Adnan Prekić, istoričar

Ugaoni kamen crnogorske državnosti: 77 godina od Ostroške skupštine

Navršava se 77 godina od održavanja Skupštine crnogorskih i bokeljskih rodoljuba, poznatije kao Ostroška skupština. Predstavničko tijelo oslobodilačkog pokreta u Crnoj Gori, postaviće ugaoni kamen crnogorske državnosti, obnovljene nakon rata.
Objavljeno: 08. 02. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Piše: Adnan Prekić – istoričar

Ostroška skupština započeće proces definisanja ključnih ideoloških i vrijednosnih stavova, na kojima će se stvarati socijalistička, ali i savremena Crna Gora. Skupština rodoljuba, održana u Donjem Manastiru Ostrog 8. i 9. februara 1942. godine, bila je posljednji pokušaj objedinjavanja partizanskog i četničkog pokreta u jedinstveni oslobodilački front protiv okupatora.

USPJEH USTANKA

Uspjeh 13-julskog ustanka i formiranje slobodnih teritorija na prostoru Crne Gore, dovešće do organizovanja prvih organa revolucionarne vlasti, takozvanih Narodnooslobodilačkih odbora (NOO). Iza ovih odbora stajali su komunisti, koji su osim političke kontrole, kroz narodne odbore brinuli o svakodnevnim problemima stanovništva na slobodnim teritorijama. Odbori su brinuli o ishrani stanovništva, zdravstvenoj zaštiti, podršci borcima na frontu, a nešto kasnije kroz rad odbora organizovani su i prvi građanski sudovi.

Već u oktobru 1941. godine, mreža NOO formirana je na cijelom prostoru Crne Gore, pa su se javile i ideje o njihovom objedinjavanju. Inicijative o objedinjavanju rada narodnooslobodilačkih odbora nijesu imale podršku iz vrha Komunističke partije, koja je pod pritiskom Kominterne insistirala na borbi protiv okupatora, pokušavajući da odloži sve političke odluke o promjeni vlasti. Te okolnosti, promjeniće se početkom 1942. godine, kada partijsko rukovodstvo donosi odluku o formiranju Narodnooslobodilačkog odbora za Crnu Goru i Boku.

proglas-ucesnikaNarodnooslobodilački odbor za Crnu Goru i Boku, zamišljen je kao jedna vrsta predstavničkog tijela oslobodilačkog pokreta u Crnoj Gori. Odlučeno je da se održi predstavnička skupština „rodoljuba iz cijele Crne Gore“, koja bi formirala prve predstavničke i izvršne organe oslobodilačkog pokreta u Crnoj Gori. Simbolično, skupština je održana u donjem manastiru Ostrog, gdje se okupilo 65 delegata, uglavnom predstavnika lokalnih odbora narodne vlasti. Dio učesnika, delegirale su lokalne partijske organizacije pošto su organizatori planirali da se iz svakog sreza izaberu 3-4 delegata od kojih će makar jedan biti član Komunističke partije. Odlukama Ostroške skupštine, otpočela je nova etapa oslobodilačke borbe ali jenjenim odlukama udaren temelj nove državne vlasti.

Učesnici su izabrali Pokrajinski narodnooslobodilački odbor za Crnu Goru i Boku, koji je objedinjavalo aktivnost svih lokalnih odbora narodne vlasti. Izabrani su prve organi izvršne vlasti: Plenum koji je imao 22 člana i Izvršni odbor koji su činili: Božo Ljumović, Lazar Đurović i Ivan Vujošević. Revolucionarna vlast oslobodilačkog pokreta tako je dobila i prve organe izvršne vlasti, pa izbor tog tijela možemo tumačiti u kontekstu formiranja prve revolucionarne, ratne Vlade Crne Gore.

PRVI ORGANI VLASTI

Osim činjenice da su na Ostroškoj skupštini formirani prvi organi narodne vlasti, poruke koje su poslate važne su i u simboličkoj ravni. U trenutku kada je najveći dio Evrope pod okupacijom, iz Crne Gore stižu poruke koje afirmišu slobodarske i antifašističke tradicije. Konačno, na Ostroškoj skupštini uobličavaju se ključni ideološki i vrijednosni stavovi oslobodilačkog pokreta, koji su pojavljuju u formi rezolucije koju potpisuje 65 učesnika. U rezoluciji se afirmišu slobodarske tradicije Crne Gore, jasna antifašistička opredjeljenost oslobodilačkog pokreta, koncept bratstva i jedinstva kao osnov za rješavanje svih nacionalnih i etničkih sukoba u Jugoslaviji i ideja o obnavljanju crnogorske državnosti i ravnopravnosti Crne Gore u jugoslovenskoj federaciji.

