Problem Kosova - koji je glavna kočnica Srbije na putu ka Evropskoj uniji -mogao bi biti prevaziđen novim rešenjem oko kojeg treba da se saglase i SAD i EU. Iako se još uvek ne zna da li će stav nemačkih parlamentaraca iz vodeće CDU partije - da je priznanje Kosova ulaznica Srbiji za EU - biti konačno, zvaničan stav Unije, za sada se insistira na nastavku dijaloga koji je prekunut pre nekoliko meseci zbog izbora u Srbiji.
Iz EU ali i SAD sada stižu poruke da bi smernice tog razgovora mogle biti dogovrene na marginama predstojećeg zasedanja Generalne skupštine UN, jer bi o toj temi trebalo da razgovaraju šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i državni sekretar SAD Hilari Klinton.
Podjela ipak nije opcija: Da je podela Kosova koju priželjkuje Srbija totalno neprihvatljivo i nerealno rešenje zna i premijer Srbije Ivica Dačić koji se za nju formalno i uporno zalaže. To je potvrdila i Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije rekavši da je Dačić svestan da to rešenje nije moguće ali i da premijer nije odustao od te ideje. Uprkos svemu, Grubješić tvrdi Dačićeva vlada ima političku hrabrost da normalizuje odnose sa Kosovom.
"To znači da možete da sedite za istim stolom, do kraja godine ima još deset sastanaka I nadam se da će svi naši predstavnici učestvovati", rekla je Grubješić.Kao dokaz želje za početak normalizacije odnosa sa prištinom Srbija je odustala od fusnote u predstavljanju Kosova na regonalnim skupovima na kojem je insistirala bivša Vlada Mirka Cvetkovića,. To, međutim, ne znači da će Srbija priznati nezavisnost Kosova. Svi predstavnici ove Vlade isključuju mogućnost da se to dogodi pod njihovim mandatom i često ponavljaju da je normalizacija odnosa sa Prištinom preko potrebna, jer je upravo ona najveći uslov Srbji za otpočinjanje početka pregovora sa EU. Prema Grubješićki, ta normalizacija je potrebna, kako je rekla: "I zbog naših ljudi koji žive dole".
Iako smo već pisali da su kosovski Srbi zainteresovani da učestvuju u nastavku kosovskih pregovora i da se neki od njih zalažu da imaju svoju delegaciju mimo one beogradske, prema dosadašnjim izjavama srpskih ministara to pitanje još uvek nije razmatrano, ali pažnja je usmerena na nove nove ambasadore Nemačke (Hajnc Vilhelm) i SAD (Majkl Kirbi) koji su na dužnost u Srbiju stupili prošle sedmice.
Njihove izjave nakon sastanka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem usmerene su isključivo na Kosovo. Tako ambasador SAD Kirbi smatra da kompleksno pitanje Kosova treba rešiti ako Srbija želi da napreduje ka EU I SAD je u tome ohrabruju, dok je Vilhelm rekao da će novi srpski predsednik i nova Vlada nailaziti na razumevanje Berllina. Prema rečima predsednika Nikolića, za Srbiju bi posebno bila dragocena podrška Nemačke u procesu rešavanja problema Kosova i postizanja kompromisa i trajnog rešenja kroz dijalog.
Šta je u ponudi: Rukovodeći se poslovicom gvoždje se kuje dok je vruće, sadašnja Vlada najavljuje da će sprovesti sve što je do sada dogovreno između Beograda I Prištine, odnosno da će u prvoj godini svog mandata - kada je i najlakše - vući i nepopularne poteze.
"Vlada je u poziciji da mora da primeni sve dogovore koje je prethodna Vlada postigla bez obzira na to da li se oni nekome svidjaju ili ne -I da li ih neke od stranaka aktuelne vladajuće koalicije nekada nisu podržavale", rekao je Dačić.Iako nema zvaničnih stavova zemalja članica EU i SAD šta bi se tačno moglo naći u ponudi između Beograda i Prištine odnosno šta će koja strana dobiti a šta ustupiti onoj drugoj, doskorašnji visoki zvaničnik EU Štefan Lene je izneo rešenje o kojem se nezvanično govori u EU. On smatra da bi autonomija za Sever Kosova trebalo da sadrži nešto više nego što je sadržano u Ahtisarijevom planu odnosno:
"Deo rešenja bi trebalo da bude uspostavljanje skupštine srpskih opština na Severu, zatim regionalne lokalne policije sa komandom koja bi reflektovala nacionalni sastav tog područja, sud koji je deo kosovskog pravosudnog sisitema sa sudijama koji su Srbi. Srbija bi trebalo da nastavi da finansira Srbe na Kosovu ali da to bude transparentno", rekao je Lene.
