Konjević je, u obrazlozenju inicijative za saslušanje, naveo da smanjenje poreza na zarade preporučuju stručnjaci Svjetske banke. On je ocijenio da bi smanjenje opterećenja na zarade trebalo sprovoditi fazno.
– U prvoj godini sprovođenja ovakve odluke moglo bi biti negativnih efekata po budžet, ali čini se da ima prostora za takvo nešto – da se zakonski predvidi nivo smanjenja koje ne bi opteretilo budžet – naveo je Konjević.
– Direktnu korist imali bi poslodavci i 140.000 zaposlenih. Mislim da PKCG i UPCG mogu izvršiti pritisak na sva pravna lica da se poštuju propisi u ovoj oblasti – smatra Konjević.
Ministar finansija, Darko Radunović, rekao je da su u njegovom resoru radili materijale na osnovu bruto zarada zaposlenih u Crnoj Gori.
– Poresko opterećenje na bruto zarade u Crnoj Gori je 38 odsto. Ne smatram da je ova oblast zapuštena i da se mi time ne bavimo. U Švajcarskoj opterećenje na bruto zarade iznosi 21 odsto, a u Mađarskoj 54. Kad su u pitanju ljekari, postoji opšti konsenzus da njihove zarade treba povećati, što vazi i za prosvjetu, a i jedno i drugo nije predviđeno projekcijama budžeta za 2020. godinu. Nijesmo u mogućnosti da radikalno povećavamo zarade, a ako bude viška prihoda u budžetu po osnovu, npr, ekonomskog državljanstva, možemo uraditi rebalans. Mislim da bismo sredinom naredne godine mogli nešto uraditi po ovom pitanju – rekao je ministar.
Predsjednik PKCG, Vlastimir Golubovć, kazao je da ima nešto drugačije podatke od Radunovića, po kojima je poresko opterećenje na bruto zarade 41,3 odsto.
– Ako se ukine krizni porez krajem ove ili početkom naredne godine, neto zarade će se povećati devet odsto – naglasio je on.
Branka Vuksanovic iz UPCG saopštila je da Crna Gora ima 98,9 odsto malih preduzeća.
– Ne možemo ići u radikalne promjene, niti prepisivati regulativu iz Srbije ili Hrvatske. Ukupan trošak poslodavca u Crnoj Gori iznosi 61 odsto u korist zaposlenog i 39 odsto u korist države. U Srbiji je odnos 64 naprema 36 kad su u pitanju male zarade. Na zarade veće od 500 eura, u Srbiji je odnos 62 naprema 38. Hrvatska ima 69 u korist zaposlenog, 31 odsto u korist države na sve zarade. Ako ne bude smanjivanja opterećenja na zarade, neće biti prelaska iz neformalne ekonomije u formalnu – upozorila je Vuksanović.
