Veliki resurs Crne Gore o kome se ne priča

Vlada preuzima optička vlakna ŽICG-a, kapaciteti optike se koriste svega desetak odsto

Stepen iskorišćenosti kapaciteta optičkih vlakana je vrlo nizak i u većini slučajeva samo mali broj vlakana koristi se za sopstvene potrebe. Ni na jednoj kablovskoj dionici stepen iskorišćenosti ne prelazi 10%, pokazuju zvanični podaci.
Objavljeno: 03. 10. 2019 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Crnogorske državne kompanije Željeznička infrastruktura (ŽICG), CEDIS, EPCG, CGES, opštinska firma "Komunalne usluge" i Regionalni vodovod posjeduju na stotine kilometara optičkih kablova duž cijele države. U pitanju je veliko infrastrukturno bogatstvo elektronske komunikacije, o kome se ne priča i koje, pravilnom valorizacijom, može donijeti milionske prihode.

Da bi manje upućenim čitaocima Analitike bilo jasnije, u pitanju je infrastruktura koja u realnim okvirima može da se uporedi sa autoputem ili profitabilnom željezničkom prugom.

Uvidjevši da je u pitanju veliki resurs, Vlada je konačno riješila da izvrši mapiranje elektronske komunikacione infrastrukture u Crnoj Gori. I da konačno pokrene ove državne kompanije kako bi iskoristile ove velike resurse koji se koriste tek desetinu kapaciteta.

Dug ŽICG za optička vlakna: Kao prvi korak ka valorizaciji resursa, Uprava za imovinu u ime Vlade Crne Gore preuzeće optička vlakna od Željezničke infrastrukture. Za uzvrat, Vlada godinama nazad preuzima dugove od ŽICG-a, a samo ove godine država bi trebalo da preuzme plaćanje 7,8 miliona eura dospjelih kreditnih rata državnom željezničkom preduzeću.

zicgVlada je još, prije dvije i po godine, Zaključkom naredila preuzimanje optičkih vlakana ŽICG-a od strane Uprave za imovinu.

Željeznička infrastruktura je zajedno sa Telekomom Srbije postavila prije deset godina optiku, a projekat je bio težak 15 miliona eura.

„Primarno, ovim će biti omogućeno povezivanje državnih Data centara, kao i stabilnija i bezbjednija komunikacija unutar TETRA sistema“, konstatuje se u dokumentu „Mapiranje elektronske komunikacione infrastrukture u Crnoj Gori“, koji je Vlada usvojila na prošloj sjednici.

Nakon realizacije Zaključka, Uprava za imovinu dobiti na upravljanje 32 optička vlakna duž željezničke pruge Vrbnica – Bar i četiri optička vlakna na pruzi Podgorica – Nikšić.

Do trenutka pripreme ove informacije, prenos ovih optičkih vlakana na Upravu za imovinu nije završen.

Bezbjedan prenos podataka: Optička vlakna će služiti za bezbjedan prenos podataka od značaja za odbranu i bezbjednost, pa je potrebno obezbijediti kvalitetno preventivno i korektivno održavanje ovog resursa.

„U ovu svrhu se preporučuje zakljuĉivanje Ugovora o uslugama održavanja sa za to specijalizovanim kompanijama, budući da bi održavanje optičkih vlakana od strane Uprave za imovinu zahtijevalo nabavku odgovarajućih instrumenata i pribora za povezivanje i mjerenje optičkih kablova, kao i obuku kadrova koji bi to održavanje obavljali“, konstatuje se u dokumentu.

S druge strane, Vlada će preko svojih predstavnika u upravljačkim strukturama ovih preduzeća, preporučiti uspostavljanje proaktivnijeg komercijalnog pristupa i definisanje atraktivnijih i fleksibilnijih cjenovnih modela za davanje u zakup optičkih vlakana.

Glavna preporuka državnim firmama koje posjeduju optičke kablove je da cijene zakupa optičkih vlakna moraju biti najatraktivnije i najniže na tržištu.

U nastavku teksta biće dat pregled optičkih vlakana koje posjeduju firme u dominantno državnom vlasništvu.

cedisCEDIS: CEDIS posjeduje pasivnu optičku mrežu kablova na dijelu 35 kV i 0,4 kV dalekovoda. Ova mreža je instalirana na bazi Sporazuma o poslovno-tehničkoj saradnji između EPCG i m:tel-a, na način što je m:tel na svim dionicama od interesa instalirao kablove sa 48 optičkih vlakana, od čega je 50% instaliranih vlakana pripalo EPCG.

U pitanju je pasivna infrastruktura, što znači da pomenuta optika ne nudi aktivne servise i na njenim krajevima se ne nalazi aktivna oprema, osim kada je u pitanju oprema koja služi za potrebe nadzora i upravljanja elektriĉnom distributivnom mrežom.

CGES: Osnova telekomunikacione mreže CGES-a je optička mreža realizovana OPGW (Optical Fibre in Ground Wire) kablom u tehnološkom izvođenju kao optički kablovi u zemljovodnim užadima vodova visokog napona kao osnovnom prenosnom medijumu i NGSDH (Next Generation Synchronous Digital Hierarchy) sistemima prenosa baziranim na optičkoj transportnoj infrastrukturi. Ukupna dužina optičkog kabla iznosi čak 723 km.

cgesOptička mreža je, kako se navodi u vladinom dokumentu, usaglašena sa razvojem mreža prenosa u susjednim prenosnim sistemima. Kapacitet OPGW kabla u mreži je 48 optičkih vlakana.

