KOMITSKO-NARODNA BORBA – JUL – AVGUST 1919.

Pljačka, nasilje, hapšenja, uništavanje hrane i stoke

Pobjeda objavljuje jedanaesto i dvanaesto poglavlje knjige „Početak srpske okupacije – komitska borba i narodna golgota 1918-1920“. Prvih osam poglavlja objavili su u novembru i decembru 2018. godine, a deveto i deseto u maju i junu 2019. Sada pred čitaoce donose dva poglavlja u kojima se govori o događajima nakon prispijeća gerilske grupe iz Italije 19. jula 1919. godine.
Objavljeno: 24. 08. 2019 - 06:35 Promjenite veličinu teksta: A A A

Progon crnogorskih gerilaca je tek počinjao. Marko Vučeraković piše da je 30. jula u Goliku saznao da su mu, dok je boravio pod Galerijom u najvećoj neizvjesnosti, crmnički „omladinci“ 27. jula zapalili kuću „ne samo moju već i moje braće, a također istog dana zapaljena je i kuća barjaktara Joka Nikovića i rođaka mu Nika Nikovića“.

Dva dana iza toga, 29. jula, „zapaljena je kuća Jovana S. Plamenca“. Vučeraković navodi da je odmah poslije paljevine kuća odvedeno u zatvor na Viru 20 Krnjičana, a tom prilikom je zatvoreno po nekoliko ljudi iz svih crmničkih sela.

Paljevina po drugim selima u Crmnici nije bilo, ali je bilo pljačke i nasilja. Tako su u Lekićima opljačkali nekoliko familija i „sve razlupali po kućama“, potom su odveli nekoliko Lekića u zatvor, prilikom odvođenja su šenlučili plotunima pušaka preko njih, zvona na crkvi su zvonila „na mrtačku“.

„Pljačkali su također po Krnjicama, Vučedabićima, Seoca, Godinje, Limjane i Boljeviće“ („Memoarsko-dnevnički zapisi Marka Vučerakovića“, priredili Jasmina Rastoder i Šerbo Rastoder, časopis Crnogorski anali, br. 7-8, 91). 

Progonitelji su do 5. avgusta 1919. počinili strahovite pogrome nad stanovništvom nabrojanih sela („Skrivana strana istorije“, Tom I, 586-587).

Orgijanje „Omladine“

Nikola T. Zec takođe piše o događajima u Crmnici nakon saznanja o dolasku gerilske grupe i prolasku jednog njenog dijela, katunske grupe, preko Donje Crmnice.

„Obaviješten o ovom slučaju štab crmničke omladine, pod komandom kapetana Nika Plamenca, hitno se dao na prikupljanju snaga, da emigrantima zatvori prolaze u Crmnicu. Prolazeći kroz usputna sela u pravcu Sutormana, omladina se ružno ponijela prema stanovništvu onih sela iz kojih se neko nalazio u emigraciji. Ta sela omladina je pljačkala, a hranu i stoku nemilosrdno uništavala. Pucalo se u burad s vinom koje se slivalo niz seoske ulice. Iz straha od ove pucnjave, u selu Limljanima, pokušali su da pobjegnu Mitar Špadijer i Rade Šorović, ali je omladina na njih pripucala i ubila ih“ (viđeli smo ranije da su M. Špadijer i Rade Šorović po svjedočenju M. Vučerakovića ubijeni u Trijež-dolu, S.Č.).

,,Sličan slučaj, nastavlja Nikola T. Zec, dogodio se u Baru sa Mihajlom Nišavićem i Milijom Stamatovićem. I oni su pokušali da se sklone ispred neodgovorne gomile, ali su bili uhvaćeni. Odvedeni su na Topolicu i tamo ubijeni sjekirama od strane vojnika 29. pješadijskog puka, kojim je komandovao potpukovnik Grgur Ristić. U selu Boljevićima teško je isprebijan sin kapetana Mila Petranovića, samo zato što se njegov otac nalazio u emigraciji. Malo, docnije, ovaj mladić i sam je pobjegao preko granice, da se u tuđini pridruži svome ocu. U selu Trnovu, omladina je opljačkala stoku Mila P. Zeca, koji je bolestan ležao na postelji, uz objašnjenje, da ga na ovaj način kažnjava stoga, što je rođak jednog zelenaša, a neće da se od njega odrekne“ (feljton „Zelenaši“, 8. nastavak, neđeljnik „Monitor“, izdanje od 14. oktobra 1994).

Opširnije u Pobjedi.

Komentari: 5

vuk

24. 08. 2019 - 08:25

Risto i DF bi ovu tradiciju pomovo da uvedu u Crnu Goru i nju jedino priznaju...
Да је вјечна

24. 08. 2019 - 13:09

А што се има узет у стару Црну Гору,коме треба крш и камен?
DURMITOR

24. 08. 2019 - 13:43

Raduje me da su oni što su do 2006 mahali fotografijama SLOBA MILOŠEVIĆA i kartom VELIKE SRBIJE svatili da su bili na pogrešnoj strani zla ,, nekada je kod nas u CG bilo jedva 15% CRNOGORSKI orjentisano , Ali eto nikada nije kasno da se vrate onom što su bili nekada ..
Nedžad

24. 08. 2019 - 16:45

Nemoj kome da na um padne da napiše nešto o onih 500 godina. To je zaboravljeno. To se neće ponoviti...bar za još 20-30 godina.
Мирослав Ђукић

29. 08. 2019 - 12:16

Ко је написао ово делце епске фантастике? Рад би био да се испод текста објави и име писца осебујне маште.
Novi komentar