Pokojni M. M. se iz Peći, nakon pogroma 1999. godine, doselio u ovo kragujevačko naselje, udaljeno petnaestak kilometara od centra grada. Živio je sam u objektu od dvadesetak kvadratnih metara, skoro neprimjetno.
Prve komšije kažu - miran, povučen, i spreman svakome da pomogne. Znao je mnoge zanate, koje je u praksi nesebično dijelio s komšijama. Zbog toga je bio i omiljen u svojoj ulici.
- Komšija kakvog čovjek samo može da poželi. Neposredno pred nemili događaj smo pričali o zimnici. Ništa nije ukazivalo na to da je spreman da, kako to narod kaže, digne ruku na sebe. Čak me je i tješio kada mi je bilo teško i kada sam imao neke probleme. Govorio je: "Sve je to život" - kaže Dikomir Radenković (69), prvi susjed pokojnog M. M.
Sve ukazuje na to da je M. M. pažljivo pripremio samoubistvo. Pored nedavnog zakupa grobnog mjesta, kupio je i posmrtni sanduk, pored koga se objesio, a ostavio je i oproštajno pismo sa spiskom osoba koje mogu da prisustvuju sahrani.
Bližnji odbijaju da pričaju o ovom događaju. Kažu da su rođaci rasuti po centralnoj Srbiji i da nisu bili u situaciji da brinu o penzioneru M. M. Skućio se i penzionisao, kažu. Vjerovalo se da je u boljoj situaciji od mnogih prognanika.
