Kad se ne vodi računa o temeljima kuće

Cetinjsko kamenje

Bilo je to, koliko se sjećam, prije nekih 10-11 godina, kada je zbog periodičnih razloga iz kabineta ondašnjeg predsjednika države ponovo medijski aktuelizovana priča u vezi sa seljenjem ikone Bogorodice Filermose u pećinu, što je promovisano kao jedan od „kapitalnih projekata“ zarad berićetne budućnosti Prijestonice u smislu speleološko-religijskog turizma.
Objavljeno: 03. 09. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Tome su kasnije pridodati drugi izvori „održive ekonomije“, kao nadaleko poznata „žičara“, koja se „obnavlja“ još od 1931. godine, zatim međunarodni art-centar „Maccoc“ u gornjem „Obodu“ čiji je veliki i skupi reklamni baner lepršao godinama dok ga kiša i vjetar nijesu sprali, zatim fabrika čokolade po svjetski poznatoj ukrajinskoj recepturi i nešto kasniji „Biznis inkubator“ u bivšoj Košuti, koji je kao svaki inkubator i dalje uglavnom na „stand by“, čekajući da se nešto „ispili“.

cetinje1Tada je u jednom mahu, valjda radi demonstracije „ozbiljnosti namjera“, prekopan i potom, koliko mi je poznato, bez građevinske dozvole i bilo kakvog projekta, kao i ko zna čijim novcem, na brzaka „popločan“ plato oko Manastira i Biljarde, krtim i samoljuštećim pješčarom, koji se i dalje uspješno raspada poput „ljetnjih i zimskih ploča“ epohalnog poduhvata, namijenjenog stradunizaciji Njegoševe ulice i njene bliže okoline.

ZAŠTO SAD PRIČA

Neko će se sigurno zapitati ono uobičajeno: “pa zašto baš sad o tome pričaš i što će ti to uopšte, gdje si bio, što si radio, kakve su ti namjere..?”. Međutim, odgovor je jednostavan.

Podsjećam u nemogućnosti da nešto drugo učinim. Mnogo puta i ne isključivo samostalno pokušavao sam da bez „ovlašćenja“ u svojstvu zainteresovanog građanina, o mnogo čemu razgovaram sa “nadležnima”, koje za njihovu nadležnost i posljedičnu odgovornost država nagrađuje dobrim platama, privilegijama i svim ostalim o čemu uglavnom saznajemo iz štampe, ali bez efekta.

cetinje2Mada, da budem iskren, osim nekoliko osoba niko do sada nije pokazivao interesovanje da se javno uključi u ovakve priče, osim kao „podrška“ u četiri oka ili u svojstvu „kritičara“, po mogućnosti pod pseudonimom.

Međutim, moram nešto da pojasnim. Iako je ovo priča o „cetinjskom kamenju“,  kako veli naslov, ona se ne odnosi baš na pomenuto trošno kamenje namijenjeno popločavanju i sličnim predizbornim akcijama, kako bi se moglo pogrešno zaključiti.

Njega pominjem zbog konteksta, jer je u datom trenutku poslužilo kao sredstvo za „prekrvanje“ drugog kamenja, značajnijeg po tome što je moglo „nešto više da kaže“ o prošlosti našega grada. Da je bilo sreće. Na isti način kao što su mogle da pričaju svoju priču podne ploče iz Vlašle crkve, jedini ostatak originalne „pletare“ iz 15. vijeka, koji je uz „amin“ institucija svojevremeno „zamijenjen“ modernom podnom keramikom iz „praktično-estetskih“ razloga, ili mnogi stećci, koji su po „dobroj staroj navici“ preklesani još u vrijeme knjaza/kralja Nikole, da bi na istom lokalitetu poslužili drugim „korisicima“. Ali, to će biti posebna tema.

cetinje3Dakle, tokom frenetičnog popločavanja prije više od deceniju, bageri su za potrebe izrade atmosferskih i drugih instalacija iskopali rov dubine preko 2,5m na dijelu platoa kod južne kule Biljarde, koja „gleda“ prema Manastiru. Moj prijatelj Krsto i ja naišli smo iz čiste radozalosti u trenutku kada je rovokopač počeo da izbacuje krupnije kamenje, za koje se ubrzo pokazalo da ne predstavlja ono „obično“ iz nasipa, koji je na istom potezu nastajao decenijama, već da se radi o finom tesaniku i nečemu na šta treba obratiti pažnju. Kada je bager počeo izbacivati i veće komade raznih kamenih profila, dužine i preko 1,5.m, prišli smo i počeli da fotografišemo.

