je sa današnjeg naučnog skupa povodom crnogorskih podjela u svjetlu stogodišnjice Božićnjeg ustanka.

Akademik Šerbo Rastoder je na početku svog izlaganja pokušao da odgovori na problematizovano pitanje, da li se radi o pobuni ili ustanku?

''Pojam uređenja istorijskog događaja je vrlo značajan. Ja moram priznati da sam pripadao onoj generaciji istoričara koji je dugo upotrebljavao termin pobuna, po nekoj inerciji i naravno kao takav bio saglasan da se tog datuma neko pobunio protiv nečega. Međutim bio sam slobodan da konsultujem postojeće rječnike. Na moje veliko iznenađenje ustanovio sam da u svim rječnicima, riječ buna, pobuna i ustanak su sinonimi. U tom smislu, sam bio uvjeren da suštinski neću pogriješiti imenujem jednim ili drugim ili trećim imenom. Posebno čitajući tekst akademika Mijata Šukovića, sebi dao za pravo da to dodatno problematizujem i onda sam ustanovio sljedeće - da su ovo sinonimi po značenju ali su potpuno različiti pojmovi po sadržaju. Više je nego jasno da sadržaj ovih pojmova određuje suštinu i karakter samog događaja i u tom smislu sam ustanovio da u političkim enciklopedijama pobuna ili buna ipak znače događaj kratkoročnog značenja, manjeg obima i mnogo manjeg uticaja. U tom smislu sam ja na osnovu takve argumentacije ipak ustanovio da je ovaj događaj, ako ćemo ispravno, treba da zovemo ustanak', kazao je Rastoder.

On je dalje naveo argumente da je Božićni ustanak zapravo podignut 21. decembra 1918. godine.

''Utvrdio sam da u onome što je proglas Ustanika, u onome što je medalja a koja je skovana povodom ustanka u onome što svaki dokument nalaže se izvodi datum da je Ustanak započet 21. decembra 1918. godine. Treba imati na umu da je gregorijanski kalendar na ovim prostorima zaživio tek negdje od sredine januara 1919. godine. Kada govorim o 21. decembru onda govorim o julinajskom kalendaru a pošto je razlika od 13 dana onda bi to bio 3. januar. Zašto je čitava pažnja datuma ustanka fokusirana uoči božića 1918. godine. Ono što ja želim da kažem a to je da se ovdje Božić i Badnje veče javlja kao ponovni simbol crnogorskog raskola i u tom smislu u referatu koji sam napisao ja sam citirao doktora Sekulu Drljevića koji je dao najbolje objašnjenje o značenju Badnje večeri i Božića u crnogorskoj istoriji. Ako je ustanak podignut 21. decembra 1918. godine postalvja se pitanje kada je on završen. U istoriji trajanja procesa posljednji ideolozi Božićnog ustanka su likvidirani 9. marta 1929. godine - braća Drago i Radoš Bulatovići. Onda se moramo saglasiti sa stavom da je Božićni ustanak zapravo niz događaja koji se mogu pratiti od 21. decembra 1918. pa sve do 9. marta 1929. godine. O ciljevima ustanka objavljeno je na stotinu istorijskih izvora i knjiga. Ambicija je bila da se ponište odluke Podgoričke skupštine, te da se preuzme vlast od izvršnog narodnog odbora koji je bio privremeno na vlast. U tom smislu ima jedna za mene vrlo zanimljiva stvar. Od početne teze mi smo za to da se ujedinimo ravnopravno ruku pod ruku, ali, kako se prate istorijski dokumenti sve više se ide ka onom temeljnom cilju samostalne Crne Gore koja se objelodanjuje kao ključni i jedini programski cilj ustanka'', istakao je on.

serbo-rastoder

Rastoder je odgovorio i na pitanje protiv koga je podignut Ustanak?

