KOMITSKO-NARODNA BORBA (DECEMBAR 1918 – JUL 1919)

Gledali su đe mrtve i ranjene odvoze za Nikšić

Objavljujemo deveto i deseto poglavlje knjige „Početak srpske okupacije – komitska borba i narodna golgota 1918-1920“. Prvih osam glava objavili smo u novembru i decembru 2018. godine. Sada pred čitaoce donosimo dva poglavlja u kojima se obrađuje sedmomjesečni period od Božićnog ustanka - do sredine jula 1919. Godine
Objavljeno: 17. 06. 2019 - 06:40 Promjenite veličinu teksta: A A A

>> Piše: Slobodan ČUKIĆ

Snažna ustanička aktivnost u Nikšićkom okrugu bila je povod da komandant okupacionih trupa Milorad Mihailović 20. jula 1919. postavi zloglasnog crnorukca, pukovnika Stojana Popovića za komandanta svih trupa u nikšićkom kraju („Skrivana strana istorije“, Tom I, 459). Okupaciona vojska je tokom 21. jula potisnula komite s Pandurice, koji su odstupili prema Trubjeli.

 Predveče 21. jula ustanici su držali pola sela Broćanca, a drugu polovinu okupaciona vojska („Skrivana strana istorije“, Tom I, 462). Dan kasnije, 22. jula, Stojan Popović izvještava Mihailovića da su „naše trupe sinoć oko 20 časova zauzele položaje Pandurice i Zle gore“, te da su oko 11 časova zauzele i Trubjelu i rašćerale komite.

„Oni su se povukli u dva pravca: Radojica Nikčević sa većim delom pobegao je na Njeguš pl. (kota 1725) a kap. Damnjanović sa manjim delom u planinu Budoš“ („Skrivana strana istorije“, Tom I, 472). Dakle, iz navedenih dokumenata se vidi da su ustanici od 14. do 22. jula držali Trubjelu i okolno područje, kao i da su do 21. jula držali selo Broćanac i položaje oko Pandurice i krstarili širom okolinom Nikšića.

ZLA GORA I GORNJE POLJE

Ivan Bulatović u svom izvještaju govori o borbama koje su uslijedile nakon napada okupacione vojske 22. jula 19!9. „Pošto je bio prekinut saobraćaj od Nikšića za Velimlje i Hercegovinu to … udari na nas vojska od Nikšića u jačini 2-4 bataljona sa nekoliko brckih topova, mašinskim puškama i mitraljezima. Mi smo bili uzeli dominirajuće položaje na padinama Zle Gore.

Bili smo se cijelog dana; boreći se gledali smo na durbine đe mrtve i ranjene gone u kolima za Nikšić. Pred noć smo odstupili za Presjeku – đe smo predanili (23. jula, S.Č.), a sjutra dan (24. jula, S.Č.) došao nam je izvještaj da se organizira vojska u Gornje Polje i hoće da nam udari, što nijesmo čekali nego donesemo odluku da udarimo mi na njih prvi i odmah se preduzme kretanje za napad, napali smo ih (25. jula, S.Č.) cijeloga dana vodila se borba.

U borbi je poginuo kap. Vuk Nenezić, ranio se Milija Rakočević – neprijateljski gubitci nepoznati su mi. Pošto je noć uhvatila, produžili smo put u pravcu Ćeranića Gore – Lukavica – Rovca i sobom ponijeli dva ranjenika, Rakočevića i Jovanovića (sina Đura Jovanovića).

Došli smo (26. jula, S.Č.) i donijeli ranjenike u Rovca, vojska od Nikšića pošla je za nama u potjeru“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, 2002, 96). Bulatović dalje navodi da su nikšićki ustanici iza ovoga pošli preko Rovaca za Maganik, dok su se rovački ustanici ponovo organizovali i krenuli u susret neprijateljskoj vojsci koja je bila jačine dva bataljona, sa artiljerijom i municijom. Dočekali su ih na planini Lukavici i borbom odbili prema Nikšiću (isto, 96).

DATIRANJE

U datiranju ovih događaja orijentišemo se prema izvještajima okupacionih vlasti. Naime, Stojan Popović, novoimenovani komandant nikšićkih trupa, svjedoči da su crnogorski ustanici napali gornjepoljsku omladinu „25. ovog meseca“ (25. jula 1919) oko 10 časova prije podne“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, Kolašin, 2002, 124).

