Novak Adžić

Kraljevina Crna Gora je bila vlasnik crkvene imovine

Slavni pravni istoričar i teoretičar, pisac Opšteg Imovinskog Zakonika za Knjaževinu Crnu Goru, prof. dr Valtazar Bogišić u knjizi “Metod i sistem kodifikacije imovinskog prava u Crnoj Gori”, objavljenoj u Beogradu 1967., na strani 42. piše i ovo:
Objavljeno: 23. 01. 2019 - 10:32 Promjenite veličinu teksta: A A A

Kako i sve države, gdje gospodari istočno-pravoslavna vjera, tako i Crna Gora ima svoju autokefalnu crkvu”. I u Ustavu Knjaževine Crne Gore u članu 40. se govori i ovo: ”Državna vjera u Crnoj Gori je istočno-pravoslavna. Crnogorska crkva je autokefalna”. Država Crna Gora bila je vlasnik crkvene imovine, a Crnogorska crkva njen držalac, korisnik i plodouživalac.

 Nema svojine ili vlasništva bez prava raspolaganja, koje znači da vlasnik stvari pored prava i mogućnosti da je ima u svom posjedu, da upravlja njome, koristi je i upotrebljava samostalno, od nje ubira plodove, o njoj može odlučivati, može je prodati, otuđiti, pokloniti, zamijeniti, ustupiti, uništiti-imati apsolutnu vlast u granicama zakona nad njom. Znači, nije svojina, ako nemate pravo raspolaganja stvarima, tako je od rimskog prava do današnjeg dana. Tako je i u kanonskom pravu.

A to pravo svojine Crnogorska crkva kao državna crkva u nezavisnoj Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori od 1852. do 1918. godine nije imala. Srpske crkve tada nije bilo u Crnoj Gori, ona je u statusu eparhije Srpske patrijaršije sa sjedištem u Beogradu uvedena tek 1920. godine, odnosno, 1922. godine. Naime, tek poslije 1920. godine eparhije nasilno ukinute autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve pripojene su novouspostavljenoj Srpskoj crkvi (Patrijaršiji), čije je sjedište u Beogradu. Kad je izvršena administrativna dioba KSHS/Kraljevine Jugoslavije broj crkvenih eparhija Srpske crkve je sveden sa 27 na 21. Tek tada 1929. godine prvi put je uvedena, osnovana Crnogorsko-primorska mitropolija, koja je i uspostavljena kao strukturni, integralni dio Srpske patrijaršije u doktrinarnom i pravno-organizacionom pogledu. Prema crkvenoj statistici iz 1924. godine Srpska patrijaršija je imala 29 eparhija, od kojih je 27 bilo u Kraljevini SHS. Tada se kao jedinica Srpske patrijaršije navodi eparhija "Cetinjska i zahumsko-raška". Godine 1929. od djelova bivše bokokotorske i zahumsko-raške eparhije, kao i djelova pećke eparhije omeđena je voljom političkih i crkvenih vlasti u Beogradu teritorija novoosnovane Crnogorsko-primorske mitropolije.

 1609BogisicValtazarPrezentiram nekoliko relevantnih istorijskih izvora i činjenica o pitanju vlasništva nad sakralnim pravoslavnim objektima, hramovina i dobrima u Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori. Član 716 OIZ iz 1888. za Crnu Goru kaže: “Imaonici su pravoslavne crkve, manastiri i druge crkvene ustanove kojima tu osobenost priznaju crkvena pravila ili crkovna Vlast, ako to priznanje nije u opreci sa državnim zakonom. To isto budi rečeno i o crkvama i crkvenim uredbama drugih hrišćanskih ispovijedi koje država priznaje”. Država Crna Gora je imala vrhovnu, suverenu vlast (suprema potestas)  i svojinu nad pravoslavnih hramovima (crkvenim objektima i manastirima). O tome izričito govori član 719. OIZ, kojeg namjerno prećutkuje Džomić. On glasi “Nepokretna dobra pravoslavnih crkava i manastira, ne mogu se nikako prodavati ili inače ustupati, bez naročita dopuštenja državne vlasti”. U Ustavu Pravoslavnih Konistorija u Knjaževini Crnoj Gori iz 1904. godine u članu 109. se kaže:

