- Trendovi su mnogo pouzdaniji od konkretnog podatka, a veliki broj istraživanja nam daje mogućnost i ozbiljne kontrole društvenih kretanja. Na primer, uprkos kolebanjima, naša istraživanja pokazuju da je proevropski stav građana u Crnoj Gori izuzetno jak – kaže dr Bogosavljević.
POBJEDA: Ipsos obavlja godišnje čak petnaest javno-mnjenskih istraživanja samo u Crnoj Gori. Da li zaista postoji tražnja za toliko istraživanja?
BOGOSAVLJEVIĆ: Apsolutno. Mi smo komercijalna kompanija koja je prisutna na berzi i da ne postoji dugoročna računica - to svakako ne bismo radili. Ovde je naglasak na dugoročnosti, što znači da je dozvoljeno u eksperimentalne i promotivne svrhe uraditi ponekada i nešto što nema klijenta, ali da je vrhovni i iznad svega kriterijum – reputacija. U Crnoj Gori radimo po pravilu za klijente, a kako to nisu mediji, po pravilu naša istraživanja nisu namenjena javnosti.
Kada govorimo o javnom mnjenju, koncentrišemo se ili na provere raznih taktika, ili na otkrivanje većinskih stavova o pojedinim problemima. Rejtinzi stranaka su nus proizvod i predstavljaju najlakši ili najmanji deo upitnika.
Veći deo klijenata su nam stranci, ali ima i značajnih domaćih klijenata. Potreba postoji za još više istraživanja kada se zna da je naše javno mnjenje pod velikim uticajem tekućih događaja, pa je dobro prepoznavati koji su to događaji, ali i sa čisto statističke tačke gledišta – trendovi su mnogo pouzdaniji od konkretnog podatka, a veliki broj istraživanja nam daje mogućnost i ozbiljne kontrole.
POBJEDA: Kada govorite o trendovima, možete li reći da li evroatlantska orijentacija ima u Crnoj Gori većinsku podršku, jer neki nedavno objavljeni podaci izazvali su strahovanja da rapidno raste nepovjerenje u Evropsku uniju...BOGOSAVLJEVIĆ: Ponekada su istraživanja namenjena javnosti, ne samo kada ih naruči neki medij, nego i kada se finansiraju iz svetskih fondova namenjenih za to.
Mi, naravno, ne možemo da damo detalje i finese koje ispitujemo, ali možemo da damo kretanje najosnovnijih parametara kojima se procenjuje raspoloženje javnog mnjenja.
Na primer, proevropski stav u Crnoj Gori je izuzetno jak, kako pokazuju naša istraživanja od 2013. godine, što se može videti i na dijagramima koje ustupam.
POBJEDA: Ima dosta dilema i o tome da li građani podržavaju pravac kojim se država kreće. Koji još parametri dobro opisuju trenutno stanje u Crnoj Gori?
BOGOSAVLJEVIĆ: Naravno da su rejtinzi stranaka i lidera važni i veoma ilustrativni, ali bih ja rekao da je sintetički pokazatelj i stanja I šansi da se vlast očuva ili osvoji odgovor na pitanje – u kom pravcu se kreće Crna Gora i odgovori vezani za lični standard?
U pogledu pravca u kome zemlja ide, Crna Gora je podeljena: 47 odsto je onih koji smatraju da ide u dobrom pravcu, a 46 u lošem. No, stav opredeljenih birača je izrazito u korist vlasti. Ovo daje ozbiljnu prednost vlastima s obzirom na to da bi samo ukupna udružena heterogena opozicija po ovom računu bila takmac 55 naspram 39, što govori da među onima koji misle da treba menjati ima dosta onih koji tu željenu promenu ne prepoznaju u opozicionim strankama.
Na ruku ovome ide i pokazatelj da se značajno smanjuje percepcija važnosti nezaposlenosti kao primarnog problema u zemlji, ali i ozbiljan pad broja onih koji misle da im je standard opao - sa 52 odsto 2013, na svega 21 odsto danas.
POBJEDA:Kojim državnim institucijama crnogorski građani najviše vjeruju?
BOGOSAVLJEVIĆ: Kada govorimo o institucijama, postoji tradicionalno relativno visoko poverenje u Vojsku – 58 odsto, policiju - 54 odsto, ali i, što je netipično za region, slede ih nevladine organizacije i mediji – 49 odsto poverenja te Vlada Crne Gore (44%). Generalno, najmanje poverenje je u političke partije – 31 odsto - što je opšti trend, gde partije ne razlikuje toliko ideologija koliko koja je garnitura na vlasti.
POBJEDA: A rejtinzi crnogorskih političara i stranaka?
BOGOSAVLJEVIĆ: Verujem da je to medijima najinteresantnije, ali ima puno mera rejtinga, pa bih vam ovde izdvojio samo one koje je najlakše komunicirati.
Na nivou ličnosti vredi pričati o opštoj oceni političara i o „maksimalnom poverenju u političara“. U prvom slučaju se daju pozitivne ili negativne ocene i mi testiramo trenutno 15 ličnosti: najbolje je ocenjen Nikola Janović (52 odsto pozitivnih ocena), a slede Aleksa Bečić (44), Milo Đukanović (42), Dritan Abazović (41), Duško Marković (36) i tako dalje.
Međutim, za izborno raspoloženje je indikativnije kada se bira samo jedna ličnost kojoj se najviše veruje - tu je već jako dugo na čelu Milo Đukanović.
Što se tiče rejtinga stranaka, DPS je takođe jako dugo ubedljivo prvi, i sa promenljivim takozvanim koalicionim potencijalom, a koji mu je često bio potreban da obezbedi većinu u parlamentu.
Prema poslednjem istraživanju – kada se pogledaju opredeljeni birači, oni koji uglavnom izlaze na izbore, što je neki prosek od 65 procenata- Demokratska partija socijalista ima poverenje od 41 odsto, na drugom mestu su Demokrate sa 17 procenata, Demokratski front sa 13 odsto, SNP koji ima poverenje 8 odsto i Socijaldemokrate sa 4 odsto. Ostale partije su na ivici ili ispod cenzusa...
Zapravo: Rejtinzi DPS-a su se tokom vremena najmanje menjali, i sve mere lojalnosti, pokazuju da ta stranka ima veoma visok procenat stabilno opredeljenih birača. Ovo je posebno očigledno kada se pogleda apsolutni broj birača koji ne osciluje mnogo, ali su se dešavale oscilacije zbog veće ili manje opredeljenosti kada se gledaju samo procenti u opredeljenom biračkom telu i koji najbolje aproksimiraju eventualne izborne rezultate.
Mnogo je zanimljivije u opozicionom bloku, gde se dešavaju velike promene tokom vremena i veoma su ozbiljna prelivanja iz jedne u drugu opozicionu stranku, kao u primeru Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore.
Tome treba dodati i dosta dinamično stvaranje novih stranaka ili partnerstava, tako da ne čudi slaba lojalnost dobrog dela opozicionih birača.