''Vrlo važno je jer se u našoj istorijografiji prave dvije fatalne greške - previđa se da je Crna Gora okupirana od strane savezničkih vojski 7. oktobra 1918. godine odlukom versaljske komore. Šta to znači - da su formalno okupacione trupe u Crnoj Gori u to vrijeme francuske na čije čelo je bio general Venel. Te snage su podređene komandi istočne vojske u Carigradu. Takođe je važno da je činjenica da su srpske trupe postale dio okupacionih trupa samo zahvaljujući volji i manevru francuske. U prvom mandatu one nisu predviđene bile kao trupe koje će učestvovati u okupaciji Crne Gore. Komanda ovih trupa je u Kotoru a taj grad je tada još uvijek formalno pravno bio Austrougarski. Vrlo često se okupacione trupe u Crnoj Gori isključivo pozicioniraju na srpske trupe. To nije tačno. Srpske trupe su dio okupacionih trupa, one su podređene komandi savezničke vojske i dokaz tome je sljedeći - kada se ustanici oko Cetinja ne dolazi general Milutinović da ih smijeni već gneral Venel, koji je formalno komandant. Šta je ovdje suština - u svim proglasima ustanika navodi se kao cilj da srpske trupe napuste Crnu Goru. Da bi srpske trupe napustile Crnu Goru, formalno, moraju imati dozvolu francuske komande ili vrhovne komande u Kotoru. Cilj je bio potpuno nerealan i izvan kontektsta razumijevanja. Ako su francuske trupe uvele srpske trupe u Crnu Goru, onda bi formalno, Venel bio taj koji bi mogao da naredi srpskim trupama da je i napusti. Ovo je važno što se sredinom 1912. u javnosti aktuelizuje pitanje napuštanja srpskih trupa iz Crne Gore a onda se javlja vrlo veliki pritisak na Francusku da tu inicijativu onemogući kao što je i onemogućena'', kazao je Rastoder.

Rastoder se takođe dotakao pitanja - ko je podigao Ustanak?

''Ja sam razmišljajući o ovoj stvari djelimično prihvatio argumentaciju kolege Novaka Adžića koji kaže da je Jovan S. Plamenac bio politički vođa Ustanka a da je Krsto Zrno Popović vojni komandant. Suštinski postalvja se pitanje, ko je njih izabrao, da li ih je neko birao? Istražujući tu problematiku sklon sam sljedećoj tvrdnji - 7. oktobra 1918. godine kralj Nikola imenuje Jovana S. Plamenca za vrvhovnog, vojnog i civilnog predstavnika vlasti u Crnoj Gori. Sa tim imenovanjem on se ponaša kao jedini predstavnik kraljevske Valde i samo se time može shvatiti, prihvatiti i objasniti činjenica da svi crnogorski glavari bez pogovora poštuju komandu Plamenca'', istakao je on.

Rastoder je istakao da diskusiju iziskuje i pitanje o brojevima kao i dilema - u jednoj državi dvije vojske.

''Kada se radi o brojevima one kole kolege koje žele umanjiti značaj ovoga događaja citiraju samo Jovana Ćetkovića i one slične njemu, gdje tvrde da je u Crnoj Gori bilo 500 vojnika srpskih trupa. Pri tome te kolege zaboravljaju istraživanje akademika Dima Vujovića koji kaže vrlo jasno da je u Crnoj Gori bilo tada 9083 srpskih vojnika. Ta cifra ne mora da znači ništa ali je bitna zbog sljedećeg - ako je u pitanju ustanak, a jeste, ko ga slama, ko ga ugušuje? Da li imate u istoriji pojavu da nešto što nije ustanak slama vojska? Ovdje imate od 1918. pa do 1929. godine učešće vojske u gušenju ustanka. Tu nema dileme, dovoljno je pročitati izvještaje Dragutina Milutinovića ili Miloša Mihajlovića i to potpuno usaglasiti'', kazao je Rastoder.

zoran-lakic

Na okruglom stolu je govorio i Zoran Lakić koji smatra da je tadašnja podjela prenijeta i na dalje generacije, te da su se očevi preko sinova dijelili na četnike i partizane, i da su time nastavili još žešću borbu od one koju su vodili kao bjelaši i zelenaši.

''I dan danas se te stare podjele nastavljaju, često i po pravili još žešće od prehtodnih. Ona druga strana u sukobu teško dolazi do posla danas, do izdavača, do društvenih priznanja, brišu se neke eminentne, čak i volonterske aktivnosti. Kao najnoviji primjer navodim monografiju o Kulturno umjetničkom društvu Budo Tomović ili promociju monografije o slikaru Jovu Ivanoviću, itd. Lako je zaključiti da zbog takvih posledica, ranijih a i novijih neslaganja, najviše je gubila Crna Gora'', kazao je Lakić.

On ipak smatra, da se ne može Božni ustanak kategorisati kao takav, već kao pobuna.