“Nepokretna dobra crkvena ne mogu se prodavati, zamjenjivati ili inače ustupati. Ako interes dotične crkve zahtijeva da bi trebalo kakvo dobro prodati ili promijeniti sa drugim, u ovakvom slučaju konsistorija će prethodno učiniti sve potrebne izviđaje i tada će podnijeti predlog Ministarstvu prosvjete i crkvenih djela. Poslednja riječ u ovakvim stvarima pripada Knjaževskoj Državnoj vlasti”. Norme su jasne i one zbore da je država vlasnik, jer je ona jedino mogla odlučiti mogu li se prodavati ili ustupati nepokretna pravoslavna dobra. To pravo Crkva nije imala. Da je imala to pravo, imala bi svojinu, a kad nema svojinu, imala je državinu, inače ne bi pisalo da o tome mora tražiti naročitu dozvolu države, koja je u tom pogledu imala svojinska ovlašćenja.

U članu 718. OIZ kaže se da se uprava crkvenih dobara odvija po unutrašnjim aktima crkve, ako nijesu u suprotnosti sa državnim zakonima, što znači da su državni zakoni u pogledu upravljanja crkvenim dobrima bili obavezni za crkvu u Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori. Kad je Crna Gora postala sekularna država, u odluci Crnogorskog senata od 7. marta 1852. godine navodi se i to da “Vladika, ili bolje reći episkop ili arhiepiskop Crne Gore, koji će imati ograničenu vlast nad crkvenim stvarima, biće izabran posredstvom crnogorske vlade”.

U doba knjaza Danila i knjaza/kralja Nikole Crnogorska crkva je bila podvlasna državnoj vlasti, a Knjaz Gospodar je bio taj koji je odlučivao, izmedju ostalog, i o izboru mitropolita, obimu njegove vlasti i o krupnim pitajima koji su se odnosili na status i život crkve. Naročito u imovinsko-pravnim odnosima. U vrijeme Knjaževine Crne Gore, Mitropolitu i manastirskom bratstvu ustanovljene su plate, ali je višak manastirskih prihoda (nakon podmirenja plata) išao za potrebe prosvjete (za tri godine 9 crnogorskih manastira prihodovalo je državi Crnoj Gori preko 56 hiljada forinti). Zbog nedoličnog držanja u slučaju pogibije knjaza Danila, knjaz Nikola je otpustio i razrijeđio dužnosti cetinjskog mitropolita Nikanora Ivanovića.

 Zaboravljaju klerikalni i civilni velikosrpski agenti i agitatori mnoge fundamentalne istorijsko-pravne činjenice, o povijesnoj kanonskoj autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve, posebice one koje su istakli u svojim djelima prof. dr Valtazar Bogišić i srpski kanonista dr Nikodim Milaš. Dr Valtazar Bogišić, u djelu „Pravni običaji u Crnoj Gori, Hercegovini i Sjevernoj Albaniji“ (anketa iz 1873.), priredio dr Tomica Nikčević, Titograd, 1984, str. 238-267, eksplicitno navodi autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve i ističe činjenicu da je ona imala kao samostalna juridička ličnost pravo upravljanja, upotrebe i korišćenja crkvenom imovinom, ali da je vlasništvo nad sakralnim nepokretnim pravoslavnim dobrima pripadalo državi Crnoj Gori, odnosno, bilo je podložno zakonima njene suverene vlasti. Bogišić navodi eksplikaciju koju mu je dao arhimandrit Nićifor Dučić da je Vladar (poglavar države, svjetovne vlasti u sekularnoj državi) odlučivao o izboru Mitropolita, o njegovoj hirotoniji, o njegovom postavljanju, da je država Mitropolitu davala platu i da „uzimaše dohotne manastirske u opću kasu. Pri financijalnoj reformi 1868. dadoše se sva dobra u upravu mitropolitu pod uvjetom da dohodci i manastira Cetinjskog i plemenskih budu upotrebljavani na izdražavanje osnovnih škola u državi. Račune, pak drži državna financijska uprava“, te da je „mitropolit pod kontrolom državne financijske komisije“, te da većina manastirskih prihoda pripadaju državi.

