Ako je tema ovog teksta podrška koju Jelena Đoković (32) pruža svom suprugu Novaku(32) na putu ka teškim podvizima i impozantnim rekordima, da li bi njegov pun smisao onda bio izražen tek da je najbolji svjetski teniser minule nedjelje podigao pehar na Rolan Garosu u Parizu?
Ili je, naprotiv, ta podrška važnija onda kad mu velika pobjeda izmakne pred nosem? Svi umiju da se ovoj ženi dive u trenucima kada se Nole kući vrati s peharima, ali požrtvovana supruga mora da bude tu i kada njen muž ne ispuni san. U ovom slučaju, Novak je sanjao ono što je samo Rod Lejver ranije uspeio, da poveže četiri grend slema dva puta u nizu.
Zaustavljen je u mučnom polufinalu koje se „oteglo“ na dva dana zbog loših vremenskih uslova, ali i organizacije. Nije morao da ide daleko do Jeleninog zagrljaja. Ona je, sa djecom, već bila u Parizu i nadala se dobrim vijestima. Iskusni životni filozof, kakav je ona već postala, u svemu pronađe nešto dobro. Zagrlila ga je i bodrila da je dao sve od sebe, te da treba da se okrene novim uspjesima, ali i primijetila da nije zgoreg što će koji dan ranije biti sa djecom. Utehu je u porodici i pronašao, te je uz igru sa Stefanom (4) i Tarom (1) prežalio prvi poraz na grend slemu nakon čak 26 pobeda.
– Moja uloga u Novakovoj karijeri je da mu budem ljubav i podrška. Imam osjećaj da je on na sjajnom putu. Ponosna sam na njegovu snagu, odlučnost, osećaj i ljubav, ne prija mi kad neko kaže da Novak ne trenira dovoljno. Ljudi koji nisu prisutni u njegovom životu komentarišu nešto što ne znaju – odsječno je prokomentarisala gospođa Đoković.
