Nestanak predmeta iz Muzeja

Kome Njegošev sat pokazuje vrijeme

Prema kalkulacijama tadašnje vrijednosti nestalog Njegoševog sata u dinarima  njegova vrijednost danas bi iznosila  preko 130.000 američkih dolara. Zbog toga je i Njegošev sobni sat bio svrstan na spisak "trezorskih vrijednosti"…
Objavljeno: 09. 05. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Muzejski tehničar Aleksandar Berkuljan podnio je krajem decembra prošle godine tužilaštvu krivičnu prijavu zbog nestanka Njegoševog sobnog sata ukrašenog brilijantima i zlatnog pečata dvorske kancelarije iz Narodnog muzeja na Cetinju. Riječ je o predmetima koji se nalaze na spisku "trezorskih vrijednosti" rečeno je tada.

Aleksandar Berkuljan je tada Tužilaštvu dostavio i tri dokumenta koja potvrđuju da su u Narodnom muzeju nekad čuvani Njegošev sat i zlatni dvorski pečat.

UVID

Zahvaljujući ljubaznosti Aleksandra Berkuljana imali smo uvid u dokumenta u kojima se nedvosmisleno navodi postojanje  Njegoševog sobnog sata na spisku muzealija koje čuva

Narodni muzej na Cetinju. Prema njegovim saznanjima kako je naveo ovi predmeti više se ne nalaze u Muzeju.

satoriginal

Tužilaštvo je od Berkuljana tada dobilo „dopis sa priloženim spiskom trezorskih vrijednosti koji je uputio Stanislav Vujošević guverneru Narodne banke Crne Gore, dr Josipu Jaukoviću, br. 01-1639/1 od 10.11.1975; Dopis Stanislava Vujoševića sa spiskom trezorskih vrijednosti i njihovom materijalnom procjenom, upućen Narodnoj banci Jugoslavije, br. 01-735/1 od 20. 5. 1975; Program stvaranja uslova za izlaganje trezorskih vrijednosti (kopija elaborata pohranjenog u ABO NMCG).

Tako da se iz priložene dokumentacije jasno moglo vidjeti da su se nestali predmeti 1975. godine još uvijek nalazili u fondu Narodnog muzeja na Cetinju.

- Da li su ta dva predmeta bila izlagana i kada, ne znam i ne mogu da pamtim, ali znam da je dosta toga što je ranije izlagano takođe nedostajuće, kao što je slučaj sa Njegoševim namještajem.- kazao je tada Berkuljan.

IZGLED SATA

Sad, zbog nedostajuće dokumentacije i zaborava nadležnih službi postavilo se pitanje izgleda nedostajućeg sata.

Na sreću i pored nepoznanica o izgledu sata i eventualnom mjestu njegovog izlaganja o njegovom izgledu smo se mogli osvjedočiti preko njegove reprodukcije  iz knjige. Time se nedvosmisleno pokazuje da je Njegošev sobni sat postojao  u muzejskoj zbirci.

satknjigaKao što možete vidjeti Njegošev sobni sat je publikovan 1974. godine  u Monografiji Njegoš u slici i riječi u izdanju Grafičkog zavoda iz Titograda.

U međuvremenu su se na interentu pojavile reprodukcije i prikazi tog sata koji sadržajem blago rečeno apsolutno ne služe ničemu. I dovode javnost u zabludu. Na fotografijama koje prikazuju taj sat ne vidi se nikakva sličnost sa originalom.

Na linku https://www.srbijadanas.com/vesti/region/pljacka-bez-premca-crnogorski-muzej-opeljesen-nestao-skupoceni-sat-vladike-njegosa-spremljene-tuzbe-2018-12-22  i priloženoj fotografiji možete pogledati dokle može ljudska mašta da dobaci. Ili borba za klikove, ko će znati…

satkopija

Da se ne radi o prvorazrednom crnogorskom kulturnom blagu vjerovatno ne bi zasluživalo pažnju. Ali dovođenje u zabludu kompletne javnosti i navođenje na pogrešne zaključke o izgledu nedostajućeg Njegoševog sobnog sata je veliki prekršaj svih društvenih normi i za veće sredine od ove naše, balkanske.  

Za potrebe izlaganja trezorskih vrijednosti 1975. godine napravljen je bio i poseban elaborat, koji je aneksu krivične prijave takođe priključen i u koji je Portal Analitika imao uvid .

Kako nam je potvrdio Berkuljan sva tri dokumenta na isti način i nedvosmisleno potvrđuju postojanje Njegoševog sata i zlatnog pečata. Dokument u kojem je data njihova materjalna procjena, prema riječima Berkuljana, takođe potvrđuje da se ne radi o nečijoj imaginaciji i proizvodu neznanja.

VRIJEDNOST SATA

Prema nekim grubim kalkulacijama tadašnja navedena vrijednost u dinarima  iznosila bi danas preko 130. 000 dolara. Američkih.