1101novakadzicRazgraničenje između državnih i crkvenih imanja, odnosno, izmedju drzavne imovine Knjaževine Crne Gore i autokefalne Crnogorske crkve izvršeno 24.marta 1868. Tada je izvršen popis crkvene imovine, za koju se veli da je država u “imovinu predala upravi preosvećenog gospodina Ilariona, sadašnjeg mitropolita Crnogorskog”, te da njene prihode koristi za funkcionisanje crkve, a da država, odbor Senatski, “kojem će se narodna blagajna povjerit, pregleda račune manastirske svaka tri mjeseca, da besposredni odgovornik za dobra crkovna bude isti Mitropolit Ilarion, ili drugi, koji bi ga naslijedio; i na posljetku, da glava Crkve pod nikakvim izgovorom, bez znanja vlasti, ne može ništa kupiti, prodati, promijeniti, ili darovati od onoga što crkvi prinadleži” (“Orilić”, crnogorski godišnjak, 1869, str. 62-64).  Tu odluku je donijela Crnogorska narodna skupština po nalogu i odobrenju vladara-nosioca najviše apsolutne vlasti u Zemlji –kralja Nikole. Po toj odluci crkva je imala svoju imovinu koju je koristila i njome namjenski upravljala, pod državnom kontrolom, a svojinu, vlasništvo nad hramovima, manastirima i crkvama kao nepokretnostima zadržala je država, odnosno, državna vlast.

Crnogorska crkva je upravljala imovinskim crkvenim dobrima, koristila ih za život crkve, ali državna vlast (država)  je raspolagala sa njima, to jest ona je jedina imala pravo svojine. Čak je bilo izričito propisano da Crkva ne može dati u zakup /arendu/ crkvenu imovinu, ukoliko to ne odobri država. Recimo, arhimandrit Mitrofan Ban, u ime Zahumsko-raške eparhije Crnogorske Pravoslavne Crkve, aktom broj 280., Ostrog 25. jula 1884. godine, traži dozvolu od Ministarstva prosvjete i crkvenih djela da posjede Pivskog manastira izda pod zakup /arendu/. Znači, i iz tog dokumenta se jasno vidi da je država imala svojinska ovlašćenja nad pravoslavnim nepokretnostima, a da je crkva bila samo njihov držalac /korisnik, plodouživalac/.

Jer da je imala svojinu, mogla je sama dati u zakup zemljište, a ne tražiti odobrenje i dozvolu od države. To znači da je država odlučivala jer je imala dominium i imperium o tome da se crkveno zemljište da pod arendu, a to je gospodine Džomiću svojina ili vlasništvo. Da je država kontrolisala i imala konačnu odlučujuću riječ o finansijskom poslovanju crkve rječito govori i podatak da je tadašnji administrator Zahumsko-raške eparhije CPC arhimandir Mitrofan Ban iz Ostroga 28. aprila 1884. godine, akt br. 200, dostavio Ministarstvu prosvjete i crkvenih poslova račun prihoda i rashoda u Zahumsko-raškoj eparhiji za 1883. godine. Recimo, Mitropolit Mitrofan u ime Konsistorije Cetinjske, broj 2576, od 7. septembra 1907. godine tražio je dobrenje od Ministrstva prosvjete i crkvenih poslova da novac koji je definisan budžetom za potrebe Manastira Kosijerevo, a koji nije upotrijebljen, potroši za opravku Manastira Dobrilovine. Ove i desetine drugih sličnih autentičnih arhivskih dokumenata pravnog karaktera možete pronaći u knjizi istoričara i istraživača prof. dr Živka Andrijaševića, “Crnogorska crkva 1852-1918”, Nikšić, 2008, str.221-498.

 Na kraju, valja reći višedecenijsko i sadašnje ponašanje Srpske crkve u Crnoj Gori, najbolje objašnjavaju riječi dr Valtazara Bogišića:”Nepravda je još i veća, kad ko od zla djela svog još i kakvu korist čini”.

