Afera nestanka muzejskih eksponata

Nestao primjerak prvog izdanja Gorskog vijenca iz 1847. godine!

U biblioteci Bibliotečko-arhivskog odjeljenja Narodnog muzeja po nalazu Revizione komisije nedostaje 14 naslova. Jedan od njih je i rijetko izdanje Gorskog vijenca Petra II Petrovića Njegoša štampanog u Beču 1847. godine. Dakle, primjerak prvog izdanja...
Objavljeno: 05. 08. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

To se može pročitati na strani 18 Izvještaja o radu Državne komisije za nadzor nad postupkom revizije muzejskog materijala i muzejske dokumentacije javne ustanove Narodni muzej Crne Gore objavljenog u junu ove godine.

Nakon objavljivanja izvještaja bilo je u javnosti puno informacija o načinu rada, o pronalaženju materijala metodom  „slučajnog uzorkovanja“, usaglašavanja što je trebalo a što nije moralo ući u izvještaj. Pokrenulo se bilo i pitanje koliko je verzija izvještaja izašlo u javnost a podatak da nedostaje kapitalno crnogorsko dobro nije zavrijedilo toliko pažnje.

ĆUTANJE INSTITUCIJA

Zašto nije bilo primarno da se objavi na konferenciji za štampu predsjednika i članova komisije nestanak ovog za Crnu Goru kapitalnog kulturnog dobra možda treba tražiti u tim važnijim informacijama koje su se pojavile.

U Izvještaju se može pročitati da Biblioteka Bibliotečko-arhivskog odjeljenja od  knjiga sa signaturom B-III (od B-IIl-1160 do B-IlI-5516) - sadrži 4652 naslova, odnosno 5654 bibliotečke jedinice. Sedamdesetšest jedinica nije na mjestu (56 jedinica je izdato korisnicima, 6 jedinica je izloženo a 14 jedinica nedostaje). Za konzervaciju i restauraciju je određeno 55 jedinica. Prilikom sravnjivanja bibliotečke građe sa inventarskom knjigom, tehnički je obrađeno 5654 jedinice.

negos2Jedinice koje nedostaju:

1. B-lll-1292 inventarski broj 18437; Batovski, Henrik: Jedan nepoznati izvor Mickjevičevih predavanja o jugoslaviji. - Beograd, 1934; Isti naslov, godina izdanja i mjesto izdanja nalazi se na signature 11 1404, sa inv. Brojem 18437.

2. B-Ill-1371 inventarski broj 15886, Etnološka građa i rasprave. Knj. XVI.-Beograd, 1910

3. B-Ill- 1538 inventarski broj 17868, Balok, Alan: Hitler.- Beograd, 1954

4. B-Ill-2062 inventarrski broj 19189, Petrović Njegoš, Petar II: Gorski vijenac.- Beč, 1847

5. B-lll-2087/III inventarski broj 18903, Faure, Elie: Povijest umjetnosti. Knj.: Moderna umjetnost.- Zagreb, 1956

6. B-Ill-2265 inventarski broj 20045, Dvorniković, Vladimir: Karakterologija Jugoslovena.- 1939

7. B-Ill-2378/V inventarski broj 20772, Ostrovski, Georgije: O verovanjima i shvatanjima Vrantinaca.- Beograd, 1970

8. B-Ill-2420 inventarni broj 30756, Karadzić-Stefanović, Vuk: Crna Gora i Boka Kotorska.- Beograd, 1972

9. B-Ill-2721 inventarski broj 21271, Zmajić, Bartol: Heraldika, sfragistika, genealogija.-Zagreb, 1971

10. B-III-3992/2 inventarski broj 27318, Sazdanje Cetinja / priredio Radoslav Rotković.-Titograd, 1984

11. B-IIl-4348/2 inventarski broj 30936, Pavicević, Branko: Knjaz Danilo.-Beograd, 1990

12. B-Ill-4351/2_ inventarski broj 27677, Vukmanović, Savo: Petar II Petrović Njegoš.- Cetinje, 1972

13. B-IIl-4652 inventarski broj 27972, Rotković, Radoslav : Kratka ilustrovana istorija crnogorskog naroda.-Cetinje, 1996

14. B-IIl-5100/2 inventarski broj 30219, Pejovic, Srdan: Zaboravljeno Cetinje: katalog.- Cetinje, 2003

Tako da je po svoj prilici Crna Gora ostala bez jednog od rijetkih sačuvanih originalnih izdanja Gorskog vijenca iz 1847. godine.

