“Crna Gora nije lošija nego što su bile Rumunija ili Bugarska prije ulaska u NATO, ali svake godine se postavljaju sve veći kriterijumi, a najbitniji, za zvaničnu Podgoricu su povećanje podrške članstvu i veća borba protiv korupcije i organizovanog kriminala”, rekao je Džekson u intervjuu agenciji MINA.
Džekson sada radi na ubrzanju integracija država zapadnog Balkana u Evropsku uniju i NATO, a bio je i predsjednik Američkog odbora za NATO, koje je promovisalo širenje Alijanske I jačanja veza između Sjedinjenih Američkih Država I Evrope.
On smatra da će Vlada uspjeti da ispuni te zadatke do poziva za članstvo.
“Da bi Crna Gora postala Švajcarska na Balkanu, i gotovo bez korupcije, potrebno je dugo vremena, ali bitno je da se pokaže napredak, a glavni posao u toj oblasti će se završiti kada zemlja bude u Evropskoj uniji i NATO-u”, ocijenio je Džekson.
Upitan zbog čega je podrška građana za učlanjenje u Alijansu u Crnoj Gori konstatno na nivou oko 30 odsto, Džekson je kazao da je to zbog toga jer građani još ne vjeruju u taj savez.
„U Mađarskoj je podrška za članstvo, godinu prije ulaska u NATO, bila oko 30 odsto, ali u trenutku samog učlanjenja bila je oko 75 odsto“, dodao je on.
Džekson je ocijenio da će podrška za članstvo porasti kada građani shvate da će Crna Gora stvarno postati dio NATO saveza, navodeći da se Vlada mora ozbiljno posvetiti rastu te podrške.
„Treba se posvetiti tome kao kada je kampanja za izbore, morate komunicirati sa svim djelovima društva, takođe u tome treba da učestvuju i zvaničnici NATO-a, koji će da drže predavanja u školama i na fakultetima“, naveo je on.
Džekson je podsjetio da su iz Alijanse jasno poručili da žele da više od 50 odsto građana podržava članstvo Crne Gore, prije samog ulaska u savez.
Džekson je pojasnio da Crna Gora treba da odluči o članstvu, tek kada dobije pozivnicu za ulazak u Sjeverno-atlantski pakt, navodeći da će sledeći Samit NATO-a biti održan vjerovatno sredinom sledeće godine.
„Kada dođe do pozivnice, prvo treba da je ratifikuju sve zemlje članice, pa tek onda Crna Gora“, naveo je on.
Džekson je kazao proces ratifikacija pozivnice za ulazak, od država članica, traje kratko.
„Čitav proces, od dobijanja pozivnice, do formalnog članstva, traje oko dvije godine, ali u suštini kada dobijete poziv već ste u NATO-u“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje da li odluku o članstvu treba donijeti na referendumu ili u Skupštini, Džekson je kazao da je to unutrašnja stvar Crne Gore, ocjenjujući da je referendum skup.
„Ukoliko Crna Gora ima deset ili 20 miliona EUR onda slobodno treba da organizuje referendum, smatram da je bolje da se ta odluka donese u Skupštini, jer građani biraju poslanike da bi donosili važne odluke“,precizirao je on.
Džekson je kazao da je većina članica ratifikovala poziv za članstvu u parlamentu, „ i niko se nije žalio da je pogriješio“.
On je dodao da je većina članica NATO-a o tom pitanju odlučila prostom većinom glasova u parlamentu, a malo njih dvotrećinskom većinom.
Džekson smatra da je greška posmatrati evropske i evroatlantske integracije kao odvojene procese, jer se, kako je kazao, u modernom dobu ta dva puta ne mogu razdvajati.
„Ukoliko želite da budete u ekonomskim i drugim evropskim institucijama, onda morate biti zaštićeni u bezbjednosnom smislu. Ako želite da budete u bezbjednosnim institucijama onda morate biti i u političkim, to znači ili EU i NATO ili ništa“, rekao je on.
Džekson je kazao da postoje određene izuzeci, podsjećajući da je Finska izabrala da bude u Uniji ali nije član NATO-a, dok u slučaju Norveške situacija obratna.
„Ali za balkanske države je situacija jasna, ili ste član EU i NATO, ili nijednog od ta dva saveza“, naveo je on.
Džekson je kazao da je malim zemljama lakše ući u Alijansu, jer imaju skroman bezbjednosni sektor.
On je naveo da je Crna Gora je mlada država i da nema veliku vojsku, ali je,kako je ocijenio, uspješno uradila Akcione planove za članstvo.
„Mnogo je teže početi i završiti pregovore sa Unijom, nego sa NATO-om. Hrvatskoj je za ulazak u taj savez trebalo tri godine, a za Uniju oko deset godina“, rekao je Džekson.
On smatra da će Crnoj Gori biti lakše da uđe u EU,kada bude član NATO-a, zbog, kako je naveo, konstantnog političkog i bezbjednosnog dijaloga u kojem će učestvovati sa članicama Alijanse.
„Crnoj Gori će pomoći i činjenica da će dio reformi koje su potrebne za ulazaka u Uniji, već
biti urađene zbog članstva u NATO-u, i to će ubrzati stvari“, kazao je Džekson.
Govoreći o benefitima koje donose članstvo u Alijansi i Uniji, Džekson je kazao da će Litvanija, koja je u oba saveza, za 25 godina
imati prihod po glavi stanovnika kao Njemačka.
Prema njegovim riječima, sve članice NATO-a su saglasne da je to dobar savez, koji donosi dosta koristi.
„Kada se član NATO-a, troškovi odbrane su mnogo manji, i sve radite zajedno sa 27 članica i saveznika, što je velika stvar, a članstvo u EU i NATO utrostročiće prihode građana, to je iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put“, rekao je on.
Upitan da li će NATO praviti svoju bazu u Crnoj Gori, Džekson je rekao da se to teško može očekivati zbog ekonomske krize.
„Glavna briga velikih sila je ekonomski oporavak Evrope, i svaka od njih trenutno smanjuje vojne budžete i smatram da je nemoguće pravljenje bilo kakve baze u Crnoj Gori, prije svega jer NATO nema neprijatelja u ovom dijelu svijeta“, precizirao je on.