''Ovo se ne može nazvati ustankom već nekom vrstom pobune, poput današnjih pobuna kada se radnicima ne isplaćuje zarađeni lični dohodak. Događaji iz 90ih godina prošloga vijeka, koji su uzburkali Crnu Goru, gdje se iz korijena promijenio i sistem vlasti u Crnoj Gori, akademik Vlado Strugar je nazvao - velika buna. Ni Božićni ustanak, kako se naziva, nije bio zapravo ustanak iz prostog razloga jer su potrebne mnoge druge osobenosti koje nisu postojale - kao što su program stanovnika, organizacija, masovnost ustanika i to je dosta kolega Šerbo objasnio u svom uvodnom izlaganju. Tako ga ne nazivaju ni pobunjenici. Postoji na stotine arhivskih dokumenata i u svima se oni nazivaju pobunjenicima. rema dnevničkim zapisima Krsta Zrna Popovića, koje je objavio pasionirani istoričar Veljko Sjekloća, i Krsto je ove događaje nazivao pobunom. Kada je riječ o njegovom nacionalnom identitetu kazivao se Srbinom, naravno iz Crne Gore. Bio je pristalica kralja Nikole kao i mnogi drugi, ali Crna Gora nije samo kralj, već i narod'', kazao je Lakić.

img-20190115-100041

Učesnik okruglog stola Radoje Pajović mišljenja je da je podjela aktuelizovana i danas, te da je potpaljuju pojedini političari kao i Srpska pravoslavna crkva.

''Danas izgleda da su podjele veće nego ikad. Na polčitičkoj sceni Crne Gore vlada ogromna nesloga. Jedan broj političara radi za interese tuđih država koje ni najmanje nisu naklonjene Crnoj Gori. Neki pokazuju i neskriveno neprijateljstvo. Taj dio političara podriva interese Crne Gore gdje god stigne. Dio poslanika ne dolazi ni u poslaničke klupe. Njih interesuje samo da zbace aktuelnu vlast pa da je preuzmu, te izgleda nemaju drugog programa. Vođstvo Srpske pravoslavne crkve sije mržnju prema svemu što je cnrogorsko. Oni ne priznaju ni crnogorsku državu ni crnogorski narod. Njih Mitropolit Amfilohije naziva Đilasovim kopiladima, volovima i fekalijama. Crnogorsku crkvu ne samo da ne priznaju već je nazivaju najpogrdnijim imenima a crnogorsku autokefalnost nazivaju autofekalnost. Kao da se zaboravlja da je Aleksandar Karađorđević, 1920. godine nekakonski ukinuo crnogorsku autokefalnu crkvu a SPC, to jeste njena crnogorsko-primorska mitropolija, baštini sve crnogorske crkve i manastire koje su unijeli kao njihovo vlasništvo što nije u skladu ni sa međunarodnim pravom. Oni takođe šire lažnu propagandu kako su u Crnoj Gori tobože Srbi ugroženi. Crkveni velikodostojevnici šire grube neistine da je danas u Crnoj Gori teži položaj Srba nego u NDH. Takve izjave podržava i dio srpskog državnog rukovodstva. Srpski mitropolitt u Crnoj Gori ističe da bi bilo bolje da je u ovoj državi podignut Musoliniju nego Titu čime je jasno istakao svoje ideološko ali i političko opredjeljenje. On ignoriše CPC koja je još od period Balšića baštini visoki stepen crkvene samostalnosti a od 1700. do 1920. godine, CPC je imala i de fakto i de jure svoju autokefalnost a 112 godina od 1766. do 1878. bila je jedina autokefalna crkva na Balkanu. SPC utiče krajnje destruktivno i u današnjem vremeno još više raspiruje crnogorske podjele i pridodaje stanju'', smatra Pajović.

Pajović je dodao da je u Regionu stanje katastrofalno i da pojedini zveckaju ratnim ključevima i idu ka cilju koji se plaća krvlju, te da se za ovakvo stanje mora naći odgovor, da se moraju prevazići podjele i da se mora riješiti ''opasna ratno huškačka propaganda''.

''Može se samo pretpostaviti što bi se dogodilo da ovako podijeljeni dočekamo eventualni rat'', kazao je on.

Premija riječima istoričara Aleksandra Stamatovića nepobitna je činjenica da su zelenaši učestvovali u izborima za Skupštinu u Podgorici i da je smatraju legitimnom.

