Piše: Svetislav Basara
U svetlu tih saznanja struka praziluka bi bila grupa lekara – u javnosti ponatija kao „krizni štab“ – koja viri iz Visokog Dupeta.
Napred pomenuta struka poslednjih se meseci meseci toliko žestoko izblamirala i do te mere izgubila poverenje, da njenog alfa mužjaka, Kona, masovno napušavaju po Fejsbuku i podjebavaju u prolazu po ulicama. Samo nekoliko dana nakon Visokog „odobravanja“ epidemije, počelo se otkrivati da su „stručnjaci“ (para)političke marionete i šarlatani, neki po vokaciji – primer Pulomologovića – neki opet – primer svih ostalih – iz karijerizma i ostalih nemedicinski pobuda koje vole sve što vole mladi.
Odavno su vrapci pod strehom Zavoda za javno zdravlje (ako se to tako zove) primetili da su epidemiološki „pikovi“ i „krivulje rasta“ tesno povezane sa predizbornim i izbornim aktivnostima.
Iako nije vrabac, i moja je recimo malenkost pouzdano znala – ne pretpostavljala – da će broj takozvanih zaraženih drastično narasti već prvog dana posle izbora.
Struka je mudro ćutala. Nekoliko dana uoči izbora, takozvana dr Darija K. T. je sa onim ponosno-ucveljenim izrazom lica „otkud vam uopšte ideja da mi postavljate takvo pitanje“ blagoizjavila da 15.000 ljudi okupljenih na derbiju nije skup visokog rizika“.
Bilo je još iha ha takvih „nerizičnih“ skupova protiv kojih ja, da se razumemo – budući da nisam u taboru kovid paničara – nemam ama baš ništa. Naprotiv. Držim da su policijski sati i karantini opasniji po život od života u kakvoj takvoj normalnosti.
Ne znam da li vam je promaklo da se posle ukidanja vanrednog stanja smanjio čak i broj poginulih u saobraćajkama, a da povećanje broja samoubistava psihijatri dovode u vezu sa posledicama psihotičnih dana karantina.
Tema naše današnje kolumne i nije jadikovka nad „narodnim zdravljem“ i neodgovornošću vlasti – koja je, bar za mentalno zdravlje opasnija od kovida 19 – nego gedžovanska upornost, bezobzirnost – pa i bezobrazluk – sa kojima struka praziluka nastavlja da nam „spasava živote“.
Čim se prvo jutro posle izbora vratio sa redovnog odsustva – na koje je mudro otišao da bi izbegao predizbornu gungulu i neprijatna pitanja – podnarednik – pardon, potpukovnik – Kon je krenuo u stampedo od televizora do televizora i stao priopćavati SNiS-u da je situacija „zabrinjavajuća“, da je on „upozoravao“, da je zahtevao „kaznene mere“, ali da ga, eto, „nisu poslušali“, preglasan valjda, šta li.
Alarmiran potpukovnikovim scenarijem katastrofe, Visoki Inženjer Djatlov se oglasio odnekud iz belog sveta i pripretio da će – ne povede li se računa o „merama“ i ne smanji li se broj zaraženih – opet pribeći nasilnom uterivanju zdravlja. Koliku će nam kaznu odrapiti, to ćemo saznati danas. Ali kolika god da bude, debelo smo je zaslužili.