SKLANJANJE

Na dnu rupe, duboko ispod temelja Biljarde, još uvijek se nalazio horizontalno postavljen kameni prag, tako da je sve ukazivalo na neki stari objekat, potencijalno važan, pogotovo ako se uzme u obzir čijenica da se na toj dubini moglo nalaziti samo nešto zaista staro, iz vremena kada su jedine građevine u cetinjskom polju na tom mjestu mogli biti Manastir presvete Bogorodice na Ćipuru, koji je restauriran i nalazi se samo nekoliko desetina metara dalje i rezidencijalni objekti Ivana Crnojevića, o kojima do sada uglavnom postoje samo pretpostavke.

cetinje4Veće komade dobro očuvanih kamenih profila i tesanika sklonili smo na pločnik Biljarde, a od radnika smo zatražili da obustave radove, što je i učinjeno, dok ne dođe neko iz tadašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika i preduzme što treba. Ljudi iz Zavoda su na poziv brzo stigli i saopštili da će sve građevinske aktivnosti biti obustavljene dok se ne napravi sonda i ne vidi o čemu se radi.

Sretni i zadovoljni zbog brze i efikasne institucionalne reakcije Krsto i ja smo se nakon toga udaljili, čekajući sa entuzijazmom sjutrašnji dan i rasplet priče.

Međutim, sjutradan nas je čekalo „malo iznenađenje“. Čuo sam da su nakon našeg odlaska nastavili da kopaju, nakon čega je rupa zatrpana i do jutra dobrim dijelom već bila popločana, a „pragova“ i ostalog što smo odvojili više nije bilo. Neko je očigledno takođe na brzaka procijenio šta je prioritet i u okviru „nadležnosti“ donio odluku o „čišćenju“. Drugi su, sa svoje strane, to „profesionalno“ odćutali i okrenuli glavu, umjesto da naprave obećanu sondu.

cetinje5Nakon svega kao svjedočanstvo ostale su jedino fotografije koje imate pred sobom i još jedno u nizu pitanja bez odgovora, koje se tiče Cetinja i njegovog trajanja. Međutim, ovakav epilog nije nikakvo iznenađenje, jer su mnogi pokušaji da se daju neki odgovori i ranije po pravilu završavali na sličan način. Tako je bez odgovora ostao nalaz stare keramike u vrtačama iza Orlovog krša, o kojima je pisao arheolog Leković krajem sedamdesetih. Za Orlov krš se još u vrijeme izgradnje mauzoleja Vladici Danilu tvrdilo da ima tragova „ilirske gradine“.

cetinje6Sjećam se i da je mi je veliki entuzijasta i istraživač naše prošlosti, pokojni Vojislav D. Nikčević, dok smo prije par decenija radili na realizaciji njegove dvije knjige pod naslovom „Miscelanea Slavorum“, rekao da je u Justinijanovom arhivu došao do podataka o „vizantijskoj postaji u velikom polju u brdima“, odakle se nadgleda put prema Skadarskom jezeru. Šteta što nije o tome pisao, jer, tu bi se „povezale“ priče o Orlovom kršu i vizantijskoj postaji, pa se onako, čisto laički pitam, da li možda i ona Lekovićeva keramika, za koju se ispostavilo da nije ilirska nego kasnijeg datuma, to mogla da potvrdi?

Možda je i uklonjeno kamenje moglo da dopuni ukupnu priču o Cetinju, a možda je zbog nečije banalne inicijative uklonjeno baš kamenje iz srednjevjekovnih temelja Cetinja! Možda ... U svakom slučaju, svako ko ne vodi računa o temeljima svoje kuće treba da zna da će se ona prije ili kasnije sama urušiti.

Komentari: 34

Trtaufen

03. 09. 2019 - 00:39

Najbolje da izađete s pričom da je u toj vukohebini bila Troja. Tu ga prije Crnojevića ljudska noga, liše čobana, nije krakala.
Ne lupetaj

03. 09. 2019 - 09:54

Ovdje se govori o tragovima, mozda iz doba Crnojevica, sto za nas Crnogorce jeste bitno. Sto je bilo i kako je bilo trebalo je da neko utvrdi, a kao sto vidimo nije. A da mnogo cobana i danas ima tvoja prica je potvrda.
Trtaufen

03. 09. 2019 - 11:03

Ne lupetaj ti Cetinjac, jesi li pročitao napisano? Vidiš li đe se ovaj muzejski tehničar zaletio? Orlov krš povezuje sa Ilirima, Vizantijom? Tamo je bila vukohebina u koju je Ivan Crnojević iz naaaajveće nužde pobjegao.
Trtaufen trtaufenu

03. 09. 2019 - 12:37

A procitah ja i ja razliku od tebe razumjeh poruku. Odlicna prica za sve ciji je kvocijent iznad 50. Poziva se covjek na autoritete i ono sto su pricali i pronasli. A koji li si ti autoritet zaboga? I kome ti da je vukojebina? Cetinje sa okolinom je bila jedina Crna Gora vjekovima dok su vas 500 ljetah Anadolci tamburali.
Nezasiti čobani

03. 09. 2019 - 13:18

Da nije Atlantida???
Ti si šalav!