„Zašto poslije odluka Podgoričke skupštine Božićni ustanak? Da li je to po onom prosto narodnom, ko gubi ima ili nema pravo da se ljuti, ili ko gubi pokušava da izvrši revizuju onoga što je izgubio“, upitao je Stamatović.

Novak Kilibarda poručio je da Božični ustanak ima istorijski glas kao najelitnija borba za očuvanje Crne Gore.

Akademik CANU Jevrem Brković kazao je da se malo zna kako je Crna Gora platila svoju ljubav prema Srbiji 1918- kada se desilo da jedna milenijumska državnost bude poništena, kako je istakao nečasno tzv. Podgoričkom skupštinom.

„Priželjkivati novu Podgoričku skupštinu znači da bi došlo do drugog Božićnjeg ustanka. Slavlje jedne drame, sramne prevare samo je ciničan način da otvaraju stare rane. Poređenja radi, to je kao da umjesto ideje velike Francuske revolucuije, Francuzi slave giljotinju“, kazao je Brković.

Komentari: 29

Мирослав Ђукић

15. 01. 2019 - 15:06

Има: Побуна, пуч, државни удар, штрајк рудара...
JOVO

15. 01. 2019 - 18:04

Ima i svrab Srba,
xy

15. 01. 2019 - 15:08

Da m je da sam bio tamo da čujem šta su ovoga puta lagali Stamatović i Lakić.
@ ZA XY

15. 01. 2019 - 15:55

SVE
Komita

15. 01. 2019 - 17:18

.... vas više božićni ustanak. Starkelje više ne znate šta ćete od sebe pa se vraćate vijek unazad. O tome palamudutite u svojim kućama
Šerbo Rastoder zna da je to Us

15. 01. 2019 - 17:20

A ponovo insistirati na pobunu... U najmanju ruku to nije korektno, jer se o tome na Cetinju razgovaralo i tada je sada pokojni akademik Mijat Šukovix objasnio zasto je to Ustanak a ne pobuna...ima tu dosta stvari ali najbitnija je ta da je USTANA kada se podiže prema okupatoru a pobuna prema svojoj Vladi ili vlasti...to Šerbo zna pa ipak pravi izvjesnu dilemu, što ce reci nije siguran dali je Srpska vojska i Vlada Srbije okupirala Cg ili nije....što je veoma sramno..
Šerbo Rastoder zna da je to

15. 01. 2019 - 17:25

ustanak a ne pobuna...na tom skup na Cetinju koji je organizaovao ADžic sve rečeno , tako da tu nije bilo dileme osim kod Šerba Rastodera....znači svi učesnici tog skupa osim Rastodera su rekli da je to bio Ustanak što potvrđuju i dokumenti što je za istoričara veoma bitno i primarno ali ne i za istoričara Rastodera....i to sada poslije skoro 10 godina isto potencira iz njemu bitnih a ne naučnih razloga.
Gorstak

15. 01. 2019 - 17:56

Ovu sirotinju od naroda izludjeste , vasim palamudjenjima dajte malo o ekonomiji i o onom o cemu se zivi , narod nema hljeba da jede a vi bulaznite svakodnevno i to isto narod placa !!
OVO TREBA ZVATI

15. 01. 2019 - 18:40

ZAVJERA PROTIV CRNE GORE.....koja je počela mnogo ranije 1844. projektom NAČRTANJE, taj projekat je uradio ministar u vladi tadsnje Srbije. A ukazala se prilika početko I svjetskog rata i srbija je to iskoristila uz pomoć Francuske i Rusije..Štetna su nastojanja „da balkanska laž prođe kao istina“, kako je napisao istaknuti američki publicista Vitni Voren u predgovoru svoje knjige Crna Gora – zločin Mirovne konferencije, objavljene u Njujorku 1922. godine, u kojoj je obradio tolerantno ponašanje Mirovne konferencije prema ustanovljenju Podgoričke skupštine 1918. i Odluke koju je donijela.
Zavjera protiv Crne Gore