Kada se to uporedi sa izvještajem Ivana Bulatovića, proizilazi da se borba na Zloj gori i u Gornjem Polju zbila između 22. i 25. jula 1919. godine. Budući da su ustanici nakon borbe u Gornjem Polju odmah produžili za Rovca đe su stigli najvjerovatnije śutradan (26. jula), a da je poćera za njima pokrenuta ubrzo, proizilazi da se boj na planini Lukavici odigrao između 27. i 31. jula 1919. godine.

Tome u prilog ide izvještaj iz Nikšićkog okruga od 27. jula 1919. da u tom okrugu ,,žandarmerija grada, organizovana omladina i vojska“ goni ustanike i „da su do sada neki pobijeni“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, Kolašin, 2002, 121-122). Na ovo se nadovezuje izvještaj načelnika Kolašinskog okruga Viktora Krstića od 29. jula 1919. u kojem se kaže: „Razbijeni odmetnici nalaze se u piperskim i župskim planinama Lukavica, Trebiješu, Maganiku i Brnjiku“ (Zbornik dokumenata „Rovačka republika“, Kolašin, 2002, 123).

USKLAĐENOST

Iz svega navedenog vidi se da je tokom mjeseca jula 1919. došlo do velikog širenja komitskoustaničkog pokreta. Okupacioni izvještaji govore da se početkom jula „odmetnulo“ 15 Ćeklića, da su Cuce „skoro cijele“ pošle u šumu, kao i da je „odmetanja“ bilo u Gornjim Kokotima i Komanima. Komite iz Nikšićkog okruga, Rovaca, Uskoka i Morače su održali sastanak na Ćeranića gori 9. jula a potom su izveli napad na Trubjelu 14. jula. Iza toga su održali skup u Broćancu 18-19. jula na kome su proglasili početak ustanka i za „vrhovnog vođu“ izabrali Radojicu Nikčevića.

U narednim danima zapośeli su i Panduricu, u pravcu od Nikšića prema Ostrogu. Položaje na Trubjeli i Pandurici držali su do 21-22. jula kada je došlo do napada okupacione vojske i „omladine“ i povlačenja ustanika. Borbe su nastavljene 22. jula na Zloj gori i 25. jula u Gornjem polju, da bi kulminirale bojem na planini Lukavici, neđe između 27-31. jula, u kojem su rovački ustanici borbom odbili progonitelje prema Nikšiću.

RASPOPOVIĆEVA GRUPA

Sada ćemo se osvrnuti na zbivanja na krajnjem jugu. Tamo je na području Krajine – između mora, Skadarskog jezera i rijeke Bojane djelovala komitska grupa Sava Raspopovića koja je od marta 1919. godine imala niz okršaja sa okupacionom vojskom. Evo i pregleda tih borbi od kraja marta do početka jula 1919. – datumi su navedeni po novom kalendaru. Komite su 27. marta bile napadnute od srpske vojske više Dobre vode – nijesu imali gubitaka, za neprijatelja nema podataka.

Četiri dana kasnije, 31. marta bili su opkoljeni od srpskih vojnika u Baru u kući Kosta Martinovića, odakle su se izvukli „sasvim teško“ i bez gubitaka. Bili su napadnuti 8. aprila u Baru iz kuće braće Novakovića u koju su htjeli da se sklone. Novakovići su ih napali skupa sa srpskim vojnicima. Komite su se pod borbom povukle bez gubitaka („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1592).

Dva dana nakon toga, 10. aprila 1919, Savo Raspopović je pozvan sa družinom na pregovore na Veljem mostu u Baru đe su i pošli, ali je na njih odmah bila otvorena puščana paljba. Uviđevši da su prevareni, komite su uzvratile i odstupile bez gubitaka. Raspopovićeva grupa je 14. aprila zaustavila voz u kojem je bio jedan srpski oficir „kojega su obeščastili skupa sa nekoliko crnogorskih izdajnika“.

U istom vozu bilo je nekoliko arbanaških trgovaca iz Skadra sa velikom sumom novca koje su slobodno propustili. Deset dana kasnije, 24. aprila 1919. komite su uhvatile „u Renu kod Bara“ srpskog blagajnika Iliju Gvozdenovića iz Bara kojemu su oduzeli 5000 dinara državnog novca. 26. aprila 1919. godine likvidirali su „izdajnika i špijuna“ Rada Raspopovića iz Bara, rodom iz Bjelopavlića („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1593). Savo Raspopović je 3. maja 1919. uputio pismo načelniku okruga Barskog u kojem mu je poručio da će za Crnu Goru „i posljednju kap krvi proliti“. Na pismu je bio crveni pečat sa natpisom „Crnogorski komitet za pravdu“ („Skrivana strana istorije“, Tom I, 314).