BROJ PRIMJERAKA

Koliko ima sačuvanih primjeraka prvog izdanja Gorskog vijenca po riječima stručnjaka teško se izjasniti jer se dosta primjeraka nalazi u privatnim kolekcijama. Na izložbi u Beogradu 2013. prvih i rijetkih izdanja knjiga Petra II Petrovića Njegoša u postavci "Vladika i pjesnik, vladar i mislilac" bila su izložena, osim originalnog prvog izdanja "Gorskog vijenca" iz 1847. godine, i prva izdanja djela "Luča mikrokozma" iz 1845, "Lažni car Šćepan Mali" iz 1851. i "Svobodijada" iz 1854. godine.

Iz Nenadovićevog zapisa u "Svobodijadi" saznajemo da je prvi tiraž "Gorskog vijenca" bio 600 primjeraka.

Tada je predsjednik Srpskog bibliofilskog društva  Srđan Stojančev iznio podatak da je do tada "popisao" petnaestak primjeraka.

Da nijesu samo knjige upisane u manjak, već da fale i dokumenta vezana za članove dinastije Petrović, takođe možemo pročitati u izvještaju.

U izjašnjenju Revizione komisije  arhivskoga fonda ABO NMCG (izveštaj br. 01/862/6 od 12.02.2019, stanje na dan 31.01.2019.) se kaže da je  zbirno, do sada popisano 168 fascikli iz sređenoga dijela kompletnoga fonda, sa 30 088 dokumenata, odnosno 58 620.65 listova.

njegos3

Tu možemo pročitati da su dokumenti iz vremena Petrovića “izloženi, ali bez oznake đe se nalaze”, što god to značilo ili “nije u kutiji, kao ni zabilješka đe se nalazi”  što je već svima jasno :

VII Mitropolit Petar I Petrović Njegoš

2. Dokumenti 1 i 2 iz 1832.; 48 iz 1836.; 41 i 45 iz 1837.; 23 iz 1839.; 15 iz 1844.; 9 iz 1851. su izloženi, ali bez oznake đe se nalaze.

VIII Knjaz Danilo I Petrovic Njegoš

2. Dokument br. 44 iz 1852. nije u kutiji, kao ni zabilješka đe se nalazi.

3. Dokument br. 172 iz 1852. godine je izložen, ali bez zabilješke đe se nalazi.

IX Knjaz/kralj Nikola I Petrović Njegoš (1860-1915.)

2. Dokumenti br.: 59 i 60 iz 1860. god; su izloženi, ali ne postoji zabilješka đe se nalaze.

3. Dokumenata br.: 658 iz 1863. god; 99 iz 1904. god; nema u kutiji, kao ni zabilješke đe se nalaze.

MANJAK ISTORIJSKE GRAĐE

U Arhivsko-bibliotečkom odjeljenju Narodnog muzeja čuvaju se i izvori koji govore o ranije utvrđenim manjkovima originalne istorijske građe, koja se nalazila u drugim muzejskim jedinicama.

Dosije bivšeg direktora Stanislava Raka Vujoševića iz 1967. godine, naslovljen „Muzejski materjal koji je otuđen“, sadrži popis inventarnih brojeva za preko 3700 originalnih dokumenata muzeja NOB, koji su nezakonito otuđeni u tri navrata. Akt njegovog kolege Aleksandra Prijića takođe svjedoči o odnošenju „3 registra“ sa još 1.400 originalnih dokumenata.

