POGLED IZ BEOGRADA

Zanemarena admiralova areta

Nije se Gerhard Gezeman divio samo duhovnoj ljudskoj veličini Crnogoraca, koju nije sretao ni kod jednog „kulturnog naroda“, impresioniralo ga je to da su Crnogorci, „mučeni krvnim neprijateljom i nevoljama života, izgradili jedan sasvim određen, jasno sagledan, mjerodavan i obavezan ideal čovjeka".
Objavljeno: 05. 03. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Ideal koji je ostao nepoznat ’visokokulturnim nacijama’ i koji nije postao uzor opšteg evropskog izgrađivanja čovjeka…“

Crnogorsko istorijsko biće razapeto između varvarstva, raznih osvajača i danajskih „bratskih“ darova, stvorilo je u Crnoj Gori endemski junački soj. Ono je uspjelo da u Junaku zametne Čovjeka. Taj Čovjek će zagospodariti Junakom, stvarajući jedinstvenu ljudsku veličinu - ARETU.

Ima situacija kada se Čojstvo i Junaštvo nađu u konfliktu, kada ne mogu da nastupaju zajedno, kada se jedno zbog drugog mora žrtvovati. To je vrijeme opšteg sociopatološkog-ratnog stanja u kome se, prema francuskoj poslovici, “časte oni koje bi mir objesio“.

SLUČAJ VLADIMIR BAROVIĆ: Jedinstven primjer„tragične“ čestitosti u novijoj istoriji Crne Gore je suicid admirala Vladimira Barovića NŠ VPO JRM, septembra 1991. godine na Visu. Na visokoj poziciji u hijerarhiji JNA admiral Barović - Crnogorac, bio je u situaciji da izvrši naređenje pretpostavljene komande Glavnog štaba JNA i da upotrijebi živu silu i tehniku da bombarduje položaje hrvatskog primorja u rejonu Dubrovnika.

admiralbarovic1Znao je admiral Barović da je takvo naređenje bilo u funkciji ideologije „srpske omađijanosti prastarim mitom o Obećanoj zemlji - Dušanovom carstvu“ i da bi njegovo junaštvo u tom kontekstu predstavljalo zastiđe crnogorske čestitosti i viteštva. Kao sin generala, koji 1945. nije pristao da čini teror nad Albancima na Kosovu, ni Vladimir nije prihvatio da za tuđe interese čini zlo tuđim neprijateljima i narodu koji Crnoj Gori i Crnogorcima nijesu ništa skrivili.

Kod Vladimira Barovića pobunjeni Čovjek je ubio „junaka“. U oproštajnoj poruci, Vladimir je potvrdio da je kod Crnogoraca Čojstvo gospodar njegovog postojanja. Pokazao je “da je od dobrog korijena i list dobar“.

NEMA RAZARANJA: Još  u Puli, kao komandant VPS, Barović je govorio: „Ovdje neće biti razaranja dok sam ja komandant, a ako to ipak bude, mene više neće biti“.

Mogao je admiral Barović, po sistemu subordinacije, izvršiti zločinačko naređenje protiv tuđeg neprijatelja, i narediti granatiranje Dubrovnika i tako uvećati sramotu onim nesrećnicima, zavedenim samodestrukcijom mitomanske „nebeske ideologije“, koji su pošli na Dubrovnik sa „bližim ciljem“ -  pljačka. Vratili su se osramoćeni ubijanjem nevinih građana, sa sramnim biljegom tzv. „crnogorskim pancirom“ preko ramena, nezabilježenim znakom zastiđa u istoriji crnogorskoj. Suprotno crnogorskom etosu ponosa.

Nije izdao to naređenje, po cijenu sopstvenog života.

Da je to učinio, kratko vrijeme bi ga u Beogradu slavile kao heroja četničke vojvode i velikosrpski nacionalisti, koji slijede „srpsku istoriografiju krvi i tla - koja je u Srbe duboko usadila naopaku veru da se sve značajno i veliko postiže isključivo nasiljem i krvoprolićem“ (Basara). Nakon toga, kad su morali pred jačim podviti rep, njega bi, kao neke koji su pristali na sramotu, poslali u Hag da se brani od samog sebe.

