Crnogorska Vlada imaće veoma težak zadatak koji je sama zacrtala predpristupnim ekonomskim programom do 2015.godine - da u naredne tri godine smanji javni dug sa sadašnjih 62 odsto (sa garancijama) na 51,7 odsto BDP-a. U cilju povećanja stope realnog rasta BDP-a Vlada Crne Gore računa na investicije u turizam, energetiku i saobraćaj… Koliko je to realna prognoza ili se radi o spisku želja izršne vlasti?
V
lada Crne Gore priznala je, sudeći prema uzještaju koji je Ministarstvo finansija poslalo u Brisel, da je državna kasa prazna ali, ipak, vlast je ubijeđena da će u naredne tri godine povećati stopu rasta ali i smanjiti javni dug!
Optimističku najavu o smanjenju duga Vlada u Pretpristupnom programu bazira na pretpostavkama da će narednih godina doći do ubrzanja ekonomskog rasta usljed investicionih aktivnosti; da će do snižavanja javnog duga doći - zahvaljujući povećanju BDP-a. Projektovano je smanjenje javne potrošnje sa sadašnjih oko 40 na 36,3 odsto BDP-a, kao i snižavanje deficita javnog sektora sa ovogodišnjih 2,3 na 0,7 odsto BDP-a do kraja 2015.
Projekcije ekonomskog rasta u srednjem roku bazirane su na konzervativnijim procjenama investicionih aktivnosti- realni rast BDP-a u srednjem roku je projektovan na nivou 2,5 odsto u 2013. godini; 3,0 odsto u 2014. godini i 3,5 odsto u 2015. godini. Deficit javnog sektora za 2012. procijenjen je u iznosu od 124,5 miliona eura ili 3,7 odsto.Sadašnji javni dug Crne Gore iznosi oko 1,7 milijardi eura i na granici je od 52 odsto BDP-a. Sa dodatnih 250 miliona eura zaduživanja koliko je planirano zaduženje za ovu godinu, javni dug Crne Gore bi se približio mastrihtskim kriterijumima od 59-60 odsto BDP-a. Sa garancijama za KAP od 118 miliona eura dolazimo do već pomenute cifre od 62 odsto BDP-a.
Lukšićeva vlada ostavila praznu kasu: Kakvo je trenutno stanje u državnoj kasi najbolje pokazuje podatak da se, uoči Nove godine, Vlada ekspresno zadužila za 40 miliona eura kod komercijalnih banaka da bi se premostile obaveze za isplatu penzija, socijale i januarskih plata javnom sektoru. Sa kakvim se problemom nedostatka svježeg novca suočava Đukanovićeva Vlada govori i podatak da je za ovu godinu planirano zaduženje oko 250 miliona eura.
Izvjesno je da će se Vlada truditi da pozajmi nedostajuća sredstva što prije kako bi se “izgurala” prva dva kvartala, jer je u drugoj polovini godine lakše zaokružiti finansijsku konstrukciju prihodima od turizma.
Đukanović računa na investicije u turizam, energetiku i saobraćaj: Evidentno je da se u cilju povećanja stope realnog rasta BDP-a prije svega računa na investicije u turizam, energetiku i saobraćaj.
Planirani iznos ugovorenih investicija u sektor turizma iznosi 2,5 milijarde eura, a gro ulaganja se odnosi na projekte Porto Montenegro, Luštica bej rizort i Plavi horizont. Osim toga, u narednih tri do pet godina očekuje se da će biti kompletirane investicije u hotel „AS“, „Kraljičinu plažu“ u Miločeru i „Jadran“ u Ulcinju, kao i turistički kompleks „Kumbor“. Projekte na Luštici i Plavim horizontima koče neraščišćeni imovinsko- pravni odnosi i investitori očekuju da će se dogovoriti sa mještanima oko otkupa zemljišta uz asistenciju Vlade i Opštine Tivat.Paralelno sa tim, ako se u dogledno vrijeme krene u izgradnju drugog bloka termoelektrane u Pljevljima i gradnju autoputa od Bara do granice sa Srbijom, onda Vladine projekcije možda i nijesu bez osnova. Samo pokretanje projekta gradnje autoputa sa mrtve tačke bi rezultiralo povećanjem BDP-a za dva do tri odsto na godišnjem nivou, uz zapošljavanje kompletne građevinske operative.