Raspopovićeva družina je 5. maja 1919. napala srpsku postaju u selu „Đuraon u Krajinu“. Komite su uspjele da zauzmu selo. Borba je trajala jedan sat, nije bilo gubitaka, a zarobljeno je 30 žandarma i načelnik Petar Lukić. Tri dana kasnije, 8. maja komite su vodile borbu sa srpskom vojskom pod Bijelom skalom poviše Starog Bara. Okršaj je trajao 3 sata, među komitama nije bilo gubitaka.

 

 

Komentari: 7

Sjever CG

17. 06. 2019 - 07:10

Čitao sam knjigu od ČUKIĆA, moji su bili KOMITE i potpuno iste mettode nasilja , zlostavljanja , ubistva i sve neljucke stvari su činili DZANDARI nad nedužnim stanovnistvom SJEVERNE CRNE GORE od 1918 pa do polovine 1930 ,, Najozoglošeni među njima su bili MAKSIM JOKSIMOVIĆ ZARIJE JOKSIMOVIĆ ,
Мирослав Ђукић

17. 06. 2019 - 10:37

Бобо, свака част, сврстао си се у водеће писце шербистичке епске фантастике! Још само да ставиш којег змаја у причу (бауци су већ ту - Србијанци) и помрачићеш славу и бесмртног г. Аџића! Само напред друже, пусти машти на вољу и пиши, пиши...
Nazdravlje

17. 06. 2019 - 13:05

M. Đukiću alias Gojko Raičeviću zar ne možeš prećutati kad nemaš kontraargument. Stid je ośećanje koje svaki čovjeka obuzme kad uradi neljudsku stvar. Bez obzira da li si ovaj zadatak sam sebi ili su ti ga drugi nametnuli, ti znaš da je ovo bolna istina, da su ti tada pobijeni rođaci, seljani, plemenici, ali komentarišeš, ako ne možeš činjenice, napadaš čovjeka. Da li se svojim komentarima po portalima pohvališ svojoj đeci, braći, komšiji, kolegi na poslu. Čovjek je biće koji razmisli o svemu što vidi, čuje, kaže, uradi, a pas čuvar laje na svakog prolaznika da bi gazdi bio miliji.
Мирослав Ђукић

17. 06. 2019 - 13:44

Админе, тражим право на одговор: Nazdravljе, немојте да се сичијате, пукнуће Вас срце! Гојко Раичевић је мој друг и брат, па ми је драго да га поменусте, само он Вам ово ништа не чита, нема кад. И Бобо Чукић је мој друг од ране младости и као што видите, ја сам према њему у коментарима више него благонаклон. Оно што он овде пише није историја, него је чиста белетристика, жанр епска фантастика. Пишем ово и знам да ме мој друг Бобо чита, а он се не нервира попут Вас, нити одговара, јер зна да не може! А и како би? Није Божићна побуна била пре Христа, па да можемо да фантазирамо слободно о томе шта је тада било. Јалов је покушај шербиста да икоме иоле писменом ове фантазмогорије продате као историју. Као "повијест" - можда! Мене ово може само да насмеје.
Nazdravlje

17. 06. 2019 - 14:43

Gojko Raičević, po sopstvenoj izjavi, mora svaki dan nešto da uradi, protiv CG, plemena, bratstva, braće, đece, sebe i njihove budućnosti, što i ti radiš mazohističkom ili fašističkom pisanijom po portalima. Ako nijesi on, ne prihvatam da Bobo ima druga koji negira i uništava kuću, državu u kojoj i od koje živi zarad ma čijih (velikonacionalnih) interesa. Ako nemaš problema sa moralnim, a ono iz racionalnih razloga ne radi to, umjesto da s mirom živite u CG, stvarate srpskoj naciji i sebi nove neprijatelje. Taj projekat je samoubistven, skupio je sve Srbe iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Kosova u Beogradski pašaluk. Ne idite dalje.
Мирослав Ђукић

17. 06. 2019 - 23:13

Наздравље Вама, као да полемишем са Секулом Дрљевићим, али са оним у термалној фази! Како да се застидим Вас, који заступате ставове попут Секуле?
Odza Veilji

24. 06. 2019 - 10:38

Djuka odgovori i ovone "Sjever CG" , sve imenom i prezimenom ti kaza .... pozz od unuka jednog od kpmite Sava Raspopovića !
Novi komentar