A mogao je admiral Vladimir Barović opstati, i kao Junak i Kao Čovjek. I nije se morao naći u situaciji da bira, da sramotno živi ili da častno umre.

barovic2Patriotizam prema svojoj otadžbini i državi zahtijeva od patriota žrtvovanje, kada je otadžbina u opasnosti. Ali patriotizam je dvosmjeran proces. Ne iscrpljuje se samo u žrtvovanju patriota, nego i u naporima države i aktuelne patriotske političke elite, da predviđa i da stvara šansu za veću sigurnost svojih patriota.

PATRIOTIZAM: Da Država Otadžbine nikada ne izda svoje patriote.

Početkom 1991. godine započinje raspad SFRJ, političke elite nekih republika su već imale viziju šta žele. Imale su spiskove vojnih kadrova svoje nacionalnosti i njih su organizovano i javno, raznim načinima preuzimani iz jedinica JNA. Slati su u republičke centre za ostvarenje političkih ciljeva njihovih republika.

Sa malim izuzecima, to su činili svi. Na kraju su ostali oficirski i podoficirski  kadrovi u JNA koji su uglavnom bili Srbi i Crnogorci. Tada je još bilo i Muslimana i Makedonaca, kasnije su i oni, u većini slučajeva, „regrutovani“u nacionalne armije.

Nakon jednog emotivnog rastanka sa kolegom koji odlazi iz JNA na poziv svoje države, moj kolega iz istog kraja je prokomentarisao: „Šta je ovo, za svakoga se neko brine, imamo li mi Crnogorci državu koja zna da postojimo…?

Dugo je trebalo crnogorskoj političkoj eliti da se odluče, hoće li Crnu Goru ostaviti kao podaničku provinciju velikosrpstva, uz bogate apanaže i nagrade iz Beograda, ili će odlučiti da iz republičkog statusa Crna Gora postane samostalna i slobodna država.

ZASLUGA: Valja vjerovati da je to na vrijeme učinjeno i da je politička elita crnogorskog entiteta i kolektivne nacionalne svijesti na vrijeme napravila pravu procjenu, izbor i donijela jasan politički stav, i danas bi bilo manje i pete i šeste kolone u crnogorskoj državi. Bilo bi manje sramoćenja vojnih kadrova u JNA i ne bi bili u situaciji na suicid zbog poniženja profesije, ratnika i Čovjeka. A bilo je čestitih oficira i generala i čestitih Crnogoraca u JNA.

terzicUskoro će proći tri decenije od „tragične čestitosti“ admirala Vladimira Barovića, primjernog profesionalca iskrenog patriote i dostojanstvenog Crnogorca.

Zar pucanj admirala Barovića u sopstveno biološko nepostojanje, nije oslobodio njegovo vječno viteško postojanje?

Zar taj primjer nije zaslužio da ga pamte mlade generacije crnogorskih potomaka?

Zar ARETA Crnogorca Vladimira Barovića nije zaslužila da se po njemu imenuje neki vojni objekat, jedinica ili ustanova?

Trebaće to slobodnoj i samostalnoj Crnoj Gori.

A možda, već odavno, treba.

Komentari: 9

CRNOGORAC I BEOGRADU

05. 03. 2019 - 07:31

profesor Filološkog političkih nauka Ratko Božović, zato što je on u celoj emisiji isključivo pričao o svojoj karijeri, a moja emisija je topla, nežna, ja sam želela da on priča o mami, tati, odrastanju. Oženjen je sa jednom fantastičnom ženom. On to ništa nije hteo. O roditeljstvu. To su ključne teme za život i za moje gledaoce. On nije hteo o tome da priča. Bila je dosadna emisija, nikada je nisam emitovala. Ratko Božović - rekla je Vesna Dedić govoreći o NAJDOSADNIJEM ČOVJEKU U EMISIJI,,BALKANSKOM ULICOM
Djuro Vučinić