 

Komentari: 50

Mирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 10:58

Г. Аџић не говори истину. Није у Црној Гори и Брдима држава имала цркву, већ је црква створила државу. Уосталом, до 1851. године, владика цетињски је био и световни владар Црне Горе и Брда. Ни Данило ни Никола не би постали световни владари Црне Горе и Брда, да нису били из породице која је вековима давала владике. Својина се не установљава и доказује посредним закључивањем, већ доказом о овласништву. Да игде има папир који потврђује да је Држава у време Николе поседовала црквену имовину, г. Аџић би тај папир показао. Како тога папира нема, све се своди на епску фантастику!
Petrana Petrović

23. 01. 2019 - 11:52

Ma neka, što napriča. Nije stvorila crkva državu, jer državu ne stvara crkva nego njen narod. Ne bi kralj Nikola u tuđe zalazio i formirao dvorsko groblje u okviru Cetinjskog manastira da to nije bilo države Crne Gore. Zna se kako se papiri namještaju i kako su 90- ti upisivane crkve na mitropoliju potpuno mimo zakona. Ajde zdravo!
Тото

23. 01. 2019 - 14:10

Правни ентитет "Црна Гора" је створио турски окупатор
Krsto

23. 01. 2019 - 14:33

Crnu Goru je osnovao Ivan Crnojević.
Тото

23. 01. 2019 - 16:21

A zašto je sam sebe zvao gospodarom Zete?
xy

23. 01. 2019 - 18:58

A kako je sam sebe zvao Nemanja i svi ostali Nemanjići. Da nisu bili kraljevi Srbije? O bože dragi spašavaj, ima li većih glupaka od srpskih nacionalista?
Krsto

23. 01. 2019 - 23:15

Zato što je kao gospodar Zete dobjegao u Crnu Goru pred Turcima i tu smjestio novo državno jezgro. Od tada se sve češće koristi državno ime Crna Gora. Sam Ivan ga koristi, a Đurađ se i tituliše kao ''gospodar Crnoj Gori''.
za djukica b,,,a

23. 01. 2019 - 11:53

bolje bi ti bilo da ides po turskim pradjedovskim spahilucima i pobadas mednike no da se mijesas u pitanja svete crnogorske zemlje koja da je srpska bila bi podanicka vjekovima ka tvoja srbija
xy

23. 01. 2019 - 11:55

Ja bih Đukiću više voleo da ste vi u pavu nego Novak Adžić. Time bi moje zadovoljstvo posle izbacivanja MCP iz objekata koje je uzurpirala bilo veće, jer bi se barabe više nervirale, a samim tim bih ja više uživao. No, ko god da je u pravi, a siguran sam da je u pravu dr Adžić, vi ćete biti najureni iz svih objekata koje ste uzurpirali 1918. posle razbojničkog Podgoričkog skupa baraba, vucibatina, kriminalaca i ubica. Ako sretnete nege Radovića posavetujte ga da se polako pakuju jer će u suprotnom da radi pendrek, Đukiću. Pendrek od države i jedna velika motka od naroda. Bilo bi lepo da se u to doba negde oko Cetinjskog manastira zatekne i dr Aleksandar Raković u društvu sa Matijom Bećkovićem.
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 14:41

xy, Све то о чему маштате има у паралелном универзуму. У овом свемиру, у којем ми живимо, нема! Није забрањено маштати, сањати...
Objektivni

23. 01. 2019 - 12:34

Nidje nema osim u skoro svakom dokumentu. No treba citati. Izucavati , provesti vrijeme i vrijeme u arhivama. Pročitati koju knjigu prof . Zivka Andrijasevica , koliko god te istina razarala , ali ako nesto hoces da naucis moras se potruditi. Ovo mlataranje po portalima ti nece pomoci.
Crkvenjak

23. 01. 2019 - 12:44

Miroslave cija god da je bila ali svakako nije bila srbijanske crkve.
@ Crkvenjak, šta lupaš

