Na izborima za Evropski parlament

Desnica vodi u Francuskoj, Kurc u Austriji, skok Zelenih u Njemačkoj

Krajnje desna francuska stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, osvojila je više glasova od stranke Republika u pokretu predsjednika Francuske Emanuela Makrona, na današnjim izborima za Evropski parlament, objavile su agencije za istraživanje javnog mnjenja.
Objavljeno: 26. 05. 2019 - 22:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Prema procjenama agencija Ifop i Ipsos, populistička, antiimigrantska stranka Le Pen osvojila je izmedju 23 i 24 odsto glasova, a Makronova centristička, proevropska stranka izmedju 21,9 i 22,5 odsto.

Očekuje se da će zelena stranka EELV imati oko 13 odsto glasova, što je veliki skok u odnosu na izbore za EP 2014. godine.

Konzervativna degolistička stranka Republikanci na četvrtom je mestu sa oko osam odsto glasova, dok i krajnje lijeva Nepokorena Francuska i Socijalistička partija imaju izmedju šest i sedam odsto podrške.

Koaliciji Merkelove manje glasova

Vladajuće partije u Njemačkoj osvojile su znatno manje glasova na izborima za Evropski parlament nego prije pet godina, dok su Zeleni dobili duplo više, a krajnja desnica nešto više, pokazuju rezultati na osnovu izlazne ankete.

Prema izlaznoj anketi televizije ARD, konzervativna koalicija njemačke kancelarke Angele Merkel, osvojila je 28 odsto glasova, za razliku od 35,4 odsto na izborima 2014. godine, dok su socijaldemokrate dobile 15, odsto, a 27,3 odsto prethodni put.

Prema tim rezultatima, Zeleni su na drugom mjestu sa 22 odsto glasova, dok je krajnje desna Alternativa za Njemačku dobila 10,5 odsto, više nego na izborima za EP 2014. godine, ali manje nego na posljednjim parlamentarnim izborima 2017.

Rezultati na osnovu izlaznih anketa zasnivaju se na ispitivanju birača za koga su glasali, neposredno po izlasku s biračkog mjesta. Dešava se da te procjene ne budu tačne.

evropski-parlament

Ubjedljiva pobjeda Kurca

Na izborima za EP u Austriji, konzervativna stranka kancelara Sebastijana Kurca ostvarila je veliku pobjedu, dok je krajnje desna Slobodarska partija Austrije (FPO) završila daleko iza nje, na trećem mjestu, pokazuje projekcija austrijskog javnog servisa.

Prema projekciji objavljenoj po zatvaranju birališta, Kurcova Austrijska narodna stranka (OVP) dobila je 34,5 odsto glasova, socijaldemokrate 23,5 odsto, FPO 17,5 odsto, a Zeleni 13,5 odsto.

Projekcija se zasniva na 5.200 intervjua sprovedenih od utorka do danas.

Današnji izbori u Austriji veliki su test uoči parlamentarnih izbora u septembru, koji će biti održani pošto se koalicija OVP i FPO raspala poslije izbijanja korupcionaškog skandala prošle nedjelje.

Lider FPO Hajnc-Kristijan Štrahe, dosadašnji vicekancelar, podnio je ostavku nakon objavljivanja videa snimljenog prije dvije godine, na kome on navodnoj ruskoj preduzetnici nudi političke usluge u zamjenu za donacije za stranku.

EP: Većina za proevropske stranke

Tradicionalne političke partije ostvarile su slabije rezultate na izborima za Evropski parlament (EP) nego ranije, ali će čvrsto proevropske stranke imati ubjedljivu većinu, pokazuju prve projekcije tog tijela Evropske unije.

Projekcije, zasnovane na procjenama rezultata u 11 zemalja EU i glasačkim namjerama u preostalih 17 članica, pokazuju da će proevropske partije imati 493 od 751 mandata u EP.

Prema tim projekcijama, mandati koje su tradicionalne stranke izgubile pripašće Zelenima i krajnje desnim i populističkim strankama.

Konzervativna Evropska narodna partija (EPP) ostaće najveća grupa u EP, ali sa 173 poslanika umjesto dosadašnjih 217.

Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) imaće u narednih pet godina 147 poslanika, 40 manje nego do sada.

Ljevičarska grupacija Zeleni dobila je 71 mandat, za razliku od 52 na izborima 2014. godine.

Grupa u EP Evropa nacija i slobode, u kojoj su populističke i krajnje desne stranke iz zemalja kao što su Francuska i Italija, trebalo bi da ima 57 mjesta, 20 više nego do sada.

Komentari: 6

Ilija

26. 05. 2019 - 23:15

Zašto se sa nekim, po meni, pežorativnim tonom uvijek naglašava ono "populistička partija"? Zašto je sramotno biti dio nečega što predstavlja narod. Pa zar svrha demokratije nije volja naroda? Zar još uvijek ne važi ono "glas naroda glas boga"? Da to demokratija nije promijenila svoja načela? Možda se danas pod tim pojmom podrazumijeva nešto drugo? Imam osjećaj da bi neki viiše voljeli da postoje neke elitističke stranke koje će ućutkivati one koji ispred sebe imaju prefiks "Populistička"!
zasto

27. 05. 2019 - 03:07

Reci cu ti zasto. Zato sto ovaj portal ne podnosi desnicare. Postali su progresivci i gledaju na bilo koji nacin da ugroze ono sto narod prizeljkuje. Sve zarad njihovog boljitka pa makar taj boljitak donio kolateral na nivou komplet drustva (sto je paradoks, cije realnosti oni nisu svjesni).
Evo zasto jesu za strah

27. 05. 2019 - 04:20

Ilija, sve sto ti mogu savjetovati nakon ovog komentara jeste da se edukujes. Populizam jeste uistinu posljedica problema ali sam obicno postaje ponajveci problem. Tzv direktna demokratija ne funkcionise na duzi ako uopste i na kraci period. Populizam je kako vidimo danas vezan za uglavnom ekstremnu desnicu , umanjoj mjeri ekstremnu ljevicu , zatim nacionaliste koji su na ivici fasizma (Le Pen i Salvini) i na drugoj strani korupirane bogatase i sarlatane poput Trumpa. Svi od reda su pomognuti jednim autokratskim , korumpiranim rezimom Putina koji je u njima vidio sansu za fragmentaciju i slabljenje Zapada. Primjer populizma u nasim krajevima jeste Milosevicev rezim. Populizam je predvorje fasizma i elemenat fasistickog rezima.
Nije katastroficno

27. 05. 2019 - 04:22

Srecom, koliko cujem, ekstremna desnica tj populisti nemaju vise od jedne trecine u evropskom parlamentu iako je pro-EU strana vise izfragmentirana.
Vive la France

27. 05. 2019 - 06:24

Njemacka i Francuska su kljucne zemlje a sve ostalo je samo sitna boranija . i jeftina dekoracija .
Мирослав Ђукић

27. 05. 2019 - 09:00

Подела на десницу и левицу је превазиђена, одавно. Данас се политичке странке деле на глобалистичке и антиглобалистичке, тј. суверенистичке. Све остало је трла-баба-лан.
Novi komentar