05. 03. 2019 - 07:35

Trebalo je...Možda bi se i spomeničnim obelježjem Admirala , u Crnoj Gori , djelimično obuzdala patološka pomam i demagogija koja nas vodi istočnom podaništvu i Slavjanskoj sabornosti. Mi još nijesmo shvatili da ljubavi nema bez interesa. A ljubav Admirala je bilo čojstvo,kojim će se kad tad Crna Gora vadit iz bunila. Umro je za sve nas malobrojne koje AB revolucionari nijesu htjeli poslušat da se ratom ništa ne dobija. I evo se opet isto valja , "samo da vi odete"...
Gospodin Terzić

05. 03. 2019 - 09:09

Kao bivši oficir zna šta znači neizvšavanje naređenja.Koliko je Crnogoraca možda stradalo zbog toga???Alternativa mu je bila ne slažeš se skini uniformu.Ovako je napravio problem i sebi i drugima.Što bi bilo ,kada su naši ratovali u Hercegovini.DA JE NEKO ODBIO NAREĐENJE PEKU PAVLOVIĆU ILI PETRU VUKOTIĆU?????Znači problem je višeslojniji
Janica Matova Beograd

05. 03. 2019 - 11:00

@Gospodin Terzic. Ovj gospodin koji ne razlikuje dobro od zla poredi borbu za slobodu i jedan zločinački rat smišljen u gibaničarskim izbama ima svijest pavijana ! Avetinjo nije Radovan Karadzic i Peko Pavlovic isto. Ti si nesoj o kome upravo piše Mihailo Terzic.
KOSTANTUJEM

05. 03. 2019 - 13:10

I pitam ŠTA ĆE NAŠA VOJSKA U HERCEGOVINU????Rat je rat i on nema drugo ime
A mogu li ja tebi

05. 03. 2019 - 13:47

Da rečem da je iz moje porodice bilo dva heroja iz zadnjeg rata ,a ranije ne mogu se ni izbrojati.Ja mogu da budem nesoj ali TILIKO GLUP -NIKADA.Uzgred taj rat nije smišljen na našim prostorima već mnogo prije raspada zemljeu zapadnim centrima moći..TO JE VEĆ SVIMA JASNO
Fenix

05. 03. 2019 - 13:52

Hvala za vidjenje, ali sto vrijedi. Zaboravili smo tolike ljudske gromade I nemojte se cuditi sto iz komentara proizilazi takvo neznanje, a, i zasto bi, pa sjediste VCG hoce da nazovi imenom, za ime svijeta !!! Marlko Miljanov!!! E, pa sad, uporedite ovu ljudsku i vojnicku gromadu, o kojoj ste pisali, sa zivotom i djelom, osim Primjera Cojstva i Junastva, MMiljanova, narocito sa vremenom njegovog zivljenja na Cetinju, ponasanjem tokom rata i njegovog pohoda na Rozaje. A veliki ljudi i junaci kao Vladimir neka pocivaju u miru....
Веље Гумно

05. 03. 2019 - 14:46

A камо одговорност према солдатима - недужној дјеци која су му повјерена на старање, у црногорске момчиће, једва пунољетне, пуцано је с леђа по Словенији, Хрватској и БиХ, без да су и у кога уперили оружје. Различито томе, из Македоније, Србије и Црне Горе свим војницима је омогућено да безбједно отпутују кући или гдје год хоће. И не само обичним војницима, но и официрском кадру, иако се знало да ће они да командују побуњеницима против својих бивших колега. Трсите више друге те ваше части - ко мајмун кад се гледа у зрцало. Питајте садањег предсједника Црне Горе што вас је регрутовао у посљедњем рату.
Mihailo,Bgd

05. 03. 2019 - 19:30

ČIN TRAGIČNE ČESTITOSTI admirala Barovića je zapravo žrtvovanje sebe da ne bi doveo u situcaiju pogibiju vojnika koja bi slijedila ukoliko bi granatirao Dubrovnik. To je razumna procjena odgovornog Komandanta dok su beogradski iluzionisti crtali nebeske granice Dušanova carstva!
Novi komentar