23. 01. 2019 - 14:21

Kakve "srbijanske crkve"???? Niti je postojala niti postoji! Kao što nije postojala "crnogorska crkva", niti će postojati! Postoji samo Srpska pravoslavna crkva, diljem svijeta (pa i u Crnoj Gori), a ta crkva se u Crnoj Gori, odkada je CG postala državom,1879 god. zvala "Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori"!!!!........veliki pozdrav....Maki 80
MAG

23. 01. 2019 - 18:15

Eto i sam prizna da se ne zove Srpska pravoslavna crkva nego Pravoslavna crkva u Crnoj Gori-tacnije u Ustavu iz 1905-e pise: u Crnoj Gori rabnopravno djeluju Istocno pravoslavna, Rimo katolicka i Muhamedanska vjeroispovijest,Ako ne vjerujete potrudite se da to pronadjete i procitate!?
Komso

23. 01. 2019 - 13:05

Miroslav Djukic se nekad nije smio cuti ni srbovati ni pisnuti od suraka Crnogorca Tamindzica. Nit se klanjat Amfilohiju i svetosavcima. Cudo je stahopostovanje prema tazbini.
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 15:20

Админе, кад објављујете овако небулозне и блесаве личне нападе, захтевам право да на ово одговорим: Komso, не знате Ви ништа, а и то што знате, не знате много добро. Мој бивши зет је био мој зет, а не мој тутор. Ако се Ви лично бојите свога зета, то је Ваш проблем. Истине ради, Миодраг Таминџић је син Бора Александровог Таминџића. И покојни пријатељ Боро је био Србин и само Србин. Ништа друго није ни могао бити, као син заклетог краљевог официра, који се, након што је пуштен из немачког заробљеништва, никада није вратио у комунистичку Југославију. Таминџићи потичу из Херцеговине, из Пребиловаца, у којим су усташе у Другом светском рату побили и у јаму бацили преко 500 Таминџића. Није ретко у нашим породицама да отац и син буду различите нације. То је феномен који се овде не може нашироко разматрати. Истина је, Мишко је имао страхопоштовање према својој тазбини, а од нас је, као тадашњи зет, имао поштовање!
Мирослав Влаховић

23. 01. 2019 - 16:01

Користим прилику, да као школски друг Мирослава Ђукића, напоменем једну важну ствар. Наша професорица историје у другом разреду средње школе је за Мирослава Ђукића рекла-"Ти си мој најбољи ђак у каријери. Просто је немогуће да тако млад човјек тако добро разумије законитости историје и да тако јасно тумачи историјске процесе." То је мој школски друг Мирослав Ђукић.
xy

23. 01. 2019 - 19:05

I? Kuršlusir'o ti drug. Ovde na blogu retko ko pokazuje toliko nerazumevanje kao on. A ko zna i šta je sa tom vašom profesorkom. Verovatno, ako nije u penziji, danas slavi "najvećeg srpskog prosvetitelja" koji nije osnovao nijednu školu. Alo, Vlahoviću, najveći srpski prosvetitelj, svetac i duhovni otac SPC je bio pop švaler koji se valjao sa rođenom snahom, pio neumerene količine vina i, onako uzgred, izvršio genocid nad srpskim i bošnjačkim bogumilima.
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 19:37

Xy, и Вас и Ваше колеге у коментарима обавезно персирам, одговарам са уважавањем и на ваше, прилично неотесане увреде, не узвраћам на исти начин. Ако се и поред тога, осећате фрустрираним, да ли сте помислили да је то због тога што осећате да сам у праву?
xy

23. 01. 2019 - 20:34

G. Đukiću drugarsko vam hvala za ton koji koristite, tačno je da ste među pristojnijima. Ja ponekad preteram, ali mislim da u diskusiji sa vama to nije slučaj. Mislim da nisam nepristojan. Što se tiče zločinačkog srpskog režima na retotoriji Crne Gore između dva rata i u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji, to su postala već opšta znanja. Uzmite samo Šahoviće 1924. godine. Srbi iz Bijelog polja sa bjelopoljskim Boškovićima na čelu, zverski su poklali oko 1000 bošnjaka iz Šahovića. Živu su decu pekli na ražnju. Živim ljudima drali kožu, žene silovali pa klali. Niko za to u zločinačkoj srpskoj Kraljevini Jugoslaviji nije odgovarao. Za pokolj Crnogoraca u Nikšiću od 1919. go 1923. godine ne da nije odgovarao, kapetan Milan Kalabić je unapređen. Takvih slučajeva ima na hiljede. Da li vas je bar malo sramota kao Srbina od nedela vaših zemljaka? Uzgred, mnogo sam mator, nisam iz ove grupe mladih koji ne shvataju.
Мирослав Ђукић