U rezoluciji Ostroške skupštine, na više mjesta se naglašava da je „narodna sloboda, najvažnija i najpreča stvar“. Pozivajući se na tradicije petovjekovne borbe protiv Osmanskog carstva, učesnici skupštine naglašavaju da su sloboda, opstanak i čast, osnovne vrijednosti na kojima se zasniva njihova borba protiv okupatora.

proglas-ucesnika-2

U toj borbi pozivaju na jedinstvo, bez obzira na političke i druge razlike. Tekst rezolucije istovremeno predstavlja i jednu vrstu političkog, odnosno programskog dokumenta Komunističke partije, kao najvažnijeg činioca oslobodilačkog pokreta. Kritikuju se političke i vojne elite Kraljevine Jugoslavije koje su potpisale kapitulaciju, za koju se kaže da je najveća izdaja naroda i države. Sa druge strane, ističe se prijateljstvo i povezanost sa „velikim bratskim i slovenskim ruskim narodom“ koji su u istom stroju borbe protiv ropstva i fašizma.

U svim aktivnostima koje su pratile organizaciju Ostroške skupštine, ali i kroz njene odluke, jasno se može prepoznati ideološko i vrijednosno određenja prema: crnogorskom identitetu, državnosti, narodnom jedinstvu i ideji bratstva i jedinstva. Učesnici skupštine, aludirajući na događaje od 12. jula 1941. godine, odbacuju svaku ideju obnove crnogorske državnosti uz pomoć okupacionih vlasti. Poručuju da „odbacuju lažnu petokolonašku slobodu“ i da je tako ustanovljena, nezavisna Crna Gora,  može biti „nezavisna samo od naroda“. Zalažu se za drugačiji pristup, obećavaju „narodnu demokratsku vlast“ koja će slobodnom voljom odlučiti o daljoj sudbini Crne Gore. Ove odluke su na tragu preporuka Pokrajinskog komiteta KPJ koji nekoliko mjeseci ranije poručuje da je jedan od osnovnih zadataka oslobodilačkog pokreta „konačno oslobođenja-zaista slobodne i ravnopravne Crne Gore“.

POSLJEDNJI POKUŠAJ

potpisi-ucesnikaOstroška skupština predstavljaće i posljednji pokušaj objedinjavanja partizanskog i četničkog pokreta u jedinstveni front protiv okupatora. Iz tog razloga, dio zaključaka posvećen je unutrašnjem sukobu u Crnoj Gori i jačanju četničkog pokreta. Iako u rezoluciji ne naglašavaju da se radi o četničkom već petokolonaškom pokretu, tvrde da je pojava kolaboracije nova metoda kojom okupatori pokušavaju da naruše narodno jedinstvo. Pojašnjavaju da okupator na taj način pokušava da „baci otrovno sjeme razdora“, tako što će podsticati različite: političke, bratstveničke, vjerske i sve druge razlike. Upozoravaju da se na taj način razbija jedinstvo i podstiče „bratoubilački rat“, locirajući problem prvenstveno na prostor Vasojevića, gdje je četnički pokret najuticajniji. Pokušaj objedinjavanja svih političkih i ideoloških grupa u jedinstven oslobodilački pokret, promovisan na Ostroškoj skupštini, naćiće se na udaru kritike nekih članova Partije.

Milovan Đilas će krajem marta 1942. godine odbaciti model pomirenja, promovisan na Ostroškoj skupštini. Vrhovnom štabu partizanskih snaga, Đilas je objašnjavao da takav model nije prihvatio ni narod, a on ga je okarakterisao kao pokušaj „saradnje sa maskiranim petokolonašima, pogrešan način stvaranja nekog nacionalnog bloka“. Đilasovom tumačenju suprotstavio se Josip Broz, koji je saopštio da se priča ne može generalizovati i da su slučajevi petokolonaštva pojedinačni, a da je „manastirska konferencija“, kako ju je on nazvao, ispunila svoj cilj.Iz istorijske perspektive, Ostroška skupština predstavlja prvi korak u procesu revolucionarnog formiranja vlasti, tokom Drugog svjetskog rata. Odluke donijete u februaru 1942. godine biće osnova za formiranje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja, koji će se u julu 1944. godine transformisati u Crnogorsku antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja. Ništa manje važne nisu ni programske i ideološke smjernice koje je ovo predstavničko tijelo donijelo.

U trenutku kada je najveći dio Evrope pod okupacijom, u Crnoj Gori se programskim dokumentima afirmišu slobodarske i antifašističke tradicije, koje će postati izvor vrijednosnih i ideoloških stavova oslobodilačkog pokreta. Ne manje važna je i činjenica da je skupština u Ostrogu bila posljedni pokušaj objedinjavanja partizanskog i četničkog pokreta u jedinstveni oslobodilački pokret.

