Ili-ili sa Vaskom Raičevićem

Svi slojevi degradiranog društva

Dramaturg, pisac, profesor na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost, član Alternativne teatarske kompanjije ATAK, Vasko Raičevič ovih dana bivstvuje u kreativnom haosu.
Objavljeno: 04. 10. 2019 - 10:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Uz redovne aktivnosti na fakultetu, priprema razne projekte, radionice, promocije... Čeka ga nekoliko nedovršenih drama, propustio je nekoliko konkursa zbog relaksiranog pristupa, a možda je, objašnjava, samo star da bi trčao za konkursima. Svega je, kaže, previše, ako smije da se požali. Ipak, sve pozive kada se radi o umjetnosti, rado prihvata. U petak, 4. oktobra na Internacionalnom podgoričkom sajmu knjiga, sa Jankom Ljumovićem i Draganom Tripković, u okviru sekcije crnogorska književnost govoriće o savremenom dramskom pismu u izdavaštvu.

Raičević nije odbio ni našu ili-ili pitalicu, štoviše, usisao nas je u veoma poučnu diskusiju. Otkrijte koja serija ima najkompleksniju dramaturgiju, koji film treba češće emitovati i kako bi volio da dočeka penziju. Raičević nam je otkrio i da radi na jednom većem proznom tekstu koji će biti objavljen iduće godine.

Artur Miler ili Tenesi Vilijams?

- Miler. Ima niz komada koji kod nas nikad nijesu igrani, a vjerovatno ni prevedeni. Naročito oni prvi u kojima je bio na tragu marksističke teorije. Da imam vremena, bavio bih se prevođenjem dramskih tekstova. Možda jednog dana u penziji, ako penzija uopšte bude postojala u bliskoj budućnosti.

Majls Dejvis ili Čet Bejker?

- Nijesam tu neki stručnjak, ali sam često slušao Dejvisov „Kind of Blue“. To je ujedno bio i prvi džez album koji sam kupio (bješe to vrijeme kaseta). Pa neka bude Dejvis.

Dušan Makavejev ili Živojin Pavlović?

- Pavlović. Više mi odgovara ta estetika, uprkos ogromnom značaju Makavejeva. Recimo film „Zaseda“. To treba češće puštati na TV.

Serije „True Detective“ ili „Breaking Bad“?

- Breaking Bad“. To je najkompleksnija dramaturgija koju sam vidio u formi TV serije. S druge strane, „True Detective“ ima nekoliko briljantno režiranih epizoda prve sezone, majstorski pogođenu atmosferu, ali i površne, kvaziničeovske monologe detektiva Rasta Kola.

Andrej Nikolaidis ili Balša Brković?

- Nikolaidis. Ako ništa drugo, onda zbog „Mađarske rečenice“, koja je njegova najbolja knjiga, rekao bih. Mada je i Brkovićeva pojava značajna za našu kulturu.

Ingmar Bergman ili Andrej Tarkovski?

- Na neki način predstavljaju suprotnost, prije svega u odnosu prema religijskim temama. Iako sam ateista, ovaj put ću reći Tarkovski. Teško je nakon njegovih filmova slušati Bahove Pasije, a da vam te slike ne prolaze pred očima. Čini mi se da su Bergman i Tarkovski najbliži u filmu „Žrtva“ („Offret“, Andrej Tarkovski, 1986), a to mi je jedan od omiljenih filmova.

Nik Kejv ili Lenard Koen?

- Koen. Što ne isključuje Nika Kejva, ali ipak…ipak…

Dragan Nikolić ili Miša Janketić?

- Janketića sam gledao u pozorištu. To je moćna pojava, ne zaboravlja se lako.

Vilijam Šekspir ili Anton Pavlovič Čehov?

- Nepravedno je stavljati taj izbor. Na primjer, pročitao sam više teorijske literature o Šekspiru, ali Čehova čitam češće. Zašto? Nemam pojma.

Filmovi „A Streetcar Named Desire“ ili „Cat on a Hot Tin Roof“?

- Elija Kazan i Tenesi Vilijams su bili strašan tandem. Zato je „Tramvaj“ bio i uspješniji film. Ovo pitanje bi moglo da glasi i Marlon Brando ili Pol Njumen. Opet bih odgovorio u korist prvog.

Serije „Otpisani“ ili „Sivi dom“?

- Obje su odlične u svojim žanrovima. Više volim serije poput „Sivog doma“ jer zahvataju širi društveni kontekst.

Dejvid Linč ili Lars fon Trir?

- Zavisi kakav mi je dan. Trenutno bih rekao Linč. Mada su mi Fon Trirovi „Dogville“ i „Breaking the Waves“ uvijek u vrhu.

Elvis Prisli ili Frenk Sinatra?

- Frenk Sinatra, zbog nekoliko pjesama. Mada ne podnosim „My Way“ (a to je pjevao i Prisli, u drugoj varijanti).

Joy Division ili The Smiths?

- Joy Division. Ta vrsta mraka.

Serije „Mad Man“ ili „The Wire“?

- Svaka čast za „Mad Man“, ali ipak „The Wire“. Taj svijet me više zanima, a obuhvatili su sve slojeve jednog degradiranog društva. I ne daje nikakvu lažnu nadu u pogledu definitivnog rješenja tih problema.

(FOTO: Milutin Marković)

Komentari: 0

Novi komentar