03. 09. 2019 - 13:59

Jao kako si ti jedan duhoviti šalavko! Đe to nauči da i ja naučim? Pa, kad te baš interesuje, Cetinje je odavno potonulo baš ka Atlantida.
Nešalavom

03. 09. 2019 - 16:20

Da nije piramida??? Egipatska, ili prije Inka (a tu je i Risto)???
Ajd sad ...

03. 09. 2019 - 16:40

Fino popiješ terapiju i odma će ti bit bolje. Razumijem ja tebe. Nije piramida nego je neka budala zakopala kuću na tri metra ispod Biljarde da bi se neko spotakao. Jer oće to tako. A sad fino leksilijum pa nananje.
Leksilijum

03. 09. 2019 - 17:16

Jeste li svjesni da se s vama i vašim "pronalascima" odavno sprdaju.
Bensedin

03. 09. 2019 - 20:12

Jes, vaša "zvanična istorija" je vrlo pouzdana sa "Nemanjinm gradom" što su ga Turci podigli ili "antičkim gradom Meteonom (Medun)" površine 10 metara kvadratnih na vrhu one čuke, đe ni tica nije pošteno mogla da sjedne da drugoj ne zasmeta. I to je bio po vama "grad". Jes za vjeverice. Ovđe se barem vide nekakvi tesani krši, a što su radili na toj dubini i ko ih je tamo smjestio druga je priča i svako pitanje je legitimno.
ostaje sigurno u zemlji

03. 09. 2019 - 12:32

Pa to sto su poplocali ostace konzervirano bar dok plocnik propadne a sta je sa tisucama pokradenih eksponata ?
Nije tema

03. 09. 2019 - 12:49

Ostaće u zemlji ukoliko ga nisu utovarili i odnijeli, a eksponate su odnijeli poplava i propuh kroz muzeje. Što ne pita đe su žičara i fabrika čokolade?
@@@@@

03. 09. 2019 - 18:49

Cokolada i zicara su de plase odavno. Sad su aktuelni kreativni habovi! Zivjeli kreativni habovi i potpisane saradnje od kojih niko nikada nece imati koristi bez jedan coek koji se dobrano naputova o nasem trosku!
Dobro ih drma

04. 09. 2019 - 04:32

Ocigledno je Berkuljan opet potrefio u centar i takao u osinjak. Lekovicev nalaz kod Orlovog krsa nije nepoznat, ali je kao mnogo sta zaboravljen. Zato 'trtaufeni' ne mogu protiv ociglednog pa idu na insinuacije I olajavanje. Nazalost citava nasa montazna istoriografija i arheologija su vise proizvod nagadjanja nego cinjenica.
Čobani rodovske zajednice

04. 09. 2019 - 10:45

Ovo su tvoje riječi: "Nazalost citava nasa montazna istoriografija i arheologija su vise proizvod nagadjanja nego cinjenica", a onda napadaš trtaufene da su protiv "očiglednog". A što reći o vama, zbilja??????????
Patetični trtaufene

04. 09. 2019 - 13:40

Pošto si se prvi javio pola sata poslije ponoći nakon što je tekst objavljen i svaku ti repliku objavljuju, za pretpostavit je da si neki redakcijski miš koji zarad sopstvenog neznanja, netrpeljivosti i frustracija koristi priliku da prosipa pamet i sije uvrede. Nije mi jasno što si se toliko zakačio za ovu krajnje dobronamjernu storiju osim ako se ne radi o nečemu ličnom. Zato pođi pa saspi čovjeku u oči što imaš, a ja ti želim da što prije izađeš iz tog tvojeg mentalnog obora.
Čobanin iz rodovske zajednice

04. 09. 2019 - 14:13

Zamjena teza. Ti si taj koji sve ovo shvata lično, vjerovatno si autor teksta, zato si se i raspisao. Za autora teksta znam iz medija, da je muzejski tehničar koji se stalno oglašava povodom manjka muzejskih eksponata. Ima li još što o njemu a da sam ispustio? Napisao sam istinu, pa neka sam redakcijski miš, kojemu treba leksilijum, šalavko iz obora... Zbog takvih kao što si ti proradi inat.
Lično

04. 09. 2019 - 14:59

Ako se iko raspisao, ti si. Od početka si forum pretvorio u ličnu netrpeljivost, inat i bljuvotinu. Bio sam dužan da reagujem jer se sa ovoga mjesta prečesto upućuju uvrede Cetinju i Cetinjanima bez ikakvog razloga. Dalje, mogu da ti kao građanin Cetinja, grada po kojem nevaspitano balaviš i jedan od "čobana iz rodovske zajednice", kako nas cijelo vrijeme nazivaš, ugovorim sastanak sa Berkuljanom, pa će ti on pojasniti stvari. A i ja ću ti pokazati sve naše znamenitosti da ih upamtiš.
za Lično