 

Komentari: 30

Gajo

08. 02. 2019 - 07:01

Dvije bitne stvari- odbačena je svaka primisao stvaranja nezavisne Crne Gore, što je važno zbog falsifikata koji se pojavljuju u režiji režimskih istoričara. Takodje, ovo je period kada počinju lijeva skretanja i masovne likvidacije nedužnih ljudi širom Crne Gore od strane komunista, tako da je priča o objedinjavanju partizana i cetnika bila samo propaganda.
NETAČNO

08. 02. 2019 - 07:32

Netačno Gajo, upravo je afirmisana ideja slobodne i nezavisne CG, odbačena je ideja stvaranja "Petrovdanske" CG. Čitaj malo pažljivije
Vasojevic

08. 02. 2019 - 07:37

Crnogorci i Bokelji.Danas samo ostase Crnogorci a Bokelji nestadoše. Po teoriji vlastodržaca Bokelij bitrebalo da budu nacija.Ko ukide Bokelje ljudi??
Pogodi

08. 02. 2019 - 13:38

Pa ukinuste nas vi Vasojevići, jer vas ima više u Boku no u Vasojeviće.
Ahahaha

08. 02. 2019 - 15:54

dobro si mu ga reka.
Мирослав Ђукић

08. 02. 2019 - 12:59

Било је: Црна Гора и Брда. Затим: Црна Гора и Бока. Изгледа да су Брђани и Бокељи у montenegru укинути. Укинута је и ћирилица...
Tačno

08. 02. 2019 - 13:42

Sve što ne valja, moj Đukiću-pope, nestane. Osta za vijek Montenegro ( osta i Serbija ), latinica, CPC, i sve što je Црногорско a valja.
Mирослав Ђукић

11. 02. 2019 - 08:31

Tačno, Шта ће од свега остати, то ћемо тек да видимо. "Вријеме је мајсторско решето". Четрдесетих година 20. века су црногорски скојевци сахранили празан ковчег, говорећи да су "сахранили Бога". Где су сада: скојевци, историјски материјализам, диктатура пролетеријата? Све буде и прође! Проћи ће и ова дукљанска смутња!
Nikad više1918

22. 02. 2019 - 10:21

Мирослав Ђукић da nije ćirilica vaša odakle je ĆOPO pokrao pismo?
Мирослав Ђукић

22. 02. 2019 - 13:06

Никад више, јесте, ћирилица је наша, као што је чиргилица Ваша! Сваком своје.
Nikad više1918

22. 02. 2019 - 10:23

Šta i ko sahrani u Nikšić na trg isto su bila 3 kovčega. Ne mlati kad nemate ništa svoje
Dirigent

08. 02. 2019 - 13:56

Smijesno je odgovarati na ovakve izjave. Nije mi jasno kako niko nema potrebe da provjeri ili proširi svoju znanje već ostaje zacimentiran u 19 vijek.
Guslari

08. 02. 2019 - 18:38

U 19 vijeku je veliko/srblje i dalje. Tu im ni djavo vise ne moze pomoci. I onda kukaju kako ih svijet ne razumije. Citav svijet je vec u 21 vijeku, a oni i dalje guslaju o tkz srpstvu i srbiji do Tokija. Daleko nam kuca od ovakvih. Neka bog pomogne njima, a vise nama sto imamo nesrecu da smo pored njih.
Mирослав Ђукић

11. 02. 2019 - 08:35

Dirigent, видим да Ви не користите често тај ђа'оли "цименат".
Krsto

08. 02. 2019 - 19:31

Bilo je: Brda Donje Albanije. Zatim: Brda Albanije. Na kraju ste se prikačili za Crnu Goru, skinuli ćulafe, i postali samo Brda.
Mирослав Ђукић

11. 02. 2019 - 08:37

Krsto, To је било у паралелном универзуму, из којег се јављају шербови епски фантастичари. . У овом универзуму, у којем ми живимо - није. Ко се за кога качио, то је за дискусију.
Принц Павле

08. 02. 2019 - 15:24

Колико ја видим, ови борци, сви носе Српске капе. Ниједан црногорску. Нисам сигуран да је ова фотографија из монтенегра
xy

08. 02. 2019 - 16:34

Srpska originalna kapa je fes, a u svečanim prilikama turban. To vam je od Turaka posle 500 godina.
Realista

08. 02. 2019 - 17:36

Lako je za kape. Bitan je osjecaj pripadnosti drzavi i narodu Trebaju pripadnici manjinskih naroda poput historicara Adnana Prekica da uce narode Crne Gore, da vise ljube svoju maticnu drzavu Crnu Goru, od onih susjednih.
Kraljica Min Sun

08. 02. 2019 - 19:25

Zaboravili su da vas informisu, da su "sve to srbi", kojima samo nedostaju gusle, pa da guslaju o "srbiji sve do... sjeverne Koreje". Ispod toga, nista se ne priznaje.
Krsto