15. 01. 2019 - 18:56

Srbija je još od 1844. godine poznatim Načertanijem objavila da Crnu Goru smatra „srpskom“ zemljom i od tada kontinuirano djeluje sa ciljem da je prisajedini državi Srbiji. U tom pogledu u Srbiji postojalo je političko, kulturno i svako drugo jedinstvo. Smjenjivale su se vlade, partije na vlasti, rukovodioci naučnih i kulturnih ustanova, ali je kontinuirano takva bila zvanična politika Srbije prema Crnoj Gori. U politici i opredjeljenjima iskazanim tim aktom, korijen je Podgoričke skupštine i Odluke koju je ona donijela 26. novembra 1918. godine. I podjele nema u CG to je namjerno uvezeno da bi lakše Srbija ostvarila svoj cilj, a to je pripajanje CG Srbiji...i u tome su uspjeli 1918.. otud čudi neke izjave nekih istoričara,,
Zavjera protiv Crne Gore 2

15. 01. 2019 - 18:59

Od 1916. godine tadašnja Kraljevska vlada Srbije organizovano i sveobuhvatno intenzivira aktivnost usmjerenu da se taj cilj ostvari, da dugotrajni proces sa tim smjerom dobije završnicu. U tom cilju obrazovan je i posebni Crnogorski odsek u Ministarstvu inostranih dela Srbije, sa zadatkom da političko propagandnim činjenjima priprema da se u završnici Prvog svjetskog rata ostvari označeni cilj. Aktivnost je usmjerena u pravcu pridobijanja pristalica u Crnoj Gori i crnogorskih građana u pojedinim evropskim zemljama, SAD, Kanadi, te da se pomoću njih ostvari željeni cilj. U te zemlje upućeni su specijalni izaslanici (Svetozar Tomić, dr Mihailo Vukčević, Gligorije Vukčević, Jovan Đurović, Miloš Ivanović, Đuro Vukmirović, S. Bogdanović, M. Pavićević i drugi). Činjeno je to dobro osmišljeno, kontinuirano, organizovano, raznovrsno. Po obliku i pravcima djelovanja svuda prilagođeno situaciji, a svuda ciljno usaglašeno
Zavjera protiv Crne Gore 3

15. 01. 2019 - 19:02

Iz obilja činjenica o toj aktivnosti ovom prilikom izdvajam i navodim samo sljedeće činjenice: a)Po instrukcijama Nikole Pašića, tadašnjeg predsjednika Kraljevske vlade Srbije, upućenim Milenku Vesniću, tadašnjem poslaniku Srbije u Francuskoj, u Parizu je osnovan Crnogorski odbor za ujedinjenje Crne Gore i Srbije sastavljen od Crnogoraca pridobijenih za ostvarivanje sjedinjenja. U uputstvu Vesniću, sistematizovanom u 15 tačaka, načelni stav glasi: Odbor treba da radi „u duhu opštih srpskih interesa i našeg programa“ na „sjedinjenju Crne Gore sa Srbijom“. Odbor koji je u nazivu imao odrednicu „Crnogorski“, svakako dobro smišljeno, a u svom radu crnogorskog nije imao baš ništa. Naprotiv, ostvarujući politiku Vlade Srbije da se Crna Gora prisajedini državi Srbiji, radio je za ukidanje Crne Gore i stavljanje naroda Crne Gore, Crnogoraca i pripadnika svih drugih naroda u Crnoj Gori, pod vlast dinastije Karađorđevića. Vlasti u čijem uspostavljanju nije učestvovao.
Zavjera protiv Crne Gore 4

15. 01. 2019 - 19:03

b)Pismo Nikole Pašića od 3. (16) novembra 1917. godine, napisano u obliku memoranduma, upućeno svim poslanicima Srbije u inostranstvu, završava se pasusom koji glasi: „Kraljevskoj je vladi i našim predstavnicima na strani dužnost da pomažu mirnim putem unionistički pokret među Crnogorcima, ali se ne možemo, a tako ni naši činovnici, pa i ako su rođeni u Crnoj Gori, da se otvoreno ispoljavamo, bar za sada, u tome poslu. Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje i njegovi organi, ako ih ima u vašoj sredini, neće i ne treba ništa važnije da rade bez sporazuma bilo sa Kraljevskom vladom bilo sa vama. Ne smemo dopustiti da se njihov rad ma u čemu mimoilazi i razlikuje od naše politike“.
Zavjera protiv Crne Gore 5