Ovim povodom Državna komisija je dobila izjašjenje i potvrdu predsjednika revizione komisije Istorijskog muzeja, međutim, sliku o ukupnom manjku originala daje i Izjašnjenje odgovornih iz Arhivsko-bibliotečkog odjeljenja, koji su potvrdili da nedostaje cjelokupna registraturna građa za 1986, zajedno sa djelovodnim protokolima, odnosno, kako se u Izvještaju DK navodi, „po fascikli 500-800 dokumenata, u zavisnosti koliko je bilo fascikli (1, 2 ili vise)“.

njegos4NJEGOŠEV SAT

U izvještaju se takođe može pročitati i Obrazloženje Tanje Jović i Isidore Kovačević u vezi Njegoševog sata koje je dostavljeno DK 03.06.2019. godine, u kome navode da su nakon fotografije sata iz knjige Njegoš u slici i riječi, koju je napisao Jevto Milović, preispitale dokumentaciju koja im je bila na raspolaganju i zaključile da “Njegošev sat optočen brilijantima” nije zaveden u inventarske knjige nekadašnjeg Državnog muzeja, kao ni u knjige inventara Njegoševog muzeja.

Pregledom Manastirske riznice utvrdile su da se navedeni sat nalazi izložen u riznici, decenijama unazad. Takođe, navode da se jedini pomen navedenog sata nalazi u dopisu Stanislava Vujoševića Josipu Jaukoviću, guverneru Narodne banke Crne Gore, br.01-1639/1 od 10. XI 1975. godine.

Tako da status Njegoševog sata iz spiska trezorskih vrijednosti je da uopšte nije prepoznat kao kulturno dobro. Nije valorizovan 1962. ni kasnije, pa tako nije mogao biti ni revalorizovan.

Po prvi put je upisan u neku evidenciju 1975. godine, u spiskove za inventar muzejskog trezora, za koji je urađen čitav elaborat. Do danas nije zaveden u inventarske knjige nekadašnjeg Državnog muzeja.

A, kao prilog o saznanjima za njegovo prepoznavanje, dajemo još jednu ilustraciju. Ovoga puta iz II Toma Istorije crnogorske književnosti gdje autor Radoslav Rotković, donosi pregled književnih i kulturnih tokova od početaka pismenosti do sredine XIX vijeka u Crnoj Gori. Rotković kao što možete vidjeti na strani 485 pišući o Njegoševom književnom djelu tekst ilustruje fotografijom Njegoševe mastionice i satom sa legendom „Sve nek krače svojijem vremenom“.

I zbilja, „Sve nek krače svojijem vremenom“.

Ivan KERN

Komentari: 49

Cudo nevidjeno

05. 08. 2019 - 00:21

Cetinjani najvece crnogorske patrijote poharase muzej gore no Turci.
Nije čudo nego svakodnevica

05. 08. 2019 - 10:50

Samo ih je Šćepan Mali doveo u red. Ostavljao im je zlatnike po putu i nijesu ih smjeli ni pogledati, okretali su glavu na drugu stranu. Od tada traje zavjera ćutanja protiv njega, zahvaljujući njima ovakvima.
Sovereign

05. 08. 2019 - 15:17

Ка они...
CT

05. 08. 2019 - 12:34

@Cudo nevidjeno @Nije čudo nego svakodnevica........ Šta znaš. Najvjerovatnije su okupatori manastira to drpili, da bi ga prikazivali kao svetosavska istorija. Znate gospodo ako niste znali, da evo 170 godina vaši kradu istoriju C. Gore
Nije čudo nego svakodnevica

05. 08. 2019 - 13:12

Promaši me stom pričom. Nemoj mene dovoditi u vezu sa svetosavcima i Srbima. Najbolje da za ove krađe ka' Srbi krivite Nato, Cia, Fbi, papu, masone...
realista

05. 08. 2019 - 15:39

Pa samo lopov vidi lopova
@ realista

05. 08. 2019 - 20:35

Normalno lopova nema ka vas, sve ste pokrali iz CG. Jeste culi za crkvena zvona koja ste vi iz sPc pretapali za Milosevicev rat po Jugi ili kako ga je Risto i ostali krstili RAT ZA MIR.
Babotov kuk

05. 08. 2019 - 21:03

Potpisujem da od vas nema većih na cijelom svijetu.Kako reče Mido Rakov iz Drobnjaka kod nas treba petnaest sekundi kad neko ,daleko bilo,krepa da mu rođaci očerupaju imovinu..uvijek bilo i biće
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:33

Ово је већ лудило. Претапана звона за рат, Митрополит сковао "Рат за мир"... што се још неће измислити.
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:35

