Kako su organizatori saopštili, Angela Merkel je pokazala političku hrabrost kad je Njemačka primala izbjeglice koji su tokom 2015. i 2016. godine bježali u Evropu od ratnih sukoba u Siriji, Iraku, Avganistanu i Eritreji.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir Denis Mukvege, koji je predsjedavao žirijem za dodjelu UNESKO-ve nagrade, veličao je Merkelovu zbog otvaranja kapija Njemačke „dok su, u isto vrijeme, mnoge druge zemlje bile preplavljene strahom“.
„Pokazali ste javnom mnjenju i donosiocima odluka da ne samo da moramo braniti sopstvena prava, već i prava drugih u vremena kriza, i da svako društvo mora više nego ikada poštovati i braniti ljudska prava bez ikakve diskriminacije“, rekao je Mukvege.
Prihvatajući nagradu, Angela Merkel je govorila o trenutnoj izbjegličkoj krizi, naročito onoj usljed rata u Ukrajini.
„Mislili smo da su vremena rata u Evropi prohujala, ali od 24. februara prošle godine, a to je dan kada je Rusija krenula u zlikovačku agresiju na Ukrajinu, došli smo do tužnog zaključka da to to nije slučaj. I to je Evropu protreslo iz temelja“, rekla je bivša njemačka kancelarka.
Angela Merkel (68) vodila je Njemačku 16 godina, i relativno je izvan javnog fokusa otkako je prenijela vlast na Olafa Šolca (Olaf Scholz) u decembru 2021. godine.
Nagrada koju je primila nosi ime Feliksa Hufueta-Boinjija, prvog predjsednika Obale Slonovačke nakon što je ta zemlja na zapadu Afrike dobila nezavisnost od Francuske 1960. godine.
