Prenosimo dio intervjua koji se odnosi na Crnu Goru.
Kurir: Crna Gora stavila vas je nedavno na listu ljudi kojim je zabranjen ulaz u tu državu. Jeste li saznali šta je zapravo zvanični razlog za takav potez?
Bećković: Prvo su zabranili, a razlog će se naći naknadno. Nema potrebe da žure. Isplivaće sam. Svaki dan neki drugi. Nijedno priznanje koje sam dobio nije izazvalo toliku zavist. Ljudi se bune što je zabranjeno meni, a ne njima. Zavide mi i osećaju se oštećeni, jer veruju da sam to izdejstvovao preko veze i dobio preko reda. Ja ih tešim da budu strpljivi, a kako su krenuli - zabraniće svima.
Kurir: Crnogorska vlast je saopštila da niste više na toj "crnoj listi".
Bećković: Ne znam da li mi je ta zabrana ukinuta za stalno ili privremeno... Samo za ovaj vikend ili za celu turističku sezonu.
Kurir: Hoćete li ipak, uprkos eventualnoj zabrani, pokušavati da uđete u Crnu Goru?
Bećković: Ne bi mi bilo prvi put. Brana Petrović je pisao kako sam jednom preobučen u Šiptara ušao u Crnu Goru preko Bara. I da su me nosili na rukama i gostili nedelju dana, a prevaru otkrili i besneli tek kad sam otišao.
Kurir: Da li će Srpska pravoslavna crkva (SPC) uspeti da sačuva imovinu u Crnoj Gori?
Bećković: Crkva ne može postati ako nije, ni prestati ako jeste. Crkva je spasla Crnu Goru, a Crkvu Amfilohije Radović.
Kurir: Generalno, odnos Crne Gore prema Srbiji ocenjujete kao...?
Bećković: Dovoljno je ako kažemo da Vatikan nije priznao Kosovo, a Crna Gora jeste. Ne bih se začudio ako bi u trenutnom zanosu napisali neku junačku pesmu o boju Crnogoraca sa Srbima. Začudo da i pored vekovnog robovanja pod Srbima i borbe za slobodu protiv Srba takve pesme još nema.
