Piše: Milorad PUSTAHIJA
Nedavno je na Novom Zelandu, u gradu Krajstčerču, hrišćanski fanatik pobio skoro šezdeset ljudi na molitvi u džamiji.
Što je najstrašnije, za to djelo se nadahnjivao istorijom i mitovima po balkanskim zemljama, te i u našoj, pa se na jednoj od monstrumovih pušaka našlo i ime vojvode Marka Miljanova. Mi smo to s čuđenjem, uglavnom ćutke propratili, ali je Miljenko Jergović, Hrvat iz Sarajeva, sada iz Zagreba, svojim člankom stao u odbranu vojvode Marka, njegove časti, čojstva i junaštva.
Da je rečeni terorista bolje poznavao njegov životopis i djelo, kaže Jergović, sigurno mu ne bi napisao ime na pušci. Uvijek sam doživljavao Markove „Primjere čojstva i junaštva“ kao ravne veličanstvenom samurajskom „Bušido kodeksu“, ako ne i veličanstvenije, jer je to u Japanu bio moralni princip više kaste, a kodeks čojstva i junaštva nastao je iz narodnih običaja borbenih brđanskih plemena. I ban Ivan Mažuranić se oduševljavao time, a Valtazar Bogišić tvrdio da od svih Slovena samo Crnogorci imaju svoje autohtono običajno pravo...
Da li je išta od toga ostalo u nama i da li još uvijek znamo da je čojstvo kad braniš druge od sebe, a junaštvo kad braniš sebe od drugih? Jer, da je makar zrnce čojstva proklijalo, ne bi se mogao dogoditi strašni zločinački teror nad jednom jedinom hrvatskom porodicom Tomkić u Beranama. A čovjek je pod terorom dugo, samo zato što je Hrvat koji nije htio da plati bijedni reket za svoju malu radnju nekim fašističkim reketašima. I onda ga je, šatro, crnogorska policija stavila pod zaštitu. I tako ga zaštitila da su, nakon brutalnog prebijanja sad mu i posao uništili. Kako ono kažu – učinili su to za sada nepoznati počinioci? Ma, ajde, nepoznati, kakva licemjernost! Poznati su oni i policiji, komšijama Tomkića, mnogim žiteljima, lokalnoj vlasti, ali i prvom čovjeku Berana.
Samo je pitanje: bi li čojka i junaka u Berane, ili časnog građanina, da stane u odbranu nemoćnoga? Treba da članovi HGI iz Tivta idu u Berane da pomažu pored svih nas sojskih Crnogoraca, ne bilo nas; pobuniše li se sugrađani Bošnjaci ili UČK pravednici Albanci, ili nebeski i ovozemaljski Srbi; đe su sada lideri nevladinih organizacija... Učiniše li što besramne institucije sistema? Sa ovakvom ,,zaštitom“ Tomkići nemaju zaštite. I u pravu je Darko Šuković kada piše - ,,ako trebaju Tomkići da idu iz Berana onda i ova vlast treba da ode, a Crna Gora i ne mora da postoji“. I kakva nam vremena i kakvi novi kriminalci dolaze kada u Beranama petorica dječaka od 12 do 15 godina seksualno zlostavljaju dvanaestogodišnju djevojčicu i ucjenjuju je i tjeraju da krade zlato iz kuće i njima donosi? Kakvi ih to roditelji, kakav komšiluk, kakve škole i kakvo društvo vaspitavaju pa su u tom uzrastu tako bestijalni i okrutni?
Umjesto obrazovnim i vaspitnim sistemom lokalna vlast se bavi ličnim bogaćenjem i euroazijskim panslovenskim integracijama, a državna kriminalom, korupcijom, demagogijom i euroatlantskim integracijama. I onda kažemo, lideri smo u regionu. Više bih volio da smo zadržali nešto od one časti i onoga soja, nego sve te integracije. Ne postoje te demokratske procedure i nezavisne institucije koje mogu donijeti demokratiju, sreću, prosperitet i dobar poredak, ako u njima značajno ne preovlađuju časni, moralni i hrabri ljudi. I u Beranama, i u Podgorici, i u mojoj Budvi, i u Crnoj Gori...
Prepuni poltrona i aplauderskih interešdžija i gmizavaca, postajemo samo kulise za politikantsku gramzivost i društveni nemoral.
A odavno već izlizane pozicione i opozicione laži nas polako prekrivaju i obavijaju poput guste magle na gnjilu južinu. I dosta ste mitingašili po Crnoj Gori, Beranci! Otkažite autobuse i skupite se tamo, u Berane, i stidite malo, skupa sa gradonačelnikom, i vidite šta vam je činiti. Možda bi u terapiju trebalo da se uključi i par hiljada nas Crnogoraca sa terapeutskim protestima po Beranama, valja i nama viđeti što da se radi. Ne da vas uplašimo, ni da bog, jer strašenje se aplicira na usamljene porodice i niskoprocentne manjine, a ne na nebeski narod najstariji. Samo da se pogledamo u oči, mimo politike, mimo floskula, da sebi kažemo kakvi smo serdari i vojvode...
