Nažalost, bilo je logično i očekivati u ovim političkim okolnostima. Režim ne sudi samom sebi, niti sebe osuđuje. Pogotovo u zemanu kad je sudska vlast faktički zavisna od izvršne, a suštinski od zakonodavne(predstavničke) vlasti i parlamentarne većine i kad je ustavna nezavisnost sudstva kod nas maltene puka norma, a esencijalno fikcija, odnosno Potemkinova sela. Čast izuzecima.
U ovom slučaju je maskarada prava, a ne trijumf prava.
73Negacija prava i pravde, eto to je to, bez okolišavanja. Ali još uvijek ova presuda nije pravosnažna, odnosno, nije res judikata. Oni drže vlast. To je ključno. I pitaju se sve, na ovaj ili onaj način, što je kuku za Crnu Goru dok oni vladaju i debakl za pravo i pravdu u njoj.
Nikome zlo ne želimo bilo kakvo, naprotiv,već samo tražimo da se Ustav i zakoni primjenjuju neselekivno i da sudska vlast konačno bude oslobođena pritisaka i da bude samostalna i nezavisna, a ne kao što je često bio slučaj (ne generalizujujemo) da politička volja i moć bilo kog režima opredjeljuju bilo kakve, i bilo kome i kakve naručene ili politički motivisane, sudske odluke.
Nevini nikad ne treba da budu osuđeni, ali ni krivi oslobađani. No, nije na nama da presuđujemo. Ugledajmo se na sudstvo euro-kontinentalnog, zapadnoevropskog, anglosanskog i američkog tipa.
Slabo u praksi učimo od njih i primjenjujemo pravo i zakon. A samo pravo i pravda su neophodni u procesnom i u materijalnom smislu. Daleko smo mi od toga. Nažalost. Današnja prvostepena presuda to potvrđuje.
Inače, sve je podložno kritici, jer niko nije nedodirljiv. I sudska vlast, kao i svaka druga. Neka samo činjenice govore. Ovakva presuda je politički motivisana i nije iskaz prava i pravde, već selektivne primjene prava.
