Znaci postojanja dvadeset kilometara širokog jezera, zakopanog ispod kilometar i po debelog leda u blizini Marsovog južnog pola, prvi put su objelodanjeni 2018. godine.
Tim pod vođstvom naučnika Roberta Oroseija iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Bolonji, došao je do otkrića koje je pokrenulo raspravu o tome što je potrebno da bi se jezerska tečnost održala u tako hladnom okruženju.
Naučnici Majkl Sori i Ali Bremson sa Univerziteta u Tusonu u Arizoni, razmotrili su različite mogućnosti, uključujući i prašinu u ledenoj kapi, koja bi poboljšala izolaciju, kao i postojanje drugih vulkana na Crvenoj planeti.
„Jedini način da se napravi dovoljno toplote, čime bi se objasnilo postojanje jezera, jeste podzemni bazen magme ispod leda“, objavila su dva naučnika u „Pismima o geofizičkim istraživanjima“.
„Pokušali smo da smislimo sve vrste alternativnih faktora koji bi mogli da podignu temperaturu. Magma je bila jedina koja je to mogla da uradi. Nijedan drugi faktor ne bi to bio u stanju“, rekao je Sori.
Orosei i njegove kolege sugerisali su da soli rastvorene u vodi mogu zadržati nisku tačku topljenja, dopuštajući jezeru da postoji kao slani mulj.
Međutim, uslovi ispod leda, tačnije prosječna hladnoća od -68 stepeni Celzijusa ne može da objasni postojanje jezera ni uz prisustvo soli, tvrde naučnici Sori i Bremson.
Njihovi proračuni pokazuju da, ako je prije oko 300.000 godina vulkan izbacio magmu u komoru široku najmanje pet kilometara, zakopanu oko deset kilometara ispod jezera, taj bazen bi mogao da generiše dovoljno toplote da i danas topi slani led.
Bez soli, komora sa magmom morala bi biti veća ili bliža površini, kažu istraživači.
Ukoliko je to tačno, to bi značilo da je Mars bio geološki aktivan mnogo ranije nego što su naučnici mislili. To dalje otvara pitanja nastanjenosti jezera. Orosei smatra da je naučni svijet ovim istraživanjima ušao u „dugu i iscrpljujuću debatu“.
