Kod crno-bijelih je dobio status božanstva, a više od tri decenije kasnije mnogi navijači crveno-bijelih i dalje ne mogu da mu oproste odlazak u rivalski klub.
Đurovski je i tada, kao i danas bio poznat po tome da priča ono što misli i radi onako kako je naumio.
O njemu se tih godina svašta pričalo i pisalo, da previše puši i pije, da se kocka, da švercuje zlato, da je povezan s kriminalcima sa beogradskog asfalta.Legendarni napadač je povodom 56. rođendana u intervjuu za holandske medije podsjetio na slavne dane.
"Jedina istina je da sam pušio i dok sam bio igrač. Pa što? Jesam i to bez skrivanja. I drugi su znali da povuku dim, ali niko kao ja, pred trenerom. Bez problema sam pušio na stadionu, znajući da me svi posmatraju. Nije to imalo negativan uticaj na moje partije. Možda bi, da sam – prestao!? Svaki fudbaler mora da radi ono što mu prija. Sve dok igra dobro", rekao je Đurovski.
On ne negira da su ga posjećivali neki žestoki momci koji su predstavljali neku vrstu zaštite.
"To je bilo normalno. Svaki fudbaler u Beogradu tog vremena je imao nekog, ništa drugačije nije ni u sadašnjim generacijama. Mnogima je bilo zabavno i interesantno da se nalaze u društvu igrača. Arkan, sjećate se njega? Bio je jedan od onih koji su fanatično podržavali Crvenu zvezdu. Volio sam da pijem, pušim, odem povremeno u kazino, ali nikad se nijesam drogirao. Priče o krijumčarenju zlata, kockarskim dugovima, novcu na crno i tako dalje - nijesu tačne. Tužio sam holandske medije koji su to objavili i naravno da sam dobio odštetu. Nije mi bio problem da se nosim sa žestokim momcima, niti sam ih se ikad plašio. Ako im se svidiš – svidiš im se. Mafijaški bosovi su inteligentni tipovi", poentirao je Đurovski.
