Kvazari su izuzetno sjajna jezgra aktivnih galaksija. Moćnu svjetlost kvazara stvara super masivna crna rupa okružena akrecionim diskom. Gas pada ka crnoj rupi oslobađajući zapanjujuću količinu energije i što mi možemo da opazimo na svim talasnim dužinama elektromagnetskog spektra.
Novootkriveni kvazar pod oznakom J043947.08+163415.7 ne predstavlja izuzetak. Njegov sjaj je ekvivalentan sjaju 600 hiljada milijardi Sunca(!) a pomenuta super masivna crna je mase nekoliko stotina miliona masa Sunca. "To je nešto za čime tragamo već dugo vremena" reči su Ksiaohui Fan (Univerzitet Arizona, Sjedinjene države). Dalje u navodu, "Mi ne očekujemo da ćemo naći puno sjajnijih kvazara od dosada najsjajnijeg detektovanog u čitavoj nama dostupnoj vasioni za posmatranje".
Uprkos činjenici da je kvazar veoma sjajan, svemirski teleskop Habl je uspio da ga detektuje jedino zahvaljujući snažnom uticaju jakog gravitacionog sočiva. Tamna galaksija koja se nalazi tačno između kvazara i Zemlje savija svjetlost kvazara čineći ga tri puta većim i pedeset puta sjajnijim nego što bi bio bez uticaja gravitacionog sočiva. I pored postojanja navedenog sočiva i pojačanog sjaja opisani kavazar je previše kompaktan kako bi se detektovao uz pomoć bilo kog postojećeg zemaljskog optičkog teleskopa. Jedino je Hablovo "oštro oko" sposobno da razluči takav sistem.
Kvazari slični J043947.08+163415.7 su postojali tokom perioda rejonizacije u mladom univerzumu. U pomenutom periodu, nekih 400 hiljada godina nakon Velikog praska, zračenje mladih galaksija i kvazara je ponovo zagrijalo neprozirni neutralni vodonik predhodno nastao tokom procesa hlađenja vasione. Kao rezultat zagrijavanja, vodonik je iz neutralnog stanja ponovo prešao u oblik jonizovane plazme čime je postao proziran za nama vidljive fotone i što je obilježilo novu epohu vasione, odnosno novonastalu jonizovanu vasionu u kojoj i mi danas živimo. Inače, nije potpunosti jasno koji su to sve objekti doprinjeli pojavi rejonizujućih fotona. Energični objekti kao što je nedavno otkriveni kvazar može pomoći u razrješenje predhodno postavljenog pitanja.
Iz tih razloga, grupa istraživača prikuplja što više podataka o J043947.08+163415.7 u okviru njihovih mogućnosti. Istraživači trenutno analiziraju 20-to časovni spektar dobijen Veoma velikim teleskopom Južne Evropske observatorije i što će im omogućiti da utvrde hemijski sastav i temperaturu međugalaktičkog gasa u ranoj vasioni. Takođe koriste Veliki milimetarski/submilimetarski teleskopski niz Atakama a nadaju se da će moći koristiti i NASA/ESA/CSA Džejms Veb kosmički teleskop. Uz pomoć pomenutih teleskopa, istraživači će doći u priliku da bliže prouče super masivnu crnu rupu i da direktno utvrde uticaj gravitacije na okolni gas kao i na stopu rađanja novih zvijezda.
