Zato revizori nijesu mogli ocijeniti fiskalnu usklađenost između limita potrošnje iz Zakona o budžetu za 2022. godinu i rebalansa, sa obavezujućim smjernicama za 2022. godinu.
"Izdaci u prijedlogu zakona o završnom računu budžeta za 2022, umanjeni za izuzeća iz limita potrošnje, iznose 2,14 miliona, što je za 97,6 miliona manje od limita utvrđenog Zakonom o budžetu za tu godinu i na taj način je usklađen utvrđeni limit potrošnje. Ocjena usklađenosti Fiskalne strategije i Smjernica obavezujućih za 2023. godinu nije se mogla izvršiti jer Vlada nije, u skladu sa članom 17 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, predložila fiskalnu strategiju za period trajanja mandata. Zakon o budžetu za 2023. nije usklađen u dijelu obavezujućeg limita potrošnje definisanog Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2022-2025. godine", navodi se u izvještaju DRI.
Javni dug
Učešće javnog duga u BDP-u od 2013. godine sa 57,5 porastao je na 69,2 odsto 2022. godine, pa nije ispunjen kriterijum koji propisuje Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti da javni dug ne premašuje 60 odsto budžeta po tržišnim cijenama. Ovaj kriterijum nije ispunjen ni prilikom planiranja budžeta, kad je dug određen na 80,9 odsto, odnosno na 4,3 milijarde eura.
Javni dug na dan 31. 12. 2022. iznosio je 4,1 milijardu, od čega je spoljni 3,5 milijardi smanjen za 3,5 odsto u odnosu na 2021. godinu. Domaći dug je 468,7 miliona i 16,6 odsto veći nego prethodne godine, a dug opština uvećan je 4,2 odsto na 75,9 miliona eura.
Nije realizovan ni kriterijum da bi gotovinski deficit trebalo da bude manji od tri odsto BDP-a po tržišnim cijenama, jer je prošle godine učešće bilo 3,9 odsto. Učešće gotovinskog deficita je u prošloj godini iznosilo 4,2 odsto, dok je u 2021. godini bilo 2,5 odsto.
Indiktatori
Od osam statističkih indikatora, realizovan je samo onaj koji propisuje da bi nivo tekućih izdataka i transfera koji je iznosio 1,98 milijardi trebalo da bude niži od tekućih prihoda i donacija koji su iznosili 1,99 milijardi.
Planom je gotovinski deficit bio određen na 431,6 miliona, ali je ostvaren 142,52 miliona. Gotovinski deficit u BDP-u je trebalo da učestvuje sa 9,8 odsto, ali je realizovan na 3,9 odsto.
Tekući izdaci i transferi trebalo je da iznose dva miliona, a prihodi i donacije 1,92 miliona, ali je realizovan indikator koji propisuje da izdaci budu niži od prihoda.
Od šest dinamičkih indikatora realizovana su četiri, ali ne i oni po kojima je stopa rasta limita potrošnje tekućeg i budžeta državnih fondova trebalo da bude niža od planirane stope realnog rasta BDP-a, a stopa rasta limita potrošnje kapitalnog i budžeta državnih fondova veća je od planirane stope nominalnog rasta BDP-a.
Prekoračenja
Revizori su ukazali da kod 12 opština nije realizovan kriterijum u vezi sa ograničenjem deficita kroz poređenje sa prihodima u procesu planiranja i izvršenja budžeta za 2022. U Nikšiću je prekoračenje iznosilo 700 hiljada, Andrijevici milion, Danilovgradu 1,2 miliona, Beranama 1,2 miliona, Mojkovcu 360 hiljada, Plavu 1,4 miliona, Rožajama 1,9 miliona, Petnjici 580 hiljada, Bijelom Polju 3,2 miliona, Cetinju 4,7 miliona, Šavniku 500 hiljada i Gusinju 730 hiljada eura.
Prijedlogom zakona o završnom računu za 2022. godinu iskazani su prihodi od 2,2 milijarde eura što je 6,4 odsto manje u odnosu na plan, dok su izdaci bili niži za 3,6 odsto i iznosili 2,5 milijardi.
"Poređenjem izdataka iz prijedloga zakona o završnom računu i iz Zakona o budžetu za 2022. godinu utvrđeno je da je tekući i budžet državnih fondova izvršen u iznosu od 26,4 miliona eura manje od plana. Tekući izdaci su iznosili 892,17 miliona što je 36 miliona manje od plana, transferi milijardu, odnosno 14,1 milion eura više od plana, kapitalni izdaci 65,8 miliona, 750 hiljada manje od plana, dok je otplata kredita bila niža za milion i iznosila je 35,2 miliona", stoji u izvještaju.
Izvršenje kapitalnog budžeta bilo je niže za 37,5 miliona, dok je za pozajmice i kredite dato 20,45 miliona više od plana, koji su premašile i garancije za pola miliona.
Zakonom o budžetu za ovu godinu planiran je limit potrošnje za 151,7 miliona preko limita iz smjernica makroekonomske i fiskalne politike za 2023, pa su revizori ukazali da nije usklađen sa smjernicama do 2025. godine. Prekoračenje je konstatovano i u dijelu limita za tekući i budžet državnih fondova od 176,9 miliona, dok je predviđeni deficit za 43,8 miliona eura veći nego što je projektovano smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za 2023.
Ocjenu primjene kriterijuma fiskalne odgovornosti sproveo je kolegijum DRI-a senatora dr Milana Dabovića i Zorana Jelića.