24. 01. 2019 - 09:35

ху, У основи, као и Ви, не одобравам нити један злочин, ко год га је извршио, ако се заиста догодио. Не слажем се са вама да је било "на хиљаде" злочина над "зеленашима", присталицама династије петровић-Његош, након Божићне побуне. Г. Аџић је побројао у једном свом тексту неких двеста страдалих у Побуни. Да их је било више, он би то радо навео. Проблем је у нечем другом. Ми смо (овде мислим на Динарце, без обзира како се изјашњавају) врло суров народ, кад се обрачунавамо са најближима, са којима се у нечему битном не слажемо. Сетимо се само: Злочина Зека Манитог над Бјелопавлићима, Похаре Куча, "пасјих гробаља", Голог отока... Чињени су страшни злочини, не од странаца, већ од најрођенијих. Пребројавати их и сврставати национално, бесмислено је. Ни злочине који су чињени од стране "Хрвата" над Србима, у оба задња рата, нису чинили Загорци или Истријани, већ покатоличени Срби. Шта је то што нас претвара у звери? Вук никада не напада другог вука, са намером да га убије...Човек - да!
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 19:32

Миро, драго ми је што пратиш ову нашу малу полемику. Било би добро када би наши опоненти покушали да буду озбиљнији. Али, изгледа да су то врло млади људи, без дубљег познавања теме.
Мирослав Влаховић

24. 01. 2019 - 08:57

Мики, чини ти се да ово пишу млади и необразовани људи. Ово пишу најпознатији црногорски интелектуалци.
Мирослав Ђукић

24. 01. 2019 - 10:44

Миро, је ли то истина? Па ја им пола одбијам на младост-лудост!? Тешим се: "Кад порасту - кашће им се само"! Додуше, тешко је и јавно бранити нешто лажно и у основи погрешно.... Истина се, насупрот, често и сама брани!
@

23. 01. 2019 - 13:24

MIROSLAVE,ZNAMO DA JE PATRIJARH SRPSKI IRINEJ IZNAD RISTA HIJERARHIJSKI A POSTO VIDIM DA TI SVE ZNAS,MOZES LI MI ODGOVORITI KO JE BIO IZNAD SVETOGA PETRA CETINJSKOG ILI NJEGOSA NPR.TOLIKO O ISTORIJI ALI TERAPIJA MIROSLAVE....NE PRESKACI ODMAH TI SE POZNA.
Djukic

24. 01. 2019 - 01:11

Djukic posrbica svoje zemlje .......ca
Kapetan

23. 01. 2019 - 11:49

E Miroslave Miroslave, pametan li si blago mami stobom
bilo je sto je bilo

23. 01. 2019 - 12:48

Vlasnik se promijenio .Do prije 100 godina vlasnici CG su bili Turci .
xy

23. 01. 2019 - 13:14

Ne sećam se da su Crnogorci nosili fesove i turbane. Prvi vaš zvaničnik sa normalnom srpskom kapom posle 500 godina je bio kralj Petar II u Londonu, naterao ga Čerčil. Na silu mu je skinuo fes i naglavio šešir. Hahahaha
Тото

23. 01. 2019 - 15:52

Црногорска ношња, за сваки свој део има турски назив и ниједан други осим турски.
Krsto

23. 01. 2019 - 16:03

Naravno kad su dijelove nošnje izradjivale turske terzije i kovači, glupane. To je samo tehnički dio.
Toto

24. 01. 2019 - 16:00

Ha ha ha...
A kakav je status.....

