Napadi na Gradsku deo su strategije spržene zemlje. Većinskom voljom, potom u nekoliko navrata potvrđena, Crna Gora se predala koaliciji koja je okupila svu socijalnu naplavinu preostalu iz tranzicije. Litijaška koalicija je replika crne trojke socijalista, radikala i julovaca, i među njima nema razlika. Kad će krenuti u masovnije progone i likvidacije, možda ne smeju samo od Šeste flote.
Milošević je uspostavljao diktaturu dok je gasio medije i autonomiju univerziteta. To je balegarenje prepustio radikalima, Šešelju i Vučiću. I ako je otišao u vlasti u trenutku kad je javnost ućutkao, medije i univerzitet nismo uspeli da vratimo na evropske standarde građanske hrabrosti i etike odgovornosti. Vučiću posle 2012. nije bilo teško da se vrati na ulogu sopstvenih najgorih dana. U Crnoj Gori je DPS unapred predao Univerzitet, i državni i pravatni. Đukanović kao da je računao da će mu biti vraćeno dobrom voljom. A njihovo je dobro, kad ne kolju tupim. Kad Vučić toleriše kompaniju United Media, koja je preuzela, posredstvom Vijesti, i svoj deo Crne Gore, on dobro zna, da su ostaci ostataka zdravog razuma pod kontrolom istih koji su srušili Đinđićevu liberalnu zaostavštinu, i samo mišljenje. I kad ih vređa i osporava, to čini ponukan samo svojim ličnim osobinama.
Nema više srednjeg puta. Izdaja nema srednje slovo. Protiv Gradske je cela i homogena zločinačka struktura koja zasad samo lepi poternice. Dok se vraćao, Vučić je lagao, kako se promenio. Ako je ovo ičemu dobro, u poslednjem smo vremenu poslednjih drugih šansi. I neće se Gradska odbraniti demantijuma, nego na ulici. Pod ovima nema mira i razuma. Ne samo da ne trpe, i s gaća bi otirali.