15. 01. 2019 - 19:05

c)Crnogorski odbor za ujedinjenje postupao je u svemu po direktivama Pašića. To ilustruje činjenica: kada je Crnogorski odbor tekst nacrta deklaracije/proglasa o ujedinjenju koji je namijenjen javnom objavljivanju napisao da je cilj ujedinjenja „ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom i Jugoslavijom“ – Pašić je depešom upućenom od 25. februara 1917. godine upućenom poslaniku Srbije u Parizu Vesniću dao nalog da interveniše da se ta formulacija promijeni tako da u „deklaraciji – proglasu – Crnogorskog odbora ne treba da uđe riječ ni Jugoslavija, ni Jugosloveni, niti makar kakva pogodbena formula ili rečenica. Odbor radi s nama na spajanju Crne Gore sa Srbijom bez obzira na ostale Jugoslovene“. Vesnić je intervenisao i Odbor je izmijenio tekst saglasno njegovom zahtjevu.Ova činjenica veoma je bitna i za razumijevanje zašto u Odluci Podgoričke skupštine od 26. novembra 1918. godine takođe nema riječi ni Jugoslavija, ni Jugosloveni, o čemu će biti riječi u dijelu o njenoj sadržini.
Dajte reagovanja

15. 01. 2019 - 19:14

U početku tajno a kasnije javno Nikola Pašić daje instrukcije.. Taj Odbor imao je zadatak da razvija aktivnost u Francuskoj i drugim zemljama. Među crnogorskim internircima u austro-ugarskim logorima, (samo za tu djelatnost iz budžeta Srbije Odboru je mjesečno isplaćivano od 10-15.000 franaka), u kojima je, prema raspoloživim podacima bilo najmanje 9.950 i u tzv. „radnim jedinicama – logorima“ najmanje 15.000 Crnogoraca.
veliki getsbi

15. 01. 2019 - 20:37

Kakvo pitanje u naslovu!! Kako da nije bilo angažovanja vojske u gušenju pobuna! Uporedo sa ovom crnogorskom tekla je mnogo veća i šira kačačka pobuna na Kosovu.......nastaviću
veliki getsbi

15. 01. 2019 - 20:42

nastavak... Nju je sređivala vojska (vojnički sastav mobilisan u potpunosti u Hrvatskoj). Pa i one kasnije pobune po Hrvatskoj u mnogo mirnijem vremenu i konsolidovanoj državi gušila je vojska. Pa i ove naše "škripare" (slavne novokomite) iza WW2. ganjala je vojska (Gdje ste sada Srpko Medenica i Božo Bjelica? Borili ste se skoro do '54)
danilo s.

16. 01. 2019 - 10:55

Veliki getsbi - neće biti isto gušiti pobunu u sopstvenoj državi i gušiti ustanak (rat) naroda u okupirnaoj stranoj državi. U oba slučaja se koristi vojska samo je kontekst apsolutno različit.
др Милан Лекић

15. 01. 2019 - 21:47

Некритички академси наступи. Без консултација званичних историографских ставова великих сила учесница Првог рата, о његовим резултатима и посљедицама - немогуће је реконструисати суштину тог најнесрећнијег догађаја у српској историји. А тамо стоји да је „ријеч о међусрпском неспоразуму након резултата Подгоричке скупштином српског народа“... Стални извор проблематизације црногорске историје је њена „миленијумска државност“ Јеврема Брковића. Мисли се на „принцепса српског“ Јована Владимира, кога чак и епископ диоклијски и митрополит црногорско-приморски Српске цркве Светога Саве Амфилохије, промовише као „краља“. Чак и да је тако, а није, св. Ј. Владимир сигурно је био брат од стрица „архонта Далмације и градова“ Стефана Војислава, оца Михајла и Бодина, и чукунђед Стефана Немање, рођеног у Подгорици. Берлински конгрес је прекретница слоге, јединства и љубави једног народа у братску мржњу... Берлински конгрес је тема...
др Милан Лекић

15. 01. 2019 - 22:57

Некритички академси наступи. Без консултација званичних историографских ставова великих сила учесница Првог рата, о његовим резултатима и посљедицама - немогуће је реконструисати суштину тог најнесрећнијег догађаја у српској историји. А тамо стоји да је „ријеч о међусрпском неспоразуму након резултата Подгоричке скупштином српског народа“... Стални извор проблематизације црногорске историје је њена „миленијумска државност“ Јеврема Брковића. Мисли се на „принцепса српског“ Јована Владимира, кога чак и епископ диоклијски и митрополит црногорско-приморски Српске цркве Светога Саве Амфилохије, промовише као „краља“. Чак и да је тако, а није, св. Ј. Владимир сигурно је био брат од стрица „архонта Далмације и градова“ Стефана Војислава, оца Михајла и Бодина, и чукунђед Стефана Немање, рођеног у Подгорици. Берлински конгрес је прекретница слоге, јединства и љубави једног народа у братску мржњу... Берлински конгрес је тема...
danilo s.