23. 01. 2019 - 12:01

......tada imala Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori? Dali je ona bila državna institucija ili je država bila njen spoljni organ? Ili je imala status kakav danas ima Red Malteških Vitezova - država bez teritorije?....veliki getsbi
Zoi/DK

23. 01. 2019 - 12:11

Sve bi bilo drugačije da Kralj Nikola, nije nasjeo na veliko srpsku ideju, tj ponudi, da jednom postane kralj te velike Srbije.
E Miroslave

23. 01. 2019 - 12:39

Dje mi je odgovor ovome Djukiću!?
Zlire

23. 01. 2019 - 13:38

Odgovor ti daje veliki srpski intelektualac sto svakako ne bi bio da se nije fasizmom okitio koji veli,krvav je i gladan narod moj a sjajna proslost je laz.
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 14:39

Е, нема ни мога одговора! Чим се такне у црквено, постаје шкакљиво!
Rašo

23. 01. 2019 - 12:41

Oćemo li više išćerat ove pogani SPC iz Crne Gore, poput Amfilohija, Džomića i njima sličnih. Da počinu Crna Gora i Crnogorske svetinje od tih bogohulnika i mešetara. Valjda je više vrijeme.
kljuc od namastira

23. 01. 2019 - 13:09

mirno spavaj nano sve je zakljucano a kljuc u Beogradu .
lepiiiiiiiiiii

23. 01. 2019 - 13:16

Pajser je ođe a on otvara mnoge brave i još ponešto, pitaćemo te ubrzo oćeš li i ti da ti otvorimo nešto.
vidi

23. 01. 2019 - 14:28

Pajser ima dvije strane . Samo da znas ti i tvoji istomisljenici prije no ga upotrijebite .
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 14:44

lepiiiiiiiiiii, пајсер има два краја. И пајсер не служи само лоповима да обијају туђа врата. Може њиме и газда објекта да звекне лопова по лепљивим прстићима!
Rašo

23. 01. 2019 - 13:22

Taj kjuč o kom ti pričaš, a koji reče da je u Beogradu, mogu zajedno s tobom o klin okačit da im služi za uspomenu. A crkve i manastire će mo mi otključat našijem ključem . Nijesmo ni mi bez ključa.
sto posto

23. 01. 2019 - 17:09

JOŠ DVIJE TRI KOVERTE PA ĆEMO VIĐETI KOME TREBA PAJSER A KOME KLJUČ
Тото

23. 01. 2019 - 14:10

Нећете.
E Miroslave

23. 01. 2019 - 13:23

Ovaj administrator očigledno ne razumije materiju, jer ne vidim zašto mi nije pustio komentar. Lijepo sam napisao da nije crkva stvorila državu kao što veli ovaj Djukić, to je suludo mišljenje. Lijepo sam napisao da je kralj Nikola formirao dvorsko groblje uz Cetinjski manastir jer je manastir pripadao državi - kraljevini. Ne bi bilo groblje tu za članove dinastije da Nikola nije tako razmišljao.
Мирослав Ђукић

23. 01. 2019 - 14:45

Е, нисам знао да је краљ Никола, поред тога што је био владар, војсковођа, књижевник, уједно био и директор комуналног? Формирао гробље? Браво!
Zoran

23. 01. 2019 - 14:20

Ovim tekstom gospodine adzicu ocitali ste lekciju pukovniku amfilohiju i njegovom popu dzomicu.
Zorane, zašto tako.....

24. 01. 2019 - 07:47

....posprdljivo ovim popovima lijepite činove i zvanja - ovome pukovnik, onome mitropolit? Ni jedan ni drugi to nisu! Inače, pukovnik je visok i častan čin i u vojsci i u "službama". Znaš li da je onaj Aleksandar uvijek bio i na frontu u prvoj liniji i u miru dok je živio u kući Krsmanovića na Terazijama - a sve dok ga nisu promaknuli u kralja - bio obučen u uniformu pješadijskog pukovnika (staru i izanđalu - ali čistu i urednu)......veliki getsbi
TEMSI

23. 01. 2019 - 14:51

Sve je jasno i razgovjetno objasnio Valtazar Bogišić. Koje mi imamo znanje da sada mlataramo šta kome padne na pamet i neznaveni olučujemo kome šta pripada.
Novi komentar