Iako ovu izjavu nije niko portvdio iz EU i EK, sa te strane se ipak mogu čuti i spekulacije da bi Srbija zauzvrat široke autonomije mogla biti pritisnuta da omekša svoj stav oko članstva Kosova u UN.
(Ne)zvanična platforma: Iako Srbija još uvek nema zvaničnu platformu za nastavak dijaloga, jasnu platformu nema ni – Evropska unija.
Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton je nameravala da se kosovski problem okonča brzo na nekom međunarodnom konferencijom i da se Sever Kosova dobije veću autonomiju. Međutim, pošto EU i SAD još uvek nisu obelodanile da li imaju jedinstven stav oko kosovskih pregovora, Ešton će se tokom predstojećeg zasedanja generalne skupštine UN o toj temi razgovarati sa Hilari Klinton. Prema rečima Eštonove portparolke Maje Kocijančić evropska šefica diplomatije će u Njujorku o nastavku dijaloga razgovarati i sa Nikolićem i sa Tačijem. Taj sastanak bi trebalo da odgovori na pitanje na koji način će se uz tehnički odvijati i politički dijalog na najvišem nivou između Beograda i Prištine.
Kao što je poznato od ranije, Hašim Tači je za srpsku stranu neprihvatljiv kao pregovarač, jer Srbija smatra da je on - ratni zločinac. Kabinet predsednika Srbije ne veruje da će se Nikolić u Njujorku sastati sa Tačijem I ponavljaju Nikolićevu izjavu od ranije da prvo treba da se utvrdi da li je Tači odgovoran za ratne zločine. Međutim, Tači bi za EU i SAD bio najpogodniji sagovornik jer njegovo učešće u pregovorima može da garantuje i njihov uspeh i sprvodjenje dogovorenog.Nedostatak platforme za pregovore analitičar Vladimir Todorić je povezao sa dolaskom Hilari Klinton u Beograd. "Ne verujem da će platformu Vlada doneti pre oktobarske posete Hilari Klinton Beogradu", naveo je Todorić, ocenjujući da će platforma biti takva da se ne zameri ni zapadu ali ni javnom mnjenju.
Specijalne veze: Međutim, za samu vlast u Srbiju najbitnije su poruke SAD, bilo da ih donosi Klintonova ili neki drugi američki zvaničnik. Upravo zbog tih poruka je zanimljiva i izjava Pitera Fejta, poslednjeg šefa Međunarodne kancelarije za Kosovo koja je okončana 10 septembra. On je prošle sedmice na jednoj tribini Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu rekao da će biti mogućnosti za specijalne, privilegovane odnose srpske zajednice na Severu Kosova sa Beogradom, jer ovaj problem ne može da ostane zamrznuti konflikt.
Posebne veze po njemu treba da ostanu u obrazovanju i zdravstvu uz uslov da finnasiranje bude javno i kroz bankarski sistem, ali da je problem Severa Kosova najbolje rešavati po obrascu EU što znači kroz proces integracije i Srbije i Kosova u EU.U tumačenju šta su poznati i da li će biti novih uslova za Srbiju kada se radi o Kosovu u javnosti je lansirana, ali na kratko, špekulacija da bi najbolje rešenje za Kosovo bio referendum, odnosno da se gradjani Srbije izjasne da li su za Kosovo ili EU.
Takav predlog plasiran kroz medije odmah je doživeo krah. Prvo je zamenik premijera i mistar odbrane Aleksandar Vučić rekao da Vlada to nije razmatrala, ali i da je referendum uvek moguć kao poslednje sredstvo da gradjani iskažu svoju demokratsku volju. Međutim, on je na kraju zaključio da je sadašnja Vlada dužna da sprovede sve ono što su predstavnici prethodne Vlade potpisali u dijalogu sa Prištinom. Zatim je Suzana Grubješić objasnila da sa Kosovom mora da se udje u proces normalizacije odnosa koja podrazumeva odredjene ustupke i kompromise obe strane.
Šta podrazumevaju ti ustupci I da li će obe strane jednako biti nagradjne ili oštećene jasnije će se znati nakon sastanaka koji će se odvijati u Njujorku tokom ove sedmice.
Violeta CVEJIĆ