16. 01. 2019 - 11:19

Dr. Lekiću – Kažete: “..немогуће је реконструисати суштину тог најнесрећнијег догађаја у српској историји.” Interesantno je da vi nazivate Podgoričku skupštinu “najnesrećnijim dogadjajem u srpskoj istoriji”? Zašto je bio nesrećan po Srbiju - kada je ista uspješno okupirala i aneksirala CG – dakle teritoijalno se proširila? I kako je to “nesreća u srpskoj istoriji” dogadjaj koji se odvija u drugoj suverenoj državi (CG)? Zar to nije nesreća za CG i Crnogorski narod. I crnogorsku istoriju ili istoriju CG – kako god želite? Inače, dobro locirate problem u “milenijumskoj državnosti” iz koje i izvire nacionalnost Crnogoraca. To je kamen smutnje za Srbiju, za srbijanske političare (počevši od Garašanina – “Garašanin proglašenje Crne Gore za knjaževinu 1852 okarakterisao kao "najnesrećniji događaj za Srbiju") i za srbijanske istoričare? Inače, vaše čitanje istorije je u najmanju ruku pristrasno i nekorerktno, da ne kažem intelektualno nepošteno?
др Милан Лекић

16. 01. 2019 - 16:33

@danilo s. - Ко и шта су могли бити чланови "Подгоричке скупштине српског народа у Црној Гори", у којој је до тада званично име цркве гласило "Српска православна црква у Црној Гори". Све до Берлинског конгреса - када су Германи, за њих српски етнички простор разбили на три политичка ентитета („двије српске кнежевине“ – текст Берлинског споразума, и Далмација и БиХ анексиране) – постоји заједничка историја српског народа. Суверена Црна Гора етничких Срба има своју историју само од 1878-1915. Године 1918. и „бијели“ и „зелени“ црногорски Срби одлучили су да поново постану дио интегралног српства, на чијем су се врху налазили све до најгоре српске несреће - појаве Тадића и Ђукановића. Најстарији топоним „Црна Гора“ налази се на Пељешцу. Тамо је било и прво сједиште епископије „Диоклијско поморје“ (Стон, св. Михајло), данас митрополије црногорско-приморске СПЦ Светога Саве. На свијетским византолошким конгресима теме о „миленијумској Хорватији и Диоклији“ не постоје, јер би биле смијешne
danilo s.

16. 01. 2019 - 17:26

Dr. Lekiću, Ne znam iz kojih knjiga vi crpite vaše istorijske fabule? Tačno je da je puno ime Podgoričke skupštine bilo „Velike skupština srpskog naroda u CG“ – medjutim, vi zaboravljate da je u CG bilo i drugih naroda - uključujući i Crnogorce. Pošto su subjekti prava u CG bili „državljani CG“ ispada da je i ime te vaše skupštine neadekvatno. Vaša tvrdnja da je zvanično ime crkve u CG glasilo „Srpska pravoslavna crkva u CG“ je prosto neistina. Cl. 40 Ustava CG doslovce kaže: „Državna vjera u Crnoj Gori je istočno-pravoslavna. Crnogorska crkva je autokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve, ali odražava jedinstvo u dogmama sa istočno-pravoslavnom Vaseljenskom Crkvom...“ Istorija CG i Srbhije ne može po definiciji biti zajednička jer Srbija nije postojalo na političkoj mapi Evrope više vjekova. Zato se toliko i upinjete da prigrabite CG - da bi vas izvukla iz vase „istorijske crne rupe“?
др Милан Лекић

16. 01. 2019 - 18:19

@danilo s... Коментаришем домишљања академика, а јављате се ви? Посјетите Цетињски архив и погледајте акта "Подгоричке скупштине". Такође, погледајте документ са потписом краља Николе, поред још три потписа, "О сагласности аутокефалне Српске православне цркве у Црној Гори о обнављању Српске патријаршије...". Само на том папиру краља Николе та је црква аутокефална. Нема томоса!. Да су тачна ваша домишљања Амфилохије Радовић одавно би био „Архиепископ аутокефалне ЦПЦ Српске патријаршије“... Он, и нико други. Црна Гора као права држава постојала је од 1878 – 1915. За период прије Берлинског конгреса размишљајте у категоријама историје српског народа у целини. За најранији, византијски период од 7 – 15 в, постоји Далматинска Србија; на читавој територији теме Далмација и северозападног дијела теме Драч. За отомански период читајте најраније турске дефтере са пописима становништва – и вјерујте својим очима...
danilo s.