Не лупетај, живота ти. Украо Амфилохије из Народног музеја?! Да је ико ишта узео досад би хиљаду текстова били у Побједи о "стравичној крађи СПЦ".
Tresla se gora, rodio se mis

05. 08. 2019 - 16:22

Dobrim dijelom su ga Cetinjani i stvorili, a koji si ti te tako lijepo mislis o nama.
Da li nam je i Njegoš na Lovće

05. 08. 2019 - 18:38

Treba provjeriti da neko nije i Njegoša pokra sa Lovćena! I Mauzolejom gazduje narodni muzej!?
Nocni cuvar

05. 08. 2019 - 01:10

Kada smo dobili nezavisnu drzavu nadali smo se boljem u svakom smislu. A ono... Jeste da "sve krace svojijem vremenom", ali je vakat da istorijske vrijednosti prestanu da kracu okolo ili da im neko u tome pomaze. I kako to da je nesto izlozeno a oni pojma nemaju gdje? Zar nisu provjeravali izlozbe? Ako nema onda jednostavno nema i tacka. Nismo svi budale.
Stara Crna Gora

05. 08. 2019 - 01:55

Sve li ste pokrali vi koji pravite novu naciju, ali u većinu naroda nijeste mogli pamet da ukradete. Eno sam srio Nikolu Vučevića na leturđiju na vrh Rumije.
Crna Gora

05. 08. 2019 - 12:21

Najveće zlo za Crnu Goru su srbijanci i posrbijančeni crnogorci. Ne da lažu no i sve kradu što je CG, Prvi lažu i kradu jer nemaju ništa svoje a drugi da se uliži prvijema. Još malo pa će se viđeti što je sve pokradeno po CG crkvama i manastirima kad se proćeraju popovi sekte srbijanske. Treba viđeti što je Risto sve iznio iz crkava i iz državnog muzeja CG u Cetinju i zamio za srbiju. Ko mu je u tome pomoga?
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:39

Па била је ревалоризација прије неку годину? Да су дошли до икаквих сумњивих налаза, досад би то било објављено на сва звона. Или мислите да су Лидија Љесар и Анастазија Мирановић велики пријатељи Цркве, па би је поштедили у јавности. Замислите да се резултата о могућој крађи и изношењу предмета из ЦГ докопа Саша Богдановић, нажалост министар културе. Не умишљајте. У Србији имају довољно историје и без ове наше сиротиње.
Hdhdddhdhdh

05. 08. 2019 - 02:10

Neko opasno radi na unistenju crnogorskog nacionalnog i kulturno-istorijskog identiteta... ni jedna stvar koja je nestala, nije nestala bez razloga! Hoce li ko ofgovarati za krivicno djelo najgore vrste veleizdaju !? Ocigledno je spc previse mocna organizacija...
Ne klepeći nanulama

05. 08. 2019 - 08:12

Ma kakvo "unistenju crnogorskog nacionalnog i kulturno-istorijskog identiteta", ovo su pokrali pojedinci radi ličnog šićara. Batali se političkih podmetanja.
ZA OTVARANJE OČIJU TJ.BUĐENJE

05. 08. 2019 - 15:21

Ne vjerujem da u CG ĐE JE POŠTENJE NA CIJENI DA IMA LOPOVA OVO SIGURNO VILE KRADU
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:40

Опет СПЦ? Што је вама, људи! Да нису и Пинк Пантери организовани од стране СПЦ? Можда су их ангажовали да краду из цетињских музеја?
Janica Matova Beograd

05. 08. 2019 - 07:14

Ovo je najsramnija epopeja hiljadugodišnje crnogorske države.Desilo se čudo da u 20/21 vijeku zavladaju čobani koji sve kradu što nije vezano za nebo.Narod koji dopusti da mu se krde istotorija ,da sam sebi krade muzeje nema budućnosti!
CRNOGORAC

05. 08. 2019 - 07:24

PITAJTE STAROGA MAFIJASA RISTA I NJEGOVU SEKTU DJE SU IH KAMODJELI.
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:44

Познато је иначе да Цетињана који "раде у Италију" уопште нема, као и да су све суве поштењачине биле на челу културних институција у Црној Гори, који се никада нњ би окористили својом државном службом. Само је Амфилохије мафијаш. Он је лично упадао наоружан у цетињске музеје и узимао што му треба. Послије је то продавао и носио Патријарху у Београд и поклањао Милошевићу, Караџићу, Младићу. То су све чињенице.
Da

