U tužbi Vladimir Popović i Karlos Kolo Palou tvrde da im je obećano po dva miliona eura za an- gažovanje na ovom projektu, ali im taj novac nije isplaćen. Sutkinja je naložila da se, u skladu sa Haškom konvencijom, od ovog španskog privrednog registra preko međunarodne pravne pomoći i crnogorske ambasade u Španijii, zatraže informacije da li je BWP Europe, koji je prvotuženi u ovom sporu, bio registrovan u vrijeme podnošenja tužbe, te ukoliko jeste da li je izbrisan iz registra ili je eventualno nastavio da posluje pod drugim nazivom.
Ove podatke tražio je Viši sud koji je ukinuo rješenje Osnovnog suda kojim je tužba protiv BWP Europe odbačena, ukazujući da je presuda preuranjena, jer to što ove kompanije nije bilo u registru, ne znači da nije bila osnovana u trenutku podnošenja tužbe.
Popović i Palou su tužbu prvobitno podnijeli protiv tri kompanije, od kojih je za crnogorsku BWP Mo ntenegro utvrđeno da ne postoji. Ukoliko se isto utvrdi i za BWP Europe, postupak će nastaviti da se vodi jedino protiv španske firme Audax Renovables, nekadašnje Ferse sa kojom je Vlada zaključila ugovor o izgradnji vjetroelektrane Možura.
Generalna direktorka ove kompanije Ana Izabel Loper Porta je ranije tokom saslušanja putem Skajpa saopštila da je tadašnja Fersa sama obavljala sve pripremne poslove za učešće na tenderu, te da nikome u Crnoj Gori nije obećala proviziju za obavljeni rad, jer ni sa kim nije ni zaključen ugovor. Tužioci pad tvrde da su oni ovu kompaniju povezali sa partnerima iz Crne Gore i omogućili im da sa Vladom zaključe ugo vor.
Sa Vladom su, kako navode, stupili u kontakt preko tadašnjeg predsjednika Sindikata Danila Popovića, te da se posao obavljao i preko njegove ćerke. Vladimir Popović je kazao da je od obećana dva miliona dobio 20 hiljada eura, dok Kalou, kako je naveo, nije dobio ni euro. Kako je procedura traženja međunarodne pravne pomoći dugotrajna, iduće ročište zakazano je za sredinu oktobra. Vjetroelektrana na Možuri počela je probni rad krajem aprila.