16. 01. 2019 - 17:29

@ Dr. Lekic. par činjenica koje bi mogle biti interesantne za vas. I poučne?: Ruski Enciklopedijski riječnik Granta, 1913. članak „Православiе”, str. 289. navodi: „Prije svih je postala autokefalna Crnogorska crkva (od 1766. god), zatim Grčka (od vremena stjecanja političke nezavisnosti Grčke, konkretno, od 1833. god), potom Bugarska (od 1870. god. Fermanom Sultana), Srpska – 10 godina kasnije...“ „Veoma važna činjenica da je mitropolite, od napuštanja zemlje potonjega Crnojevića, birao i postavljao Opštecrnogorski zbor. Ima više dokumenata u kojima crnogorski mitropoliti ističu legitimitet svoje vlasti, koju su dobili iz ruku dinastije Crnojevića“. - navodi dr. Danilo Radojević, (1991) takođe je bio „jedinstveni primjer u svijetu, posebito u pravoslavlju. Već i ta istorijska činjenica je dovoljna za punu posebitost i zasebitost, odnosno samostalnost Crnogorske pravoslavne crkve“. - Sreten Zeković, 1997.
др Милан Лекић

16. 01. 2019 - 18:40

"Тисућљетна државност" Кроатије и Диоклије је фикција, настала као резултат фузије посттридентске опсесије Ватикана и халуцинација Хабсбурговаца о "историјском праву" на српску Далмацију. Кроатијанцима је "државотворност" мапирана, ни мање ни више, на простору Задарске стратегије (војно-политичко средиште византијског стратега за тему Србија-Далмација од 9.в). Диоклитијанцима је "државу Дукљу" нацртао фрањевац фра Милобар, после Берлинског конгреса. Режисерско полирање две "државе" урадио је – Фрањо Рачки. Када се изврши критичка евалуација извора Ф. Рачког, остаје горак укус сазнања да хрватска средњевјековна историја нема темељ, тачније – недостаје јој прошло време. Академици Дукљанске академије морају прво обавити најважнији посао – свеобухватну критичку анализу средњевјеквних повијесних врела. Хиперпродукција фалсификата – кроатијанска школа – нездрав је и смијешан узор...
Nikelodion

15. 01. 2019 - 23:57

Braćo Dukljani, da li ste svjesni opasnosti u kojoj se nalazite? Ovaj režim pokušaće da sruše Crnogorci i zapadne tajne službe, a Srbe će koristiti samo kao topovsku municiju. Kad taj posao dovrše, a bojim se da nema spasa kad pane odluka u BND-u MI6 i CIA, vas će braćo samo pošteni Srbi spašavati jer znaju da ste ih mzjeli zbog zabluda. Ne gazite crnogorske Srbe, jer će vam drugofamilijarci sve uzeti kad osvoje vlast. Đukanoviće i Mugošu ćemo spašavati, Beograd nikad nije leđa okrećao Crnogorcim unatoč svemu. Ali vi ne trošite vrijeme i municiju na 1918 no se okrenite 2019. Pozdrav
danilo s.

16. 01. 2019 - 07:19

Nikelodin, Kumim ve Bogom nemojte nas više "spašavati".
Zablude velikosrba

16. 01. 2019 - 15:11

Koji nikako da svate da je upravo Srbija u velikoj opasnosti od njih i Srpske crkve, koja nastoji da asimilira Crnogorce i druge narode u okruženju, nikako da ih ovi krvavi ratovi osvijeste i da jednom prestanu biti podli, agresivni i mrzitelji svega sto nije srpsko.....to sadašnju Srbiju i Vučića dovodi u bezizlaznu situaciju.....Negirati nekoga danas u 21 vijeku je smiješno ali veoma opasno jer to je šovinizam i fašizam koji kuca u samoj Srbiji...podhitno to treba da prestane i da se Srbija okrene ksebi i da ostavi CG na miru ....ne bude li tako Srbija ulazi u velike probleme a to ćemo videti brzo...
Novi komentar