05. 08. 2019 - 07:57

Je li miguce da se ovo desava..zamislite da na pr iz muzeja luvr uzimas sta hoces..e nema nas u svijetu ovakvih..
I poslije Njegoša uključivali

05. 08. 2019 - 09:54

Njegoševa biblioteka je trebala da bude konzervirana sa knjigama koje je on posjedovao ili ako se širila da bude do kraja vladavine Petrovića. Ove knjige što su kasnije izlazile i neko ih smještao u Njegoševu biblioteku nema veze s mozgom te knjige treba uključiti u fond Nacionalne biblioteke kao tekući ili muzejski po značaju!
Vjerovatno

05. 08. 2019 - 12:00

Možda su tu u pravu. Ali, ono što je ovđe bitno je da rijetki primjerak nedostaje đe gođ da je bio smješten. To je bruka.
pobro

05. 08. 2019 - 10:00

hahahaha, e pa sprdnje...mi smo imitacija drzave.
Kolee

05. 08. 2019 - 12:52

Jedini izlaz je premještanje muzeja van Cetinja.
Kolencee

05. 08. 2019 - 14:34

Njima ne možeš uteć. Iz oka će ukrast.
Vasojevic

05. 08. 2019 - 14:36

Sad ste suvereni, imate drzavu, a vlast ste 30 godina, pa nadjite krivce.Nije vam kriv Kostunica.
ŠEKULARAC

05. 08. 2019 - 15:44

Ane može to tako uvijek mora da je neko drugi kriv.Ne do bog da mi pogledamo istini u oči svašta bi viđeli
Mирослав Ђукић

05. 08. 2019 - 15:34

Појела маца...Срећом, има по примерак у Бечу, Београду, Вашингтону и Москви, а мислим и у Темишвару.
Zogović

05. 08. 2019 - 17:08

Kakva šteta što Đukići nemaju jedan primjerak! Da nam ga "prevedu" na lepi srpski jezik. Aman, čemu se radujete? Ovo je za zastiđe, bruka i jad - a sve je izazvano sistematskim posrbljavanjem i otimanjem svega što je ikada Crnoj Gori pripadalo. I ne bi srpski čovjek nikada ništa ukrao, da nije bilo posrbica da mu put pokažu ili direktno u tome pomognu. Duboko se nadam da će se jednom i to saznati: ko je, kada i za čiji interes pokrao crnogorska blaga. Ona blaga nemjerljiva, neprocjenjiva i, na kraju krajeva, vazda dragocjenija zbog slobode, nego je bilo ko drugi među potčinjenom rajom išta imao. Da Crnogoraca ima, lopovi, a posebno izdajnici, ne bi ovim kršem ni koraknuli! Ovako...može vam se - koračajte, hodite, otimajte...svejedno će vas stid i sram jednog dana iz ogledala pogledati!
Sovereign

05. 08. 2019 - 20:19

Зоговићу из Васојевића, какве ти везе имаш са тзв. црногорцима?
Hdhddhdhdh

06. 08. 2019 - 00:01

Stoko, dok smo mi tzv. postojali, vi ste sluzili svim okupatorima, a danas imate vide genea okupatora no "predaka" ili onih koje smatrate precima... kompleks nize vrijednosti, nemanja dopstbenog identiteta, izgriza vas i spolja i unutra i onda dobijes jedan fasisticki, sovinisticki proizvod kakav si ti... otpad... ne moze od takvih predaka ni biti nista bolje...
Мирослав Ђукић

06. 08. 2019 - 12:40

Админе, тражим право на одговор: Зоговићу, да Вас питам нешто:Је ли Вас пуно боли глава? Што не одете доктору по лекић? Чему се Ја, по Вама, "радујем" '? Лоповима? Лопови нису дошли из Васојевића и Брда, све да су хтели, они тамо нису могли ни да привире. По музеју су крали дирекотри, кустоси, дакле људи запослени тамо, домаћи, у суштини локални, цетињски, катунски и црногорски шанери. О Вашим тезама је безвезе расправљати. Ви живите у паралелној стварности, коју су осмислили Шербо Ратодер и његови епски фантастичари. То о чему Ви причате није никада било у Универузуму у којем се ми налазимо. Покушај да преправите прошлост од 2006. уназад је комичан. Још комичније је то што се на нас љутите што Вам се због тога смејемо. Историја памти потурице, а тзв. "посрбице" је измислио почетком деведесетих година тадашњи ЦК СКЦГ, касније преименован у "Матицу црногорску". Историја и реалност немају благе везе са тим.
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:47