Zbog toga je i Njegošev sobni sat bio svrstan na spisak "trezorskih vrijednosti".

Da nije samo materijalna vrijednost bila uslov za svrstavanje na spisak trezorskih vrijednosti  bio je svjestan i nekadašnji direktor Narodnog muzeja Stanislav Rako Vujošević, koji u pismu u koji smo imali uvid upućenom  1975. godine Narodnoj banci Jugoslavije gdje se navodi procjena sata u dinarima kaže:

satelaborat- U vezi našeg dopisa broj 01-660/1 od maja 1975.godne, koji se odnosi na zastitu i prezentiranje kulturno-istorijskog i umjetničkog blaga u Muzejima Cetinje, dajemo vam dopunska objašnjenja. 

Muzejski materijal, koji se čuva u ovoj Ustanovi, ima pored Kalturno - istorijske vrijednosti i svoju stvarnu trezorsku vrijednost. Veliki dio tog materijala izrađen je

od plemenitih metala,dragog kamenja ili drugih vrednosti,koje same po sebi čine opštu tržišnu vrijednost u izvornom smislu. Ako se tome đođa umjetnička obrada i istorijski značaj,onda se njihova vrijednost više puta uvećava, i Većina zemalja uzima trezorske vrijednosti iz Muzeja u opšte državne vrijednosti, i štiti ih na poseban način.

U nekim slučajevima one postaju i pokriće državnoj moneti. Kod nas je bio takav slučaj u aprilu 1919, godine, kada je nacionalizovana imovina bivše dinastije Petrović, pa je iz našeg Muzeja uzeto 3992 komada zlatnog i srebrnog posuđa i deponovano u trezore Ministarstva finansija, radi pokrića državne monete. Istina, ovom blagu se izgubio svaki trag od aprila 1941.godine.

Pristupajući valorizaciji muzejskih objekata našeg muzeja, a posebno dajući tim objektima bilo kakav materijalni izraz, dolazimo u dosta apsurdan pokušaj. Izvjesni objekti kao jedinka mogu imati svoju relativnu vrijednost , ali takvi objekti skupljeni u jedan fond - zbirku čine neprocjenjivu vrijednost sa kulturno – istorijskog stanovišta jer znače identitet našeg društveno-istorijskig bića. Prema tome i vrijednost koja se iznosi znači jedan pokušaj valorizacije tih dobara u materijalnom smislu, bez primjesa duhovnih i etičkih kvaliteta. “

Sad skoro pedeset godina kasnije složili bi se sa tadašnjim promišljanjem budućnosti Muzeja, samo što će danas očigledno biti potrebno potrošiti nemjerljivo puno vremena i sredstava  samo da se vratmo na tadašnje stanje. Sva je prilika i broj eksponata.

Ivan KERN

 

 

 

 

 

Komentari: 18

Budo budni

09. 05. 2019 - 04:27

Sad je potpuno jasno koliko je sati po muzejskom vremenu i da su prijave bile opravdane. Za nikakav odnos prema takvim vrijednostima svaka kazna je mala. Sramota dokle su nas doveli.
Rašo

09. 05. 2019 - 07:30

Ne samo ovaj sat, već mnogo toga pokretnog i nepokretnog Crnogorskog kulturnog dobra je otuđeno i otuđuje se. A vlast ćuti. Žalosno ali je tako.
Držite lopova

09. 05. 2019 - 07:48

Da istraga nikada ne zastari i da se lančano od 1974 pa na ovamo istraži kako je nestao i uz pomoć koga i đe je sad Njegošev sat. A ne samo sat nego i sve ostalo, dijamant sa Filermose ....... Da to bude jedan od glavnih državnih poslova. Držite lopova.
Da se zna...

09. 05. 2019 - 08:40

Očekujemo od državnih organa koji bi su nadležni za kulturno blago države Crne Gore, da napokon počnu da se bave svojim poslom. Sramota je ljudi moji, da se prima plata za ništa, ustvari više štete jer nam istorija nestade, a kao čuvamo je u podrumima, da niko ne vidi... SRAMOTA....!
Janica Matova Beograd

09. 05. 2019 - 09:10

Ovaj ukradeni NJegošev sat pokazuje vrijeme svima nama da smo kao nacija dotakli dno! U narodu i državi đe se kradu muzeji ,skrnave kulturno istorijski spomenici (SPC) budućnost je neizvjesna i treba da se zapitamo šta se to dešava sa nama ,kako nam je ponos ,dostojanstvo i goli instikti za samodržanje odumrli.SRAMOTA!
Vihor

09. 05. 2019 - 11:29

Glavni problem je u tome kome je povjerena kulturna bastina. Umjesto da nesto cine, "autoriteti" nas drze pod anestezijom, razvlace i pricaju gluposti u nedogled. Ovo je za najvecu uzbunu, umjesto koje imamo indolenciju pateticnog ministra i njegovih poslusnika. Svi da daju ostavke i prepuste onima koji hoce da brane nase nasljedje.
Malicijozno

