Početak osme runde razgovora Beograda i Prištine pratila je velika tenzija i dvojake poruke srpskih pregovarača: oni bi sve uradili da Srbija dobije datum početka pregovora sa EU ali i ne pregovaraju isključivo zbog dobijanja datuma datuma.
Istovremeno, Srbi na severu Kosova zahtevaju da dobiju izvršnu vlast što je glavna kočnica nastavku pregovora sa Prištinom i u Briselu bi želeli da niti jedna od pregovaračkih strana politički ne strada u tom procesu. Samo, pitanje je: kako sve to postići?
Ko koga sluša: Dan uoči pregovora, Srbi sa severa Kosova su na jedan sat blokirali prelaz Jarinje prema Srbiji, zatim su tokom noći u Kosovskoj Mitrovici izgorele prostorije "Gradjanske inicijative – Srbije, demokratija, pravda" čiji je šef umereni srpski političar Oliver Ivanović.
Ovim događajima prethodilo je jedanaestodnevno pripremanje srpske javnosti da 2. april nije Dan D za Srbiju, kao što se kaže u Prištini, ali i da pregovarački proces ne može trajati u nedogled, što je poruka EU i SAD.
U momentu dok je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sebi pravio lični marketing i 11 dana vagao da li će za briselski sto ili ne, izjava Ketrin Ešton - da bi volela Vučića da vidi na sastanku - pala je u drugi plan. Presudio je sastanak najvažnijih predstavnika Vlade kod predsednika Tome Nikolića koji je sazvao konferenciju za novinare i rekao da će Vučić, upravo na Nikolićev predlog, ipak sesti za briselski sto.
Iako je i bez te odluke bilo jasno da će Vučić sedeti za pregovaračkim stolom, nejasno je - koga slušaju kosovski Srbi? U jednosatnoj blokadi Jarinja učestvovao je i Krstimir Pantić koji je zamenik direktora kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i desna ruka Aleksandra Vučića kada su u pitanju koosvski Srbi. "Ko god da čini vlast u Beogradu, nema mnogo uticaja na Sever Kosova", tvrdi Milivoje Mihajlović, komentarišući blokadu Jarinja uoči odlučujuće runde pregovora.
Mihajlović, koji je bio dugogodišnji novinar iz Prištine a sada je šef Vladine kancelarije za saradnju sa medijima već drugi mandat, je naveo da bi krah ovog sastanka značio neuspeh i EU i SAD – ali i da nema povratka nazad u istoriju.
"Znamo koja je cena pristajanja i nepristajanja. Beograd i Priština moraju sagledati realnost. Ambicija Prištine da upravlja severom Kosova ravna je ambiciji nekih ljudi iz Beograda da upravljaju Prištinom", naveo je Mihajlović ocenjujući da samo pravedno rešenje dovodi do mira u etnički uzavreloj sredini.
Vučić garant sporazuma: Odlazak Vučića u Brisel umanjio je uticaj i zasluge premijera Srbije Ivice Dačića za rešenje kosovskog pitanja, ali istovremeno i otvorio pitanje da li je Vučić novi miljenik zapada i garant mira i stabilnosti na Balkanu - kao što je to za SAD jedno vreme bio nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
"Kako se dogovori Vučić, tako će glasati ogromna većina, zato što će se on dogovarati sa Vašingtonom i Briselom", smatra politikolog Ognjen Pribićević, komentarišući Vučićev odlazak u Brisel. Ovaj bivši ambasador u Nemačkoj tvrdi da Vučićevo prisustvo na pregovorima za zapad obezbedjuje konsenzus na lisu mesta uz podsećanje da je Dačić tokom pretposlednje runde pregovora više puta bio sa Vučićem na telefonskoj vezi.
"S obzirom na težinu cele stvari i ozbiljnost problema Vašington, Brisel i Berlin žele da Vučić svojim prisustvom pokaže da se i glavna najveća stranka u Srbiji slaže sa stavovima koje iznosi Dačić. Oni žele da otklone svaku mogućnost da ovo pitanje posle toga bude unutrašnjopolitičko pitanje oko kojeg će se stranke u Srbiji razlikovati", rekao je Pribićević.Sa druge strane, pitanje sprovođenja onoga što su dogovorili srpski političari sa kolegama iz Prištine može delimično da visi u vazduhu, jer Srbija neće dobiti izvršnu vlast za Sever Kosova na čemu insistiraju kosovski Srbi - koji ne učestvuju direktno u ovim pregovorima. Iako bi današnji dogovor mogao da relaksira Beograd u smislu napretka ka EU, pa i dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora, pitanje je koliko će vremena biti potrebno da na severu Kosova zavlada red.
U proteklih 14 godina prema nezvaničnim proračunima na Kosovo je iz Srbije otišlo izmedju šest i sedam milijardi eura i ne zna se u čijim džepovima je završio taj novac. Zbog toga su ljudi iz sadašnje vlasti skloni da kažu da je dosadašnji budžet za Kosovo bio socijalni, a sada je potreban razvojni.
Može li Vučić garantovati i Srbiji da će ubuduće novac iz njenog budžeta koji odlazi na Kosovo biti namenski iskorišćen? Ovo pitanje je svakako zanimljivo i za Prištinu jer upravo oni traže da imaju uvid u to gde se troše pare koje Srbija šalje kosovskim Srbima.
Dobitnici ili gubitnici: Iako u današnjoj rudi pregovora nema pobednika, dobit može biti obostrana.
Prema rečima izaslanika Evropskog parlamenta Jelka Kacina osam krugova razgovora dovoljno da se stvori međusobno poverenje i samopouzdanje i shvati da je dogovor zapravo pobeda obe strane.
Osvrćući se na zahtev Srba da se vlast u Prištini ne meša u sudstvo i policiju u ovoj srpskoj zajednici Kacin je rekao da na severu Kosova nema Albanaca pa je normalno da policajci i sudije budu Srbi. "Samo je pitanje ko će ih imenovati Beograd ili Priština", rekao je Kacin.
Da li je ovo konačna runda pregovora ili ne još uvek je neizvesno, ali izvesno je da je u interesu sve tri strane da se dogovor postigne što pre.
Priština bi postignutim dogovorom počela pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. EU bi postignutim dogovorom opravdala postojanje svoje diplomatije. To bi za EU predstavljao i veliki uspeh jer se nakon 14 godina dolazi do rešenja kosovskog pitanja, za čije rešavanje je dobila mandat od najmoćnijeg saveznika – Sjedinjenih Država. Treća strana, Srbija bi prihvatanjem rešenja ubrzala svoj put ka EU i datum početka pregovora bi joj time bio na dohvat ruke. U protivnom Srbija je već videla da vreme radi protiv nje i da odugovlačenje pregovora znači smanjenje manevarskog prostora i manja prava za srpsku zajednicu na Severu Kosova.
Violeta CVEJIĆ