Korišćenjem optike CGES je povezan sa elektroprivredama Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije.

Komunalne usluge d.o.o. – Podgorica: Ova opštinska firma posjeduje sopstvenu optičku mrežu ukupne dužine 44,4 km na podruĉju Glavnog grada.

komunalneuslugeIz prethodnih podataka, jasno je da preduzeća u većinskom drţavnom vlasništvu raspolažu sa značajnim kapacitetima optičlih mreža nove generacije.

Ove mreže su izgrađene ili putem direktnih investicija od strane samih preduzeća (CGES, Komunalne usluge Podgorica) ili kroz partnerstvo sa operatorima elektronskih komunikacija (CEDIS, ŽICG).

„Uočljivo je da je stepen iskorišćenosti ovih kapaciteta vrlo nizak i da se u većini slučajeva samo mali broj vlakana korsiti za sopstvene potrebe. Ni na jednoj kablovskoj dionici stepen iskorišćenosti ne prelazi 10%. Komercijalna valorizacija ovih resursa, tj. plasman na nacionalno veleprodajno trţište, je takođe na niskom nivou“, piše u dokumentu.

To je, uglavnom, posljedica nedostatka fokusa na djelatnost elektronskih komunikacija u odnosu na primarne djelatnosti u preduzećima, a što za rezultat ima nedovoljnu proaktivnost u prodaji slobodnih kapaciteta, neatraktivne modele i uslove prodaje, probleme u organizaciji održavanja optiĉkih vlakana itd.

Mreža ovih vlakana proširila na sve opštine u Crnoj Gori i prati osnovnu fizičku infrastrukturu pojedinih mrežnih operatora. Tako su u sluĉaju CGES, Regionalnog vodovoda i ŽICG, optički kablovi postavljeni na dionicama između opština, naselja, glavnih saobraćajnih i infrastrukturnih čvorišta, sa krajnjim tačkama dionica koje se uglavnom nalaze na periferiji gradova i naselja, bez pristupne infrastrukture koja bi na jednostavan i jeftin naĉin omogućila njihovo povezivanje sa gušće naseljenim podruĉjima.

Sa druge strane, kablovi i prateća elektronska komunikaciona infrastruktura u vlasništvu CEDIS-a i KU Podgorica prostiru se u gradskim, prigradskim i ruralnim naseljenim područjima i sa tog stanovišta veoma su interesantni za širu komercijalnu upotrebu od strane operatora elektronskih komunikacija, odnosno za realizaciju tzv. „last mile“, tj. posljednjeg i istovremeno najskupljeg segmenta pristupnih mreža.

rdc2Razvoj tržišta telekomunikacija:  Vlada predlaže da višak kapaciteta kojim raspolažu (ili će raspolagati) Uprava za imovinu i preduzeća u većinskom drţavnom vlasništvu, treba da budu stavljeni u funkciju daljeg razvoja tršita elektronskih komunikacija.

„Ukoliko pojedina preduzeća ne posjeduju dovoljno iskustva, znanja i kapaciteta za aktivnu komercijalnu eksploataciju ovih resursa, predlaže se da ista razmotre partnerstvo u poslovima prodaje, po modelu podjele prihoda, sa nekom trećom stranom“, dodaje se u dokumentu.

U Hrvatskoj je većina preduzeća u državnom vlasništvu koja raspolaže optiĉkim kablovima zaključila ugovore o tehničko-poslovnoj saradnji sa preduzećem „Odašiljači i veze“ (pandan RDC-u u Crnoj Gori).

Ovim ugovorima, „Odašiljači i veze“ su preuzeli održavanje optike i upravljanje istom u periodu od 30 godina, a cjelokupnu dobit su dužni uložiti u izgradnju nove širokopojasne infrastrukture na područjima na kojima ne postoji komercijalni interes, i to je zapravo najveći razlog pokretanja ovog projekta.

Komentari: 5

zakula crnogorac

03. 10. 2019 - 09:31

neka VLADA preuzme OPTICKA VLAKNA ,ZICG,to su ogromne PARE,znam neke ljude iz ZICG,nadaju se da ce uskoro i ZICG,odnosno radnici njeni imati mnogo vece PLATE, NEGO DOSADA.SRECNO CRNA GORO !!!
Badr Hari

03. 10. 2019 - 09:54

Teško će povećati plate u prslu Željeznicu
Тото

03. 10. 2019 - 09:37

Благо грађанима кад то држава плаћа. Кад не плаћају грађани. Кад ресурсе које држава направи, држава користи на нивоу од 10%. Или испод. Али је то држава направила, а не грађани, јер је држава дух који живи у Цетиње у пећину, и онда она управља грађанима. И грађани нема шта да мисле, јер има ко да мисли. Држава мисли. Замислите домаћина који има десет крава музара, а музе само једну. И чељад подијеле млијеко од једне краве, а девет проспу. И тако десетинама година. И нико не пита ко је требало да се сјети да се помузе и осталих девет крава. Куку.
Anonimus

03. 10. 2019 - 16:20

Svi opticki kablovi su svojina drzave!Zasto da ih placamo preduzecima kad su bez osnova usli u njihovu imovinu?To je presipanje iz supljeg u prazno
vesko

03. 10. 2019 - 17:24

Ovo ce Blazo brzo valorizovati!
Novi komentar