Ona je predstavila rezultate istraživanja na završnoj konferenciji ,,Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju“. AnketA Kako je pojasnila, onlajn ankete bile su anonimne, a učestvovalo je 150 studenata i 151 član fakulteta.
Precizirano je da 54 odsto studenata dolazi sa državnog univerziteta, 46 sa privatnih, a 87 odsto profesora sa državnog i 13 odsto sa privatnog. Na pitanje da li ste bili učesnik kupovine diplome, oko jedan odsto ispitanih se izjasnilo potvrdno, dok je nešto više, oko 1,5 odsto, reklo da su, takođe, bili učesnici pojave prodaje diplome.
Kako je navedeno u ovom dokumentu, na pitanje koliko ispitanici smatraju da su određene pojave česte ili jako česte, više od 10 odsto anketiranih sa fakulteta i blizu 50 odsto studenata reklo je da je prisutna pojava kupovine diploma. Da se često ili jako često dešavaju slučajevi prodaje diplome odgovorilo je oko 10 odsto profesora i nešto više od 40 odsto studenata.
Blizu 60 odsto studenata i skoro 40 odsto profesora izjavilo je i da je prisutna pojava ,,gledanja u ukradena pitanja prije ispita“. Više od 80 odsto studenata i blizu 60 odsto profesora reklo je i da je česta pojava obezbjeđivanja odgovora drugom studentu na ispitu.
Istraživanje je pokazalo i da oko 80 odsto studenata i 60 odsto profesora smatra da su zastupljeni slučajevi ,,prepisivanja odgovora od drugog studenta na ispitu“. Blizu 60 odsto predstavnika fakulteta i više od 50 odsto studenata, takođe, je odgovorilo da je u ovoj mjeri prisutna pojava korišćenja notesa ili knjiga na ispitu onda kada to nije dozvoljeno.
Da je prisutna pojava ,,saradnje sa studentima“ u toku ispita kada to nije dozvoljeno, izjavilo je više od 60 odsto profesora, koliko je bilo i studenata. Nešto više od 40 odsto članova fakulteta i blizu 70 odsto studenata reklo je da je pojava korišćenje slušalica ili sličnih alatki tokom ispita česta ili jako česta.
Pojava prodaje eseja, domaćeg ili slično, drugom studentu je, takođe, prisutna - reklo je 30 odsto profesora i 60 odsto studenata. Ispitanici, 40 odsto profesora i više od 70 odsto studenata, reklo je, takođe, da je zastupljena i kupovina nečijeg rada, eseja... Da postoji plagiranje eseja, domaćeg zadatka ili slično, reklo je oko 50 odsto profesora i više od 60 odsto studenata.
Bjelobaba je rekla da je istraživanje, takođe, pokazalo da uovoj priči postoje razlike između Istočne i Zapadne Evrope, u smislu što se u Istočnoj Evropi generalno može reći da postoji veća tolerancija prema ponašanju koje se može nazvati varanje, te da su studenti na našim prostorima, takođe, mlađi. Istakla je i da u istraživanju na pitanje zašto dolazi do plagijarizma 66 odsto studenata i 58,59 članova fakulteta reklo zbog lijenosti.
Da je uzrok nedovoljno znanje kako se piše akademski rad reklo je 53,74 odsto studenata i 57,03 odsto profesora. Da neželjeno ponašanje nastaje zbog toga što internet to olakšava, reklo je 41,50 odsto studenata i 53,13 odsto studenata.
Da je takva pojava učestala zbog nedovoljnog znanja šta je plagijarizam i šta je dozvoljeno reklo je 40,82 odsto studenata i 49,22 odsto profesora, a da je uzrok nedostatak motivacije izjavilo je 40,14 odsto studenata i 35,94 odsto profesora.
Da kazna nije dovoljno snažna izjavilo je 34,69 odsto studenata i 34, 38 odsto predstavnika fakulteta.
- Zaključeno je da je potrebno više informacija objema grupama, kursevi za studente i treninzi za predavače... – rekla je, pored ostalog, Bjelobaba.