08. 02. 2019 - 19:50

To su kape pokojne jugoslovenske vojske sa kojih je maknuta karađorđevićevska kokoška i našivena petokraka.
PWS

08. 02. 2019 - 15:43

Kolike su lazavine velikosrpskih histericara vidi se po podatku da je Tito u Foci primio u redove NOPa cetnike koji su upravo izvrsili pokolje nad Muslimanima. Istocne Bosne. Tito je pokusavao da napravi svenarodni pokret protiv okupatora a ne ganjao livorom politicke neistomisljenike po sumama i gorama nase zemlje ponosne. Cetnici su bili hinjski krvolocni manijaci .I ostali.
xy

08. 02. 2019 - 16:41

Shvatam ideju ovoga što ste napisali ali istine radi moram da vam kažem da ste pogrešili. "Četnike koji su upravo izvrsili pokolje nad Muslimanima" Tito je, naravno pobio, posebno one na "Neretvi", ako nisu bili mobilisani. Takve smo puštali kućama. Oni koji su se provukli platili su u Sloveniji 1945, oko 50.000 gibaničara, ustaša i SS. Ako ste Bošnjak, a i ako niste, nebitno je, pogledajte na Youtube par klipova prof. Smaila Čekića. Na jednom mestu kaže, "da nije bilo partizana i Jugoslovenskih komunista, danas ne bi bilo Bošnjaka u Bosni". Predavanje je držao u džamiji, među vernicima, ali to nikome nije smetalo da dobije veliki aplauz. Na ovim našim prostorima najveći problem su hrvatska i srpska elita.
15651

09. 02. 2019 - 05:09

Procitajte sta je napisao Adil Zulfikarpasic koji je bio partizanski oficir o ovome sto ja pominjem. Cetnici koji su napravili pokolj Muslijmana u Foci su primljeni i NOP.
Kurke

20. 02. 2019 - 20:30

Vlado Dapcevic kazuje o slicnoj situaciji i muci koju su imali sa novopridoslim bradonjama. No i pored svih objasnjavanja, prvom prilikom kada su zarobili neke domobrane oni su poceli da ih kolju. Ovaj put u partizanskoj uniformi. Vlado ih je uz upotrebu oruzja prekinuo u "poslu". Ima na YT kazivanje Vlada Dapcevica o tome. U istom kazivanju tvrdi da su ubili oko 23.000 muslimana za vrijeme rata.
PWS

09. 02. 2019 - 05:27

Govorim o cetnickom pokolju Muslimana Foce i Gorazda krajem 41 i pocetkom 42. Po procjeni cetnickog kapetana Sergeja Mihailovica tad je ubijeno oko 5000 Muslimana.
Мирослав Ђукић

14. 02. 2019 - 09:20

Предходно, муслимани су на подручју Горажда и Фоче поклали преко 20.000 Срба. Не одобравам крвну освету, али реакција на такав покољ је могла да се предвиди. Спиралу насиља, кад се једном започне, тешко је прекинути! Важно је, истине ради, нагласити ко је први почео са злочинима над невиним становништвом друге конфесије.
Kurke

20. 02. 2019 - 20:21

Ahahahah Pokolj muslimana Limske doline i Drine je ucinjen po "Instrukcijama" Mihajlovica i potpuno se poklapa sa izvjestajem Pavla Djurisica. To sto si izvalio ne mozes pokriti nikakvim dokazima a ni zdravom logikom jer toliki broj se ne moze pobiti bez vojne sile a Izvjestaj Pavla Djurisica jasno kazuje da te sile nije bilo no su pobijeni 90% nenaoruzani. U ostalom neko ko ima nacin da pobije 20.000 civila, mogao bi u odbrani ubiti i bar 2000 četnika! No takvima cinjenice nista ne znace zato je Djilas bio u pravu! Šteta sto ga Broz nije poslusao!
Мирослав Ђукић

22. 02. 2019 - 11:15

У универзуму у којем ми живимо, ништа се није тако догодило. То сте прочитали у неком од романа епске фантастике? Догађај је прилично познат, само треба погледати шта о томе пишу идеолошки непристрасни аутори. Успут, поздравите Ђиласа и Тита, кад их видите!
Mirko Bgd

08. 02. 2019 - 19:22

Ugaoni kamen crnogorske državnosti ,gospodine Prekicu postavljen je prije 1000 godina sa dinastijom Vojisavljevica a ne ostroškom Skupštinom.Ali vi vrlo perfidno poput ž.Balosavca pokušavate da zbunite taj neznaveni svijet u Crnoj Gori. Manipulišete geogravskim pojmovima kao "Boka" "brda" itd. želite da relativizujete crnogorsko nacionalno bice Ovo je od vas gospodine vrlo neozbiljno , da li vam je neko doo sada skrenuo pažnju da pišete gluposti.
Novi komentar