Da li je omča sa vrata Beograda skinuta ili je još više zategnuta parafom na briselski sporazum sa Prištinom? Zavisi od toga ko odgovor daje.
Za trojac Ivica Dačić, Aleksandar Vučić i Toma Nikolić - koji čine aktuelni vrh srpske vlasti - ovo je maksimum koji je Srbija mogla da izdejstvuje za svoje sunarodnike na severu Kosova. Međutim, sunarodnici sa Kosova sve to doživljavaju kao - izdaju, a njihovo mišljenje podržavaju i ekstremne desničarske snage u Srbiji: Dveri, Obraz, Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, kao Koštuničina Demokratska stranka Srbije.
Sada su svi najavili akcije: desničari prete mitinzima, Srbi sa severa Kosova referendumom, a Srpska pravoslavna crkva - koja je u poslednje vreme uvek kontrirala predlozima vlasti koji se tiču Kosova - sada ćuti, moguće i zbog Kačavenda seks skandala u sopstvenim redovima.
Poruke i prijetnje: "Šaljem poruku zvaničnom Beogradu ali i premijeru Srbije Ivici Dačiću da on uzme ovaj sporazum iz Brisela i da dođe da ga sprovede zajedno sa Hašimom Tačijem", poručio je Krstimir Pantić, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, doskorašnji predsednik opštine Kosovska Mitrovica.
Besni zbog toga što su kosovski pregovori okončani nakon dve godine i što Srbija briselskim parafom delimično zatvara jedno od pitanja koje je saplitalo u evropskim integracijama, odbornici sa severa Kosova su najavili referendum sa pitanjem: Kosovo ili datum?Dakle, prvi se, glasni, znak neslaganja čuo od Srba sa Kosova, koji su – makar zvanično - bili razlog što je
Ostali odbornici četiri optine na severu Kosova, u kojima živi jedna trećina Srba, dok dve trećine žive u enklavama na Kosovu, kažu da su se 15. februara 2012. godine, na referendumu, gotovo stoprocentno izjasnili da neće prihvatiti institucije republike Kosovo.
Niko od ovih Srba u poslednje tri godine nije imao razuman predlog kako okončati situaciju u kojoj se nalaze, ali onim što su radili - mitinzi, višemesečna blokada graničnih prelaza Brnjak i Jarinje – uporno su slali poruke da im najviše odgovara stanje bez kontrole ali d aim odgovara da ih Srbija i dalje finansira.Podrška i opstrukcija: Nezadovoljni političkim stanjem u Srbiji i svakim pokušajem da se uvede u red i Srbija krene brže ka EU, ekstremnoj
desnici je briselski sporazum poslužio kao izgovor da ponovo otvore pitanje ko je patriota, a ko izdajnik srpskog naroda.Tako pokret Dveri u otvorenom pismu traži od vojske i policije da kažu da se ne slažu sa predajom Kosova i da ove dve institucije, faktički, izvrše državni udar.
"Vaš glas mora da se čuje, jer je to glas onih koji su spremni da daju živote za otadžbinu, onih koji brinu o našoj bezbednosti i budućnosti! Vojnici i policajci! Recite, kao slobodni građani slobodne Srbije: Kosovo je Srbija".
Upravo pod parolom "Kosovo je Srbija" 2008. godine DSS Vojislava Koštunice je u februaru, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, u centru Beograda organizovala miting. Epilog tog mitinga kada je u Beogradu “branjeno Kosovo” je: spaljena ambasada SAD, jedan mrtav demonstrant, desetine povređenih policajaca, polupani izlozi i opustošene prodavnice u centru grada; napadi na ambasade Nemačke, Hrvatske, Turske i Slovenije…
Sada, pet godina kasnije, DSS za 22. april najavljuje miting sa obrazloženjem da zajedno sa kosovskim Srbima pruže "otpor činu izdaje srpskih
nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji". Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, pregovarač o Kosovu u Beču 2006. i 2007. godine kada je ponuđen Ahtisarijev plan, sada tvrdi da je Srbija parafiranjem sporazuma u Briselu ugasila svoje institucije na Kosovu i da je ovaj sporazum napravljen respektujući zakone I - Ustav Kosova."Ovo je bilo zamajavanje srpske javnosti, jedno veliko ništa... Parafiranje sporazuma je potez grupe ljudi na vlasti koji deluju kao državoubice na Kosovu i Metohiji", naveo je on.
Najdalje u odbrani Kosova od “izdaje srpskih vlasti” je otišla vanparlamentarana Srpska radiklana stranka, koju iz Haga kontroliše Vojislav Šešelj. Oni su u subotu u Beogradu i više gradova po unutrašnjosti delili brojeve telefona Aleksandra Vučića i Ivice Dačića i pozivali ih da im pošalju sms poruku u kojima se protive sporazumu s Prištinom.
"Učinićemo sve da se sporazum ne primeni", rekao je Nemanja Šarović, visoki funkcioner SRS-a i najavio da će stranka 22. aprila u Beogradu organizovati skup u znak protesta zbog prihvatanja sporazuma s Prištinom. Šarović tvrdi da je Vučiću napisao u poruci: "Izdao si Voju, sad izdaješ zemlju svoju".
Odgovori pregovarača: Vlast takođe nije sjedjela skrštenih ruku već se odmah dala u odbranu vlastitih poteza. “Lažu oni koji govore da je Kosovo priznato, nigde to u sporazumu nećete moći da vidite. Sačuvali smo i obezbedili budućnost za našu decu", rekao je Vučić u Kruševcu, dan nakon briselskog parafa. Potvrdivši da je dobio desetine SMS pretećih poruka, Vučić je naveo da se pregovarački tim u Briselu borio i dao sve od sebe da zaštiti svoj narod.
Da se pregovarački tim izborio da zaštiti narod iz Kruševca su poručili i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić gde su zajedno sa Vučićem prisustvovali vojnoj paradi kojom je obeležen Dan vojske Srbije. Navodeći da je Srbija ovim sporazumom obezbedila međunarodnu zaštitu srpskih zajednica i prava da upravljaju svojim životom, obrazovanjem, zdravstvom, i da imaju nesmetanu vezu sa maticom bez ograničenja i pripadanja Kosovu, Nikolić je zaključio da Kosovo nikada neće biti priznata država u Ujedinjenim nacijama.
"Ovo je najviše što se o ovom trenutku može ostvariti, ovo je po prvi put da je međunarodno priznat sever i zajednica Srba na Kosovu", ocenio je Dačić uz najavu da pregovore o Kosovu nije moguće vratiti pod okrilje UN. "Za narod je važno koja čizma gazi, koja policija, ko ga tuži i ko mu sudi", rekao je Dačić. Šta je dogovoreno: Po onome što je parafirano u Briselu, čini se da su se beogradske i prištinske vlasti našle na pola puta, odnosno da su ponešto dobile, a nešto i izgubile.
Hašim Tači je dobio potvrdu da će institucije u srpskim sredinama raditi po kosovskim zakonima, a Beograd da će te institucije voditi lokalni Srbi. Opet, Beograd je dobio garancije da buduća kosovska vojska neće delovati u sredinama u kojima žive Srbi, ali morao je da se odrekne direktnog uticaja na lokalne srpske vlasti, odnosno odrekne se takozvanih "paralelnih institucija".
Najdirektniju ocjenu značaja sporazuma je, makar prvog dana, dao bivši premijer Srbije Zoran Živković, sada predsjednik Nove stranke. "Prihvatajući ovaj sporazum, Republika Srbija faktički i formalno priznaje Kosovo. Da su pregovori započeti u pravom trenutku i odgovarajućem formatu, koji bi obezbijedio međunarodne garancije za implementaciju Sporazuma, i konačno rješenje bi bilo bolje", piše u saopštenju, koje je potpisao predsjednik te stranke Zoran Živković. Nova stranka konstatuje da sporazumom iz Brisela Srbija iza sebe ostavlja pogrešnu politiku koju je vodila na Kosovu u posljednjoj deceniji prošlog vijeka i proteklih devet godina. Živkovićeva ocjena je prva javna pohvala poteza zvaničnog Beograda od nekog političara koji nije iz vlasti. Da li je to najava da će sporazum biti verifikovan u Skupštini Srbije?Kako god, reč je o krajnje načelnom dokumentu, koji tek treba da bude potvrđen u institucijama i Srbije i Kosova, a potom sledi jednako komplikovan posao njegovog sprovodjenja i preciziranja njegovih odredbi.
Naklonost Zapada: Ono što je već sada je jasno da su pregovarači - dobili čestitke i podršku sa najvažnijih svetskih adresa, a što se tiče vlasti Srbije, očekivanja su usmerena najpre ka otvaranju pregovora sa EU.
Očekivanja Beograda od ovog sporazuma su verovatno i ambicioznija, imajući u vidu da je reč o preokretu u dugogodišnjem konfliktu koji je do sada angažovao velike medjunarodne kapacitete, energiju i novac. Srbija bi, konačno, mogla da se otarasi političkog balasta koji je većdugo osporava u evropskim integracijama.
Međutim, sve ambicije mogu biti srušene ukoliko izostane primena dogovora iz Brisela, što nije nerealno imajući u vidu otpor kosovskih Srba prema tom sporazumu. Drugim rećima, bitka za sporazum tek počinje – u Srbiji.
Violeta CVEJIĆ