Давно је посљедњи Црногорац који је и етнички Србин био запошљен у музејима. Глупо је причати причу да нису криви они који се сматрају етничким Црногорцима. Одлика озбиљног поремећаја и мржње је то што са себе, ви Црногорци не-Срби скидате сваку одговорност.
Sremac

05. 08. 2019 - 15:43

Ovo nije original. Original je na latinici. To je staro crnogorskop pismo pre okupacije. Srbi su poplili sve originalne primerke.
realista

05. 08. 2019 - 19:37

Obiđi malo psihijatra
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:49

Изгледа да те "realista" није разумио. То је прави начин за разговор са њима. Иронија и зафрканција. То њихово лудило не завријеђује озбиљну критику.
Tresla se gora, rodio se mis

05. 08. 2019 - 17:02

Naslovi "Ukraden sat", "Kome kuca Njegosev sat"... su sramotni i mora neko odgovarati. Ako "Ukraden primjerak Gorskog izdanja" bude izlozen neđe, ko ce odgovarati?
Ne z....

05. 08. 2019 - 18:06

Pokazalo se da su za sat znali koliko i za Muhamedovu tetku, tako su ga "zaštitili", a koliko vidim, sami su napisali da Gorskog vijenca nema. Ne možeš novinara krivit za "stručne" domete muzealaca.
Tresla se gora, rodio se mis

05. 08. 2019 - 19:57

Pušti tetke i strine od M. Uperis prst i optuzis nekoga, to nije lijepo. Ludi naslovi formiraju misljenje javnosti
Ne z.....

05. 08. 2019 - 21:20

A ko je koga napao? Novinar samo prenosi ono napisano u izvjestaju. Po tvome ispada da sami sebe napadaju. To je denagogija.
Prevare

05. 08. 2019 - 18:39

šaneri - talijani sve pokraše
Nik

05. 08. 2019 - 20:30

Ovaj tekst bi imao težinu i ozbiljnost kada bi čitaoci imali podatak - ime one persone koja je dala sve ove podatke. Ali kako se u narodu kaže ,,Jutro je pametnije od noći" treba sačekati sjutrašnje naslove u štampi.
Jutro

05. 08. 2019 - 21:23

Podatke je dala Drzavna komisija u svojem izvjestaju, citas li ti ista ili samo volis da insinuiras.
vuk

05. 08. 2019 - 20:39

Baš čudo nevidjeno, Cetinjskim, odnosno državnim muzejima se upravlja iz Podgorice po zapošljenih su sa strane od od 1990g u muzeju su zapošljeni 90% sa strane i to što ima su stari radnici prije 1990g.Tako je u svim ustanovama kojim se upravlja izvan Cetinja a slove za državne ustanove, no treba i Državni arhiv prekontrolisati koliko istorijskih dokumenata nedostaje pošto od 1990g pa do 1998 je vladala anarhija prosrpske vlasti. No čudo nevidjeno je da u Cetinjskim manastir postavljaju mitropolita od 1918g iz Srbije koji rade za interes Srbije.
Јоцо

07. 08. 2019 - 09:56

Ово баш није истина. Већина ради Цетињана у свим културним институцијама. Свака друга особа је запошљена у неки од музеја, библиотеку, УЗКД, Центар за конзервацију. Ко је поставио првога епископа, па касније и митрополита зетског? Је ли Свети Сава, као Архиепископ српских и поморских земаља или су Стево Вучинић, Сретен Вујовић и њихова дружина? Ако питаш такве као ти, Амфилохије ради за интересе Србије, а у Србији причају како тамо стално напада власт и критикују што то не чини у ЦГ. Чим га и једни и други екстреми нападају, значи да иде средњим, правим путем.
Novi komentar