Francuska vojska počela je prošle noći kopnenu ofanzivu na sjeveru Malija i kreće se prema teritoriji koju kontrolišu islamski ekstremisti. Kopnena ofanziva predstavlja promjenu ranijeg francuskog stava da će pružiti samo vazdušnu i logističku podršku vojnoj intervenciji koju će sprovesti trupe afričkih zemalj.
Francuski vojni zvaničnici najavili su da bi "u roku od nekoliko sati" moglo da dođe do direktnog sukoba dvije strane.
"Francuske kopnene trupe napreduju ka sjeveru", rekao je francuski ministar odbrane Žan-Iv le Drijan radiju RTL, dan pošto je Francuska otpočela kopnenu ofanzivu u svojoj bivšoj koloniji, koja označava drugu fazu intervencije započete u petak vazdušnom kampanjom.
Le Drijan je saopštio i da francuska intervencija teče po planu, ali da će borba biti "duga i teška", prenio je AFP.
"Malo je teže na zapadu gdje se suočavamo sa najtvrdokornijim, najfanatičnijim i najorganizovanijim grupama", rekao je on, napomenuvši da se u zapadnoj zoni nalazi više od 1.000 islamističkih pobunjenika koji bi mogli da dobiju i pojačanje. Francusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se vojska iz prestonice Bamakoa kreće prema uporištima pobunjenika na sjeveru Malija.
Petodnevni vazdušni napadi nisu ozbiljnije ugrozili ekstremiste koji bi, kako strahuju zapadne zemlje, taj region mogli da pretvore u poligon za terorističke napade. Kopnena ofanziva predstavlja promjenu ranijeg francuskog stava da će pružiti samo vazdušnu i logističku podršku vojnoj intervenciji koju će sprovesti trupe afričkih zemalja.
"Sada smo na zemlji. Bićemo u direktnom sukobu u roku od nekoliko sati", kazao je šef generalštaba francuske vojske Eduar Gijo.
Francuska je počela vojnu intervenciju u Maliju pošto su islamistički pobunjenici povezani sa Al Kaidom, koji od marta kontrolišu sjeverni dio bivše francuske kolonije, počeli da napreduju ka prijestonici, od koje su sada udaljeni oko 400 kilometara. Neki strahuju da bi uspostavljanje islamističke kontrole nad većom teritorijom Malija moglo da pretvori taj region u zonu iz koje bi bili izvođeni teroristički napadi na Zapad
Sukobi u Maliju traju od kada su islamistički pobunjenici iskoristili haos nastao poslije državnog udara u martu prošle godine i zauzeli sjeverni dio zemlje.
Predsjednik Francuske Fransoa Oland je na konferenciji u Dubaiju saopštio tri cilja koja Pariz želi da ostvari u toj afričkoj državi.
"Pod jedan, želimo da zaustavimo teroriste koji žele da kontrolišu državu i prestonicu Bamako. Pod dva, želimo da budemo sigurni da je Bamako bezbjedan, budući da i nekoliko hiljada građana francuske nacionalnosti tamo živi. Pod tri, želimo da pomognemo Maliju da ponovo preuzme kontrolu nad svojom teritorijom, što je i misija afričkih trupa koju je Francuska podržala", rekao je Oland.
Nigerijska vlada najavila je u srijedu da će poslati vojnike u susjedni Mali. Zemlje članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja (EKOWAS) odobrile su u subotu slanje svojih snaga u Mali. U utorak je saopšteno da Kanada šalje teretni vojni avion u Mali kao logističku podršku francuskoj vojnoj misiji u Maliju.
Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton potvrdila je u ponedjeljak da će ove nedjelje organizovati vanredni sastanak ministara spoljnih poslova Unije posvećen situaciji u Maliju.
Gotovo 150.000 ljudi izbjeglo je iz Malija u susjedne zemlje, a broj raseljenih lica zbog sukoba u toj zemlji je oko 230.000, saopštila je u utorak Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih pitanja.
(e-novine)
