Odrađivanje
Predsjednik Sindikata mr Radomir Božović kazao je da prema propisima od 2010. godine mogu da štrajkuju, ali da moraju da drže časove punih 45 minuta, kao i sve druge obaveze, osim dopunske nastave, koju ne moraju da izvode. Vi onda ne štrajkujete, navodi Božović, kada praktično morate sve da odrađujete. Kaže da su ranije, dok je Ministarstvom prosvjete rukovodio ministar Damir Šehović, inicirali da se reguliše ovo pitanje kroz propis, ali da se to tada nije realizovalo.
Odužilo se, dodaje on, pa je uslijedila korona, te promjena vlasti, ministara i nikome nije bila ta tema prioritetna. Pisali su sada ministru Miomiru Vojinoviću. Ukoliko, objašnjava Božović, Ministarstvo ne pokaže interesovanje da riješe problem, onda planiraju da se obrate Agenciji za mirno rješavanje radnih sporova, da njihova arbitraža pokrene slučaj. Biće, prema njegovim riječima, strpljivi još malo, a ukoliko se ništa ne promijeni ni pred Agencijom, u tom slučaju ostaje im još jedna adresa kojoj će se obratiti – sud.
– Da tužimo državu zato što neće da uredi minimum procesa rada. To znači da se krši zakon. Ići ćemo i u tu proceduru. Ne tražimo ništa posebno nego ono što zakon propisuje. Zakon o štrajku je takav da svaka djelatnost mora da uredi u okviru svoje branše minimum procesa rada. Zaposleni imaju pravo da štrajkom rješavaju određena pitanja – rekao je Božović.
Strpljenje ili štrajk
Nedavno su nastavnici tražili da štrajkuju zato što su bili nezadovoljni iznosima plata. Pregovori Sindikata sa donosiocima odluka su se prolongirali, pa su profesori poručivali da ne mogu više da budu strpljivi, što se tražilo od njih. Tada su ukazivali na problem što propisima nije uređeno pitanje štrajka, što moraju da drže sve časove. Pojedini su tada, dok je trajao odmor, a ujedno se održavali sastanci predstavnika Sindikata i ministara, izlazili ispred škole i tako pokazali nezadovoljstvo. Tražili su štrajk, blokade saobraćajnica, ukoliko im se ne usvoji zahtjev da im se od januara ove godine poveća plata za 45 odsto.
Sindikat je u pregovorima sa ministrima prosvjete i finansija tražio da se za toliko poveća plata, ali je dobio odgovor da je to – neizvodljivo. Ministri su tada poslali poruku da im mogu povećati plate u tom iznosu fazno, kroz tri godine, ali da nikako ne može da se realizuje odjednom toliko povećanje. Pozivali su nastavnike da treba da imaju razumijevanja, jer i drugim zaposlenima u državi treba da se poveća plata. Nastavnici su im odgovarali da su oni nekorektni prema njima, da im obrazovanje nije prioritet, da im uvijek obećavaju kako će biti cijenjeni u društvu, ali da nikada ne ispunjavaju obećano. Ministri su ponudili da im se od januara uveća plata za 12,5 odsto, Sindikatu to nije bilo prihvatljivo, pa su se na kraju „našli“ na - 15 odsto.
Međutim, glavni odbor Sindikata je na sjednici srušio tu ponudu i zatražili su da se ponovo pregovara sa ministrima. Ponovo su prijetili da će organizovati proteste, štrajk... Konačna ponuda nakon toga bila je da im se od januara poveća plata za 20 odsto, što je na kraju prihvaćeno. Nastavnici su poručili da nijesu zadovoljni, ali su procijenili da nemaju izbora, da je bolje da prihvate nego da ne dobiju ništa. Tada je Sindikat najavio da se sa nadležnima mora urediti pitanje organizovanja štrajka.
Bolovanje da se obračunava na osnovu prosjeka prethodne tri plate
Božović kaže da je na njihovu inicijativu Unija slobodnih sindikata uputila dopis poslaničkim klubovima da se izmijeni i promijeni Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju na način da se bolje urede primanja zaposlenih koji su na bolovanju. Božović objašnjava da kada je neko na bolovanju traži se prosjek iz prethodnih 12 plata, te da ne osjeti aktuelno uvećanje od 20 odsto. Njihov prijedlog je da se pri obračunu ne gleda prosjek iz prethodnih 12 plata, nego – tri plate.