Lekić smatra da će teško biti povećati BDP: Ekonomski analitičar Siniša Lekić ističe za Portal Analitika da se javni dug Crne Gore ozbiljno primakao gornjoj podnošljivoj granici i da se prognozama “tješimo da će se to ispeglati rastom BDP u narednim godinama”.
- Poznato je da rast od jedan odsto BDP-a predstavlja veliki pomak i nije ga lako ostvariti, mada izgleda simbolično. A ovdje se radi o rastu sa prošlogodišnjeg 0,5 na 2,5 odsto u ovoj i 3,5 odsto u 2015. godini .Da bi ova očekivanja bila realna moraju se ostvariti zaokreti u vođenju ekonomske politike, dovesti novi investitori i krenuti u realizaciju velikih projekata počev od autoputa, valorizacije energetskih i turističkih potencijala, uz istovremeno rješavanje pitanja KAP-a sa jasnim ciljem kako da se fabrika pozicionira u našoj ekonomiji - kaže Lekić i naglašava da je za ove pretpostavke potrebno je imati jasnu viziju.- Nova Vlada tek je počela sa radom i treba reći da su zacrtani ciljevi ostvarivi, ali prvo da vidimo kako će proći prvih 100 dana i da li će se vidjeti pomaci ka realizaciji planiranog rasta BDP-a.No. postavlja se pitanje ko će snositi konsekvence ako planirani rast ne bude ostvaren? Ostvarenje budžeta je prva provjera jasnoj realizaciji zacrtanih planova. Ukoliko stalno imamo rebalans budžeta i nesigurne prihode, malo je vjerovatno očekivati ostvarenje planiranih stopa rasta - rekao je Lekić, napominjući da strategija upravljanja javnim dugom, koja još nije ugledala svijetlo dana, predstavlja ključni dokument “koji će odrediti našu bližu budućnost”.
Izazov održati postojeći nivo duga: Osvrćući se na projekcije Vlade, ekonomski analitičar Vasilije Kostić kaže za Portal Analitika da se u suštini radi o "malim brojevima" u apsolutnom iznosu i da posmatrano sa tog aspekta nije nerealno očekivati da se postavljeni ciljevi ostvare.
- Ipak, relativni odnosi daju manje razloga za optimizam. U prvom redu ovo znači da bi, čak ukoliko zanemarimo garancije, dug zadržali na približno istom nivou na kome je danas, što će po mom mišljenju biti prilično značajno iskušenje.Ovakvo mišljenje temeljim na restriktivnim projekcijama rasta za region i Evropu, našim potrebama za servisiranjem postojećeg duga i neophodnostima podsticanja ekonomskog rasta, što će sve zajedno vršiti pritisak u pravcu rasta duga. Diskutabilno je koliki će biti kapacitet mjera štednje u obuzdavanju rasta duga jer će one neizostavno uticati i usporavanje ekonomskog rasta ma koliko on bio. Rast ekonomije i podsticanje rasta je po mom sudu od ključne važnosti za usklađivanje makroekonomskih varijabli. Čak ću se usuditi reći da je po mom mišljenju pitanje podsticanje rasta, u datoj situaciji, od primarnog značaja. No, nadajmo se da će se stvari odvijati onako kako su i planirane - naveo je Kostić. 
da mjere štednje ne doprinose rješavanju, već isključivo kratkoročnom ublažavanju problema u javnim finansijama.Od donosilaca političkih odluka se očekuje spovođenje mjera koje će doprinijeti ubrzanju rasta BDP-a, jer će u suprotnom javni dug Crne Gore postati neodrživ. Čini se da je u vrijeme ekonomskog buma, koji se poklopio sa sticanjem punog državnog suvereniteta, propuštena prilika da se iz budžetskog suficita sanira unutrašnji (restitucija, stara devizna štednja) ili spoljni dug prijevremenom otplatom obaveza. Ovako, ostaje da se nadamo da će najvažniji infrastrukturni projekti biti pokrenuti i da će se aktuelni i budući investitori pokazati u pravom svijetlu. Ne manje važno je da Vlada mora raditi na unaprijeđenju investicionog ambijenta, jer bi jedna veća investicija pokrenula prilično posrnulu crnogorsku privredu.
Siniša GORANOVIĆ
