Nauka

Koliko je koja droga zapravo štetna

Mnogi smatraju droge poput ekstazija i LSD-ja izrazito štetnim, a alkohol i cigarete, kao društveno prihvatljive, manje opasnim. Ipak, statistika i nauka govore suprotno.
Objavljeno: 02. 07. 2019 - 19:21 Promjenite veličinu teksta: A A A

Istraživanje "Drug harms in the UK: a multicriteria decision analysis" koje je sprovedeno na Imperijal Koledžu u Londonu pokazalo je da nemamo baš realnu predstavu o tome koliko je koja supstanca pogubna za naš organizam. Tako je i pitanje legalnosti alkohola, odnosno nelegalnosti pojedinih psihoaktivnih supstanci bilo na dnevnom redu sastanka Globalne komisije za politiku o drogama, koja predstavlja nezavisno tijelo sačinjeno od 26 bivših predsjednika država i visokih funkcionera svijeta.

U izvještaju koji su objavili 25. juna, zaključili su na osnovu naučnih istraživanja da trenutno zakonodavstvo nema potporu u činjenicama i logici. Naime, Globalna komisija smatra da su za ovakvu konstelaciju stvari odgovorne Ujedinjene nacije. U njihovom zvaničnom sistemu klasifikacije droga nalazi se preko 300 psihoaktivnih supstanci rangiranih u odnosu na njihovu štetnost i benefite. Neke, poput morfijuma, imaju medicinsku upotrebu. Druge, poput psilocibina (aktivnog sastojka magičnih pečuraka) uglavnom se koriste u rekreativne svrhe. Ono što je problematično kod ove klasifikacije jeste to što su droge koje nemaju očiglednu i vidljivu medicinsku svrhu svrstane u najopasniju kategoriju. Bez obzira na stepen rizika koji nose, one su predmet najstrožih krivičnih kazni.

droge

Manjkavosti ovog sistema su vidne godinama. Grupa britanskih eksperata za psihoaktivne supstance 2010. je rangirala 20 popularnih opojnih supstanci u odnosu na njihovih 16 fizičkih, psihičkih i društvenih štetnosti, uključujući i one koji se održavaju na okolinu, poput kriminala i razdora porodice. Alkohol se nalazi na prvom mjestu, a za njim su heroin i krek kokain. Psihodelične "party" droge, uključujući ekstazi, LSD i pečurke, mahom se smatraju benignim - upola manje su štetne od duvana, iako ih UN spaja sa kokainom i heroinom.

Ova rang lista ne može se, pak, uzimati bez rezerve, jer odražava način na koji se droge trenutno koriste i kako su regulisane. To što je alkohol broj jedan na listi delom je rezultat i njegove sveopšte upotrebe, što čini veću štetu drugima (a krek koakain se smatra najštetnijom drogom za korisnika). Droge poput heroina bi se mogle klasifikovati na nižim pozicijama štetnosti ukoliko bi korisnici kupovali čiste doze i ukoliko ne bi bili primorani na dijeljenje igala.

Komentari: 1

Goran

03. 07. 2019 - 08:01

gledajuci mnoge koji koriste ove vrste droga , ne bih sa nimalo slozio sa ovim istrazivanjem, prvo momci i cure ,a i odrasli koje znam mnogo su postali nervozniji,izmjenili si stil ponasanja, dosta puta su depresivni ,a ranije nisu bili,dosta njih sada traze pomoc psihijatra. Taj dio vjerovatno ne mogu analizirati ,a stetnost po organizam mogu. Definitivno hoce da legalizuju sve i da zaraduju.
Novi komentar