04. 09. 2019 - 17:45

Analitiko, prošli komentar mi niste objavili (iako nije bio uvredljiv) i red bi bio da ovaj objavite. Dakle, u potpunosti me je obuzeo strah samim pominjanjem Berkuljanovog prezimena a kamo li sastanka sa njim, a zbog tvog predloga da mi pokažeš znamenitosti nedođije potpuno sam se paralisao.
Salavko

04. 09. 2019 - 19:01

Toliko mrzis Cetinje da ti je Bensedin slaba terapija. Hahaha
Vi ste smijesni

04. 09. 2019 - 15:34

Zanimljiva prepiska. Hahaha.. Vidi, ukljucili automatsko lajkovanje za Cetinjemrsca trtaufena. Pa to je zloupotreba resursa. Hahaha
Neka si

04. 09. 2019 - 14:25

Neka si klepio tog uzurpatora. Da nisi ti ja bih. Neki teski anti-Cetinjac koji sije mrznju prema Cetinjanima. Smetaju mu ka Bljazu brkatom. Uzeli ste nam sve i sad biste da nam uzmete i sjecanje. Necete majci. Da vam Cetinja nije bilo ostali biste repa bez korijena i vazda tudjinovi poklisari.
Sovereign

03. 09. 2019 - 09:58

Ово су остаци џамије за које тврде да никада нису постојале у долини Богова...(Молим мешихат Исламске заједнице да објави број жиро рачуна за уплату средстава за обнову џамије на Цетињу).
"rice hodza na ravno CT"

03. 09. 2019 - 16:02

Ja cuh od ucena cojeka Cetinjanina da su cetiri djahmije na Cetinje bile . Morebit je taman taj bager iskopao ostatke jedne pa kad su vidjeli brze bolje zakopali da uniste dokaze .
Тотo

03. 09. 2019 - 10:19

Тртауфене, легендо!
Eto vam ga

03. 09. 2019 - 10:27

Kad vas neko pita stari ste ko Vizantija a kad vam neko ponudi neki dokaz da nešto od vaše priče možda jeste tačno, onda vam to ne odgovara. Zato i ne možete naprijed, jer pored koraka naprijed uvijek napravite barem pet nazad.
Nocni cuvar

03. 09. 2019 - 02:05

Tacno tako. Ovo je zona sumraka. Uvijek neko iznenadjenje. Ili mozda nije kad se sve uzme u obzir. Evidentni nemar i totalna politicka trulez odavno su potkopali temelje ne samo Cetinja nego svega sto nam je bitno. Svaki put se pitam koliko ce ova nasa noc da traje I hoce li ikada stvarno svanuti?
Тотo

03. 09. 2019 - 08:53

Цетиње у Средњем веку није постојало. Иначе, обавеза је Извођача да одмах прекине радове и обавести надлежну државну институцију да је наишао на објекат који није уцртан у катастар и за који може да претпостави да има историјску вредност.
Dukljanin

03. 09. 2019 - 09:26

Tacno je da u srednjem vijeku nije postojalo "Cetinje", na isti nacin kao sto Duklja nije bila " crnogorska drzava", kako pricaju sluzbeni tumaci istorije. Medjutim postojalo je naselje u cetinjskom polju davno prije Crnojevica a i u vrijeme njihovog dolaska.
Ilija

11. 09. 2019 - 17:06

Postojao je katun na koji se izlazilo ljeti. Yimi tmo nije bilo žive naseobine. To je istina.
Ćalasan

03. 09. 2019 - 10:04

TOTO, prije NEMANJA je bio vakum-ništa, a onda je prvo došao SMRAD koji se još osjeća? Jeli tako TOTO?
Zamjena teza

03. 09. 2019 - 10:32

Cetinje kao grad sigurno nije postojalo u srednjem vijeku i to niko ne spori, ali jesu naseobine u cetinjskom polju. Svi se pozivaju na nekakve korijene, pa je Crnoj Gori temelj Duklja, Srbiji Raška i td, pa su tako Cetinju temelj za koji se zna objekti koje je podigao Ivan Crnojević Da li je bilo nešto prije toga treba da se vidi. Ako je nađena keramika to je trebalo neko da ispita. Tada bismo znali, a ovako sigurno nećemo.
Odlicno

03. 09. 2019 - 16:51

Samo naprijed. Bas me interesuje sto je sledece. Imam utisak da si tek poceo sa cetinjskim temama. Nemoj da te dekuraziraju budale.
Drasko

13. 09. 2019 - 17:11

Vrlo je moguće da se radi o kamenju iz bunara, bilo ih je nekad na Cetinju, bilo je sporno i vlasništvo... neko im je "zatro" tragove
Novi komentar