" /> " />

Ne samo o fudbalu: MAGIRUS DEUTCH

0205nenoIli: Zašto i mi ovdje – nakon povratka njemačkog fudbala na krov Evrope – čekamo bolja vremena; pardon – povratak u ona "zlatna vremena"…

Objavljeno: 02. 05. 2013 - 12:40 Promjenite veličinu teksta: A A A

 

Piše: Nenad KALEZIĆ

 

Dok uz jutarnju kafu sređujem misli nakon sinoćnjeg debakla velike Barse, na pamet mi padaju holivudski naslovi: Sumrak bogova ili Povratak Džedaja!

U analizi nakon utakmice sa mojim drugom D. Šoćem (koji živi u dalekom Kopenhagenu) dolazim do zaključka da nam stižu - ZLATNA VREMENA! Kako to - zapitaće se mnogi od vas. Odgovaram: Kada je ponos Bavarske Minhenski Bajern osamdesetih godina prošlog stoljeća harao fudbalskom Evropom - tada je i nama ovamo sve cvjetalo!

Stara dobra vremena: Sjećam se - bijah klinac kada sam na našem Imperial kolor TV-u (koji imaše jedno dvadesetak kila i metar sa metar prečnika) pratio majstorije Pola Brajtera, Karl Hajnc Rumenigea i čuvenog čuvara mreže, Belgijanca, Žan Mari Fafa… Ugođaj, naravno, ne bi bio kompletan da se sa zvučnika TV-a nije čuo reski komentatorski glas Mladena Delića ili nazalni vokal malo pripitog Vladanka Stojakovića (obojica su već odavno gore - kod Sv. Petra na istinu).

A kako nam je sve cvjetalo kad je Bajern kosio i vodu nosio - tako lijepo: fabrike su radile, plata se redovno primala, ljeti se ljetovalo, a zimi zimovalo; na jesen se spremala zimnica, a u novembru klala prasad i pravile kobasice… Ne znam što se radilo na proljeće sem da je bio slet i dan mladosti 25. maja. Duško mi reče gore iz Danske: ajde Nešo ne brini sad će i Liverpul da krene pa će stvari doć' na svoje mjesto, čekamo opet to finale: Liverpul- Bajern (ko ne kapira neka ne čita dalje)...

Ajde možda ipak da pojasnim; postoji kod nas pravih fanova loptanja poštovanje za određene klubove u koje ubrajam: Liverpul, Bajern, Juventus, Ajaks i, što reče on; kad ojača Anderleht - ojačaće i dinar! Nego, ako ponovo doživim ovo gore spomenuto finale, možda nam u Ivana Vujoševića opet otvore Slovenijašport umjesto sadašnje palačinkare....

Fudbal, Njemci i tako to: Sjećam se Bajernovih crvenih adidas dresova sa tri bijele linije i reklame na grudima MAGIRUS DEUTZ ili malo kasnije IVECO, kao da su i sponzore tražili prema svom poimanju fudbalske igre: reklame su za velike proizvođače kamiona; i to one najveće i najjače!

Pa ako je lepršava Barselona od koga trebalo da pogine, to je po kosmičkoj pravdi morao biti – crveni, bavarski kamion sive boje, možda se baš ta siva boja na kraju pričinjavala Injesti, Žaviju i drugovima! Kažu da je sinoć nakon meča neko ispisao grafit u centru Minhena: Šalke 04 i Barselona 07...

Panceri i mi: Ali, kad su Njemci u pitanju, moram napisati i istinu o nama, Titovim pionirima, samoupravljačima, akcijašima, izviđačima i goranima; koji su onako indoktrinirani u školi i preko partizanskih filmova i serija sa prkosom i gnijevom iščekivali fudbalske mečeve sa njima.

Kako bijasmo djeca samoupravnog socijalizma i čuvari tekovina revolucije, učili su nas da su nam Njemci najveći neprijatelji od postanka svijeta naovamo, i da sve one koje nijesu uspjeli da likvidiraju Valter, Tihi i Prle, ili Veljko Bulajić u svojim ratnim spektaklima moramo da porazimo mi na sportskim terenima!

E, i da naglasim da se u ono vrijeme samo SR Njemačka smatrala neprijateljskom, dok se sasvim drugačije gledalo na bratsku nam i socijalističku DDR. Tu smo onda, da praštate,  „usrali motku“; kad god bi se u najvažnijoj sporednoj stvari na svijetu sudarili sa „pancerima“, našim igračima kao da su se noge odsjekle (da ne spominjem čuvenih 2-0 na poluvremenu za nas, pa 2-4 na kraju za njih na EP u Beogradu 1976.)!

“Milioneri” ili “Bavarska mašina”: Nego da se vratim na kolosjek, drugi njemački predstavnik u finalu su čuveni „milioneri“ iz Dortmunda, tim koji je već jednom okusio što znači biti na fudbalskom krovu Evrope. Iskreno, smatram da Borusiji nedostaje onaj X faktor da bi dobili moju naklonost, a ono što najviše cijenim kod njih je frenetična publika koju pretpostavljam mahom čine radnici teške industrije Rurske oblasti (jer đe je čelik tu je i pivo, a đe je pivo - tu su navijači). 

Pamtim njihove velike zvijezde poput Matijasa Zamera i Andi Milera ili onog Švajcarca sa rumenim obrazima i Spandau Ballet frizurom, imena zanimljivog - Šapuiza. Ništa grandiozno, ništa spektakularno vezano za njih; a sam pokazatelj koliko je neki klub velik, a samim tim i njegovi igrači, najlakše provjerite kod klinaca u školskom dvorištu: kada krenu da opale volej ka golu, na glas će izgovoriti ime svog idola. (Hm… tako nešto je  uradio osamdeset i neke sada uvaženi profesor, a tada moj komšija D.B. kada je uz glasan povik HUANITOOooo... razbio staklo Ražnatovićima na prizemlju!).

Ukratko: Da li vam strahopoštovanje izaziva klub koji, po tradiciji, na dresovima - napijed na grudima - nosi reklamu njemačkih privrednih giganata? Ili ćete biti impresionirani klubom koji ima reklame za kozmetiku tipa Evonik ili proizvođača garderobe St.Oliver?

“Miloneri“ iz Dortmunda, za razliku od „Bavarske mašine“ - više mi izgledaju kao “laka konjica“ i - ako me osjećaj ne vara - Bajernu se smiješi peta titula prvaka Evrope.

Ako mi ne vjerujete preispitajte sebe vi koji ste iz šezdeset ili sedamdeset neke, koliko ste puta opalili loptu uz uzvik: Meler, Zamer ili Šapuiza, a koliko uz ono čuveno: RUMENIGEEEEEE!!!!

 

 

 

 

 

Komentari: 6

02. 05. 2013 - 13:57

Cekajuci finale Liverpul - Bajern... Tako je!
mandarina

02. 05. 2013 - 15:19

Neno, ipak u ovom Bajernu bijaše dosta internacionalnih - od latino do francuskih, holandskih... ex Yu. Ima i Njemaca, ali izgleda važnije je što imaju para da njima "stvaraju" kvalitet. Bajern je klasa - zaslužili su finale, ali mi je strašno žao Barselone da onako izgubi na domaćem terenu. Za Real mi je posebno krivo, jer su bii nadomak....
matija

02. 05. 2013 - 17:07

Dobar tekst. Bajern moze i da izgubi ali je bio i ostao gigant. Godinama unazad je tu nikad ne oscilira mnogo! Gvardioli ce biti jako tesko da brani sve Bajernove ovogodisnje trofeje!
Novi komentar