09. 05. 2019 - 16:41

Umjesto replike samo cu citirati poznatog slikara Dimitrija: Da se Njegoš živ, sigurno bi rekao Hvala Anastazija. Toliko o autoritetima koje kritikujete, a cinjenice su neumoljive. Samo pohvale
Vihor

09. 05. 2019 - 17:27

O cemu vi to? Malicioznost sa moje strane? A vi o poznatom slikaru Dimitriju, Njegosu i Anastaziji? Kakve veze ima Pikaso sa auspuhom? Ovdje je u pitanju pljacka jednog od najvrijednijih muzejskih predmeta i cutanje zvanicnika Ministarstva i muzeja, a ne saopstavanje utisaka sa modne piste. Promasili ste temu.
Malicija

10. 05. 2019 - 08:15

Ja nisam čuo da je neko kazao Da je Njegoš živ sigurno bi rekao hvala Berkuljanu Jer je za nas mnogo važniji Njegošev odnos prema duhovnom nego materjalnom. Za Crnu Goru je bitani Njegošev odnos prema životu, smrti. erotici, emociji, emancipaciji žene u crnogorskom društvu. Poznato je da je Njegoš bio esteta uvjek lijepo obučen, to je struka prepoznala
Vihorko

10. 05. 2019 - 12:54

E, pa Malicijo, upravo zahvaljujuci takvim "promisljanjima" sa nebeskih visina i perspektive parfema, Njegosev sat je postao "duhovna i nematerjalna kategorija". Ili bolje reci "duhovita" i cista magla, jer pored Popoviceve kurtoazije i licnih utisaka o toj dami kojoj su domet krpice, ostaje nam samo da se grohotom smijemo od puste tuge. Svako moze danas da prodaje rog za svijecu, pa i da pravi besmislene paralele koje samo vama imaju logiku. Muka rabota.
Peśo

09. 05. 2019 - 22:54

Hvala Anastazija, što neradiš svoj posao. Mali je prostor za opis poslova rukovodećeg mjesta kojeg pokriva. Mislim da je svjesana svoje odgovornosti. I nečinjenje je krivična odgovornost..
Zoran V. Raičević

09. 05. 2019 - 14:07

Kuc, kuc.... Da je samo sat, šta je sa Kraljevskim žezlom... Ista priča, krađa! Samo se likovi mijenjaju!
Janica Matova Beograd

09. 05. 2019 - 15:51

@ZORAN V.RAIČEVIĆ . Bože kako je ovaj čovjek glup i banalan ,ali mora se priznati iskren.!
Мирослав Ђукић

10. 05. 2019 - 11:42

Некад било Његошевог сата, сада га нема. Појела маца! Добио је Његош све по заслузи: Погазили су му аманет, раскопали кости, преправљају му опус, прогањају Цркву коју је водио, а ево дознајемо да су му покрали личне ствари... Ако, тако му и треба, много је србовао, није на време евалуирао, а и није био члан ДПС. Нека је вјечна Црна!
Ajmo posteno

12. 05. 2019 - 11:41

Sram da vas bude botovi. Ko ista zna o muzeju ,zna da zbirke duze kustosi i da za njih odgovaraju. Zasto nisu radjene primopredaje zbirki? Pa, da bi se kralo. Kustosi primaju plate da brinu o zbirkama. Ako nisu radili posao kako zakon kaze,prvo su oni odgovorni. Sad treba da je Miranovicka odgovorna ,a svi kustosi,predjasnji i sadasnji, svi predjasni direktori su cisti? Ma nece biti. Ako se radi po zakonu, svaki predmet prati papir koji ima potpis. E, te ljude treba procesljati. Devedesetih godina je bilo idealno vrijeme za ove rabote. Tada je i cetinjski manastir promijenio vlasnika,a ne sat. Nazdravlje Zizicu patrioti. Sto ce biti sa riznicom manastira. Sve u Bgd,naravno. Pih
Mирослав Ђукић

13. 05. 2019 - 01:03

Ајмо, манастир није никада мењао власника и то Ви добро знате. Будите без бриге, више пута сам долазио као посетилац у Манастир и јамчим Вам - сви су експонати још тамо - нису однети у Београд! Мислите ли да су музејске експонате са Цетиња крали Београђани? Како? Домаћи кустоси, директори и политичари су поштени? Верујете ли Ви и у Деда Мраза и Зубић Вилу?
Milos

13. 05. 2019 - 08:33

Dje sat,pitajte Steva Vučinića i njemu slične velje patriJote.
Los ZETAs Mexico

15. 05. 2019 - 03:26

Dobro i za ovo ne okrive Srbe i Srbstvo,jestega poharali bolje da se Poturcio no sto je Srbin bio.Satraste se vise kako Miras da opstane no da se na Lovcen vrati njegova kapela a bogomi se busate u Crnogorstvo i Srbstva ste se odrekli za rad geografske odrednice